31. јануар 2016.
ШТА ЈЕ ЉУБАВ, Део 2. Љубав је превладавање себе
Крајем прошле године Издавачка кућа Сретењског манастира је
објавила књигу «Нека Бог говори» — зборник беседа и писама грчких духовника.
Нудимо нашим читаоцима одломак из ове књиге – чланке архимандрита Андреја
(Конаноса; рођ. 1970). Љубав које у нашем свету има све мање и која је погрешно
схваћена – једна је од главних тема предавања и беседа архимандрита Андреја.
Љубав и слобода су увек заједно
«Ја волим своје
дете,» – каже једна мајка. И зове га петсто пута на дан. «То чиним из љубави,
да видим како је и где је.» Међутим, није тако. У ствари, она једноставно не
може да поднесе кад дете оде од ње. Не подноси кад дете нестаје из њеног
видокруга и живи сопственим животом. «А с ким си? А зашто си се задржао? А
какве гласове то чујем? Ко то прича? А ко је та девојка?» То је очигледна
подозривост и болестан однос. И разуме се, нема ту никакве љубави. Зато што је
љубав жртва. То је «желим да рашириш своја крила, желим ти добро».
«Он треба да расте,
а ја да се умањујем» (Јн. 3: 30), – рекао је свети Јован Крститељ кад је
угледао Господа. Волим Господа. И пошто Га волим неће ме узнемиравати то што се
налазим на извесној удаљености од њега. Јер куд год да кренем Он зрачи таквом
светлошћу да нема више ни раздаљине, ни сенке. И док Га волим увек ћу бити у
светлости. Зато сам спреман да идем било куда и да будем тамо где ме Он одведе.
Радујем се Ономе Кога волим. Волим Га и нека изгледа да се гасим и нестајем.
Волим Га и издалека, осећам то својим срцем. Остављам место за другог да би
могао да дише, да би могао да се креће и да се осећа слободно. Не повређује ме
ако он разговара с другим. Не гуши ме то, не узнемирава ме, нисам љубоморан и
не мучим се.
30. јануар 2016.
29. јануар 2016.
Народна библиотека Србије изложила Београдску крмчију
Поводом Савиндана, Народна библиотека Србије изложила је Београдску крмчију, препис Законоправила Светог Саве насталог у 15. веку.
Рукописна књига је исписана српскословенским језиком, специфичним и ретким типом полууставног ћирилског писма, на хартији из 1455/65. године.
Књига је откупљена за Народну библиотеку 1943. године од Станислава Кракова, заједно са неколико вредних примерака издања старог српског штампарства.
Свети Сава је до краја друге деценије 13. века саставио Законоправило (Номоканон или Крмчија), зборник изабраних закона, којим је уредио црквени и световни живот код Срба. До данас је сачувано једанаест преписа српске редакције Законоправила, а Београдска крмчија је један од њих.
Препис Београдске крмчије биће изложен до 20. фебруара текуће године у специјалној комори која се налази у холу испред Централне читаонице националне библиотеке.
Добро дошли у Народну библиотеку Србије.
www.nb.rs
Рукописна књига је исписана српскословенским језиком, специфичним и ретким типом полууставног ћирилског писма, на хартији из 1455/65. године.
Књига је откупљена за Народну библиотеку 1943. године од Станислава Кракова, заједно са неколико вредних примерака издања старог српског штампарства.
Препис Београдске крмчије биће изложен до 20. фебруара текуће године у специјалној комори која се налази у холу испред Централне читаонице националне библиотеке.
Добро дошли у Народну библиотеку Србије.
www.nb.rs
Светосавска беседа: Задаци и изазови савременог богословља и богословске просвете
У знаку јубилеја који часопис нашег Факултета Богословље обележава ове године, овогодишња беседа представља покушај указивања на неке од задатака и изазова савременог богословља и, начелно, богословске просвете. Свети апостол Павле поучава Цркву речима опомињућим и актуелним за свако време и сваку генерацију хришћана: „Не варајте се, Бог се не да обмањивати; јер што човек посеје оно ће и пожњети. Јер који сеје у тело своје, од тела ће пожњети трулеж, а ко сеје у дух, од Духа ће пожњети живот вечни (Гал 6, 7-8)“. Нема никакве сумње да се изречено односи на све аспекте хришћанског живота, а самим тим и на црквену просвету и на богословље које се у просветним институцијама баштини и завештава садашњости и будућности наше Свете Цркве. Свети Сава је јасно созерцавао значај богословља и црквене просвете и његово просветно завештање нас обавезује да се огледамо у ономе чиме нас је неизрециво задужио. Стога, у контексту наведених Павлових речи и хришћанског просветног предања неопходно је да себи увек изнова постављамо питање – јесмо ли ми, богослови Српске Православне Цркве, данас достојни наследници Просветитеља Саве и они који „сеју у дух“, зарад благослова вечним животом у Царству Христовом. Одговор на ово питање је, међутим, увек повезан са нашим разумевањем природе, улоге и значаја богословља за живот Цркве и света.
 |
| фото: Филигран Покимица |
28. јануар 2016.
Епископ Иринеј Бачки, Смисао Светосавља
Сабрали смо се данас овде, на истоме месту не само топографски него и благодатно–евхаристијски, έ π ί τ ό α ύ τ ό у заједници Једнога Духа, најпре се сјединивши једни са другима и са свима кроз заједничарење у једноме Хлебу живота и у једној Чаши благослова, а сад, ево, и у свечарској радости, у заједничком молитвеном размишљању о порукама Светитеља Саве свима нама, овде и сада.
Царевић Растко расејану децу Божју сабрао у једно
Свјатејши Патријарх московски и све Русије Кирил писмено је честитао Патријарху српском Иринеју празник светитеља Саве Српског и истакао да „међу многобројним Вашим благочестивим и достославним предшественицима на престолу предстојатеља Српске Православне Цркве, Свети Сава као њен оснивач заузима нарочито место, јер, по речима апостола Павла, већу част од дома има онај који га је саградио (Јевр.3,3). Нека Вас молитвеним заступништвом Светога Саве Отац милосрђа и Бог сваке утехе (2.Кор.1,3) сачува у снази душевних и телесних сила, и нека Вам ниспошље Своју изобилну помоћ при ношењу патријарашког крста, а Вашој пастви да подари мир и процват.“
У својој честици поводом прославе Светога Саве, Високопреосвећени Митрополит волоколамски Иларион истиче да је „најплеменитији изданак светородне лозе Намањића и чедо благочестивих завета његових родитеља, царевић Растко био дарован озго да преобрази и освети живот српског народа како би расејану децу Божју сабрао у једно (Јн.11,52), и као оснивач и први поглавар Српске Православне Цркве за сва вемена постао духовни отац и небески покровитељ православних Срба.
Ове године, када се Света Гора Атонска спрема да свечано прослави 1000-годишњицу присуства на њој руских монаха, у Руској Православној Цркви с љубављу се сећају да је будући светитељ Свети Сава примио монашки постриг у руском Пантелејмоновском светогорском манастиру.
У данашњи дан када чеда Цркве Светога Саве свечано прослављају његов празник, молитвено желим Вашој Светости мира, снагу телесних сила и изобилну помоћ Божју у Вашим патријарашким трудовима, нагласио је митрополит Иларион, председник Одељења Московске Патријаршије за спољне црквене односе.
Извор: Московска Патријаршија
www.spc.rs
Свети Сава
Олако подразумевамо о коме се ради. Ретко му се молимо. Довољне су школске приредбе једном годишње. „Био једном један принц“...
Године 1966. глас вапијућег из манастира Ћелије, Аве Јустина забележен је на магнетофонској траци. У чувеној светосавској беседи Ава је рекао и:
„Данас је Свети Сава, али данас је српски Велики Петак. Данас је Свети Сава, требало би да буде највећи празник после Ускрса, а данас је српски Велики Петак. Данас је Свети Сава, требало би да буде празник највећи после Божића, али ово је данас српски Велики Петак. Гле, како је тужна земља Србија, како је мрак попао земљу Србију. Каква тмина! Каква помрчина! Где су Срби? Много је бивших Срба, а правих Срба, авај, како мало!..
... На Теразијама Свети Сава распет на крсту, на Теразијама београдским, на главном тргу, на главној раскрсници, на главном путу и путевима раскршћа Европе, Азије и Африке, ето Срби подигли крст и распели на њему Светога Саву. А он тужан и пун љубави за несрећно потомство своје, вапије са крста: Господе, опрости им, јер не знају шта раде. “
Да, рећи ће трезвени, али то је било у време владавине комунизма, кад је било забрањено славити Светог Саву.
Данас се чини као да Свети Сава није забрањен, али као да смо га сами себи забранили. Можда он и није баш на крсту на Теразијама, али као да живи негде ван Србије и само једном годишње допутује да стрпљиво саслуша рецитације и говоре.
Зашто је Свети Сава изгнаник из Србије? Само са привременом дозволом боравка?
Зато што не можемо да га гледамо у очи, па је боље да буде далеко од нас.
Свети Сава нас обавезује.
Сава је наш узор са почетка, а учитељ до краја.
Свако од нас ко се собом озбиљно бави, свестан је да мора кроз живот да пронесе свој крст. Све док нас Бог на крају не ослободи крста и прими нас целе, исцељене у Своје безгранично Царство.
Савин крст који је добровољно и радосно понео, био је крст огромног распона.
Све своје дарове, разапео је до крајњих граница. Кад је било време – ћутао је трпељиво и дуго, кад је требало да говори – неуморно је поучавао док га не би разумели. Кад је требало да мири – мирио је, а кад је требало пробудити борбеност – неодољиво је будио борбеност. Кад је требало бити дипломата – разумео је друге боље него себе, а кад је требало бити болно отворен – умео је то боље него ико други. Молио се Богу, знајући да је то најважније, али је истовремено развијао науку, просвету и економију знајући да је и то -најважније.
Носећи радосно свој крст, пред собом је имао јасан циљ – свој народ привести и укључити у непролазно Царство Божије.
Наравно да избегавамо Савин поглед! У жељи да смањимо тежину крста који носимо смањујемо наше потенцијале. Дража нам је млакост „оправданог“ и „објашњивог“ безнађа од подвига. Крст би да сведемо само на онај најмањи који се лако носи око врата. А кад погледамо њега - можемо и да се застидимо. Зато га не гледамо радо и често. Зато га враћамо у бајку. „Био једном један принц“...
Захваљујући управо величини крста који је вољно изабрао, Сава је у свакој ситуацији да начини онај прави избор, често за друге тешко појмљив и потпуно непредвидив.
Кад је добио од оца на управу добар комад државе, да на њему ужива земаљска добра и проживи безбрижну младост – Сава је неочекивано изабрао сиромаштво, скромност и одрицање сопствене воље.
Кад је кроз тешки подвиг дошао до духовног мира и пуноће он се и тога одрекао – да би се вратио са Свете Горе и рвао са тешкоћама у којима се нашла његова земља.
А ми, одрекавши се његовог примера и прогласивши крстиће довољним крстовима, не умемо да изаберемо оно што је потребно. Немамо ни снаге ни воље. Не мора то да буде тако креативно, тако далеко изнад очекиваног и запарложеног као што је то умео наш велики отац и учитељ, али ми више немамо ни снаге ни воље да посегнемо и за оним очевидним, неопходним. Не умемо више да учинимо ништа ни за свој опстанак.
Драже нам је и да пропаднемо него да морамо да гледамо Саву у очи. Стид нас је.
Опрости нам, наш Свети оче Саво и помози нам да се покајемо. Научи нас поново, да престанемо да се повлачимо, да свако од нас у радосној вери у Васкрслог Господа прихвати крст онолико велик колико заиста има снаге да понесе и да заједно, под теретом који не можемо избећи, али усправљени и светлих лица поново са поверењем кренемо за тобом.
За почетак можда бисмо могли да застанемо и сасвим полако прочитамо Твоје речи које си нам упутио из Жиче пре осам векова:
„Зато чеда моја богољубљена, ми који Га љубимо треба да чинимо дела вере у Христу Исусу Господу нашем, ми који смо примили од Њега бесмртну веру, толики дар - да не умремо никада!“
Ако их заиста разумемо, схватићемо да немамо чега да се плашимо осим тога да тебе, Свети, прогнамо и заборавимо Господа који нам је и преко тебе дао толики дар – нашу Православну веру.
ђакон Ненад Илић
Године 1966. глас вапијућег из манастира Ћелије, Аве Јустина забележен је на магнетофонској траци. У чувеној светосавској беседи Ава је рекао и:
„Данас је Свети Сава, али данас је српски Велики Петак. Данас је Свети Сава, требало би да буде највећи празник после Ускрса, а данас је српски Велики Петак. Данас је Свети Сава, требало би да буде празник највећи после Божића, али ово је данас српски Велики Петак. Гле, како је тужна земља Србија, како је мрак попао земљу Србију. Каква тмина! Каква помрчина! Где су Срби? Много је бивших Срба, а правих Срба, авај, како мало!..
... На Теразијама Свети Сава распет на крсту, на Теразијама београдским, на главном тргу, на главној раскрсници, на главном путу и путевима раскршћа Европе, Азије и Африке, ето Срби подигли крст и распели на њему Светога Саву. А он тужан и пун љубави за несрећно потомство своје, вапије са крста: Господе, опрости им, јер не знају шта раде. “
Да, рећи ће трезвени, али то је било у време владавине комунизма, кад је било забрањено славити Светог Саву.
Данас се чини као да Свети Сава није забрањен, али као да смо га сами себи забранили. Можда он и није баш на крсту на Теразијама, али као да живи негде ван Србије и само једном годишње допутује да стрпљиво саслуша рецитације и говоре.
Зашто је Свети Сава изгнаник из Србије? Само са привременом дозволом боравка?
Зато што не можемо да га гледамо у очи, па је боље да буде далеко од нас.
Свети Сава нас обавезује.
Сава је наш узор са почетка, а учитељ до краја.
Свако од нас ко се собом озбиљно бави, свестан је да мора кроз живот да пронесе свој крст. Све док нас Бог на крају не ослободи крста и прими нас целе, исцељене у Своје безгранично Царство.
Све своје дарове, разапео је до крајњих граница. Кад је било време – ћутао је трпељиво и дуго, кад је требало да говори – неуморно је поучавао док га не би разумели. Кад је требало да мири – мирио је, а кад је требало пробудити борбеност – неодољиво је будио борбеност. Кад је требало бити дипломата – разумео је друге боље него себе, а кад је требало бити болно отворен – умео је то боље него ико други. Молио се Богу, знајући да је то најважније, али је истовремено развијао науку, просвету и економију знајући да је и то -најважније.
Носећи радосно свој крст, пред собом је имао јасан циљ – свој народ привести и укључити у непролазно Царство Божије.
Наравно да избегавамо Савин поглед! У жељи да смањимо тежину крста који носимо смањујемо наше потенцијале. Дража нам је млакост „оправданог“ и „објашњивог“ безнађа од подвига. Крст би да сведемо само на онај најмањи који се лако носи око врата. А кад погледамо њега - можемо и да се застидимо. Зато га не гледамо радо и често. Зато га враћамо у бајку. „Био једном један принц“...
Захваљујући управо величини крста који је вољно изабрао, Сава је у свакој ситуацији да начини онај прави избор, често за друге тешко појмљив и потпуно непредвидив.
Кад је добио од оца на управу добар комад државе, да на њему ужива земаљска добра и проживи безбрижну младост – Сава је неочекивано изабрао сиромаштво, скромност и одрицање сопствене воље.
Кад је кроз тешки подвиг дошао до духовног мира и пуноће он се и тога одрекао – да би се вратио са Свете Горе и рвао са тешкоћама у којима се нашла његова земља.
А ми, одрекавши се његовог примера и прогласивши крстиће довољним крстовима, не умемо да изаберемо оно што је потребно. Немамо ни снаге ни воље. Не мора то да буде тако креативно, тако далеко изнад очекиваног и запарложеног као што је то умео наш велики отац и учитељ, али ми више немамо ни снаге ни воље да посегнемо и за оним очевидним, неопходним. Не умемо више да учинимо ништа ни за свој опстанак.
Драже нам је и да пропаднемо него да морамо да гледамо Саву у очи. Стид нас је.
Опрости нам, наш Свети оче Саво и помози нам да се покајемо. Научи нас поново, да престанемо да се повлачимо, да свако од нас у радосној вери у Васкрслог Господа прихвати крст онолико велик колико заиста има снаге да понесе и да заједно, под теретом који не можемо избећи, али усправљени и светлих лица поново са поверењем кренемо за тобом.
За почетак можда бисмо могли да застанемо и сасвим полако прочитамо Твоје речи које си нам упутио из Жиче пре осам векова:
„Зато чеда моја богољубљена, ми који Га љубимо треба да чинимо дела вере у Христу Исусу Господу нашем, ми који смо примили од Њега бесмртну веру, толики дар - да не умремо никада!“
Ако их заиста разумемо, схватићемо да немамо чега да се плашимо осим тога да тебе, Свети, прогнамо и заборавимо Господа који нам је и преко тебе дао толики дар – нашу Православну веру.
ђакон Ненад Илић
27. јануар 2016.
Свети владика Николај, ЖИВОТ СВЕТОГ САВЕ
У спомен својих вољених родитеља, Драгомира и Катарине,
великих у скромности и побожности,
посвећује ову књигу
Увод
Веома давно живео је један млади принц. Био је необично мудар, богат и леп. Сва врата светске славе и уживања била су му отворена. Али, нешто у њему одвраћало га је од свих тих чари и привлачности света за којима су милиони осталих људи жудели. И једнога дана, тајно од својих родитеља, он завара траг дворској пратњи и побеже у једно пусто место где се настани као сиромашни странац. Једина жеља му је била да своју душу осветли Божјом истином и вољом и да само Њему служи.
Много година касније, овај краљевић, вођен Божјом руком, врати се из пустиње у своју земљу као принц цркве и духовни вођ своје нације за сва времена. Иако је био без деце, он је кроз векове постао отац милиона и милиона својих духовних синова и кћери.
Ово се догодило пре више од седам и по векова, али духовна буктиња коју је он упалио у своме народу, још увек гори, а број његове духовне деце стално се умножава. Он је био пријатан, али неустрашив; необично леп, а врло скроман; веома активан, али сталожен; друштвен, а ипак усамљен. Умео је да живи отмено у обадва света, те су се многи на њега угледали.
И данашњи Срби, из љубави према њему, подижу му многобројне задужбине на свих пет континената где их је иронија судбине расејала.
Историја овог необичног и дивног краљевића биће изнета у овој књизи.
владика Николај Велимировић
 фото: Манастир Жича преузми везу: |
| http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Zitija/SvSava/svsava.htm |
извор: Nasledje
Милован Витезовић, СВЕТИ САВА
Где си српска недођијо
Под небеском сјајном капом?
Он је Српство омеђио
Својом мишљу, својим штапом.
Свети Сава, Свети Сава
Српско лице што не бледи,
Српски поздрав на капији,
Српска мера свег што вреди,
Српски потпис на тапији.
Свети Сава, Свети Сава
Проповеда српску слогу,
Истражитељ свих неслога,
Српски приступ Живом Богу
И Србима приступ Бога.
Свети Сава, Свети Сава
Изгрејало сунце иза главе
Принца Растка светитеља Саве,
Па нам светлост земљу обасјава
„Само слога Србина спасава!“
 |
| Манастир Студеница |
Добрица Ерић, СВЕТИ САВА
То је била школска слава
И школа је још од јутра
Сјала и споља и изнутра
Од светлости наших глава.
Стајали смо, лепи и весели
Испод старе заставе тробојке
Као да смо с неба долетели
И певали школске славопојке.
У дворани пуној родитеља
Пуној слика и сувих венчића
Славили смо првог учитеља
Светог Саву, Растка Немањића.
 |
| фото: Филигран Покимица |
До подне се наша песма вила
Ко жар-птица која шири крила
И надлеће орахе, тополе
И дудове око наше школе.
Те песме су одавно умукле
Певуше их још деке и баке
Што празником цупкају унуке
И листају старинске читанке.
Просветаше све тикве и пеце
Подиже се магла заборава
Дочекасмо друкчије месеце
И врати се просветитељ Сава
да нам опет буде песма деце
да нам опет буде школска слава!
КРОЗ СТРАДАЊЕ ДО ПОБЕДЕ
10/23 новембра Грузијска Православна Црква обележава спомен светог великомученика Георгија Победоносца, подсећајући на његово страдање. Однос ка светом Георгију у Гризији је посебан. О томе, зашто је баш тог свеца Грузија изабрала као свог Небеског покровитеља, како се овде чува сећање на њега, како се поштовање светог Георгија одразило на менталитет и поглед на свет грузинског народа, причамо са архимандритом Рафаилом (Карелином).
-На енглеском се Грузија зове Георгиа. Због чега је баш свети Георгије постао покровитељ ове земље?
-Према старом предању, свети великомученик Георгије је био рођак свете равноапостолне Нине, и она је прва утемељила поштовање свог брата у новопросвећеној земљи (почетак IV века). Значајно је то што се гробница свете Нине налази у капели храма светог Георгија – једном из старих храмова, направљеним за њеног живота, који је остао очуван до дан данас онакав какав је био. Та два имена – Нина и Георгије – у свести грузинског народа нераскидиво су везани један са другим.
-Према старом предању, свети великомученик Георгије је био рођак свете равноапостолне Нине, и она је прва утемељила поштовање свог брата у новопросвећеној земљи (почетак IV века). Значајно је то што се гробница свете Нине налази у капели храма светог Георгија – једном из старих храмова, направљеним за њеног живота, који је остао очуван до дан данас онакав какав је био. Та два имена – Нина и Георгије – у свести грузинског народа нераскидиво су везани један са другим.
 27/14. јануар | |||||||||||||||||
| Света Нина, просветитељка Грузије. Сродница светог Ђорђа великомученика и Јувенала, патријарха јерусалимског. Пошто јој се и отац и мајка, племићи кападокијски, замонаше, то она би васпитана под надзором патријарха Јувенала. Чувши за народ грузијски, девица Нина је одмалена желела да пође у Грузију и покрсти Грузијанце. Јавила јој се Пресвета Богородица и обећала јој да ће је одвести у ту земљу. Када јој Господ отвори пут, млада Нина заиста оде у Грузију где за кратко време стече велику љубав народа. Успе да покрсти цара грузијског Мириана, његову супругу Нану и њиховог сина Бекара, који после ревносно помагаху мисионарски рад Нини. Нина је успела да за живота прође сву Грузију и углавном да преведе сав народ у веру Христову, и то баш у време страшног гоњења хришћана од стране цара Диоклецијана. Одморила се од многих трудова својих и упокојила у Господу 335. године. Гроб јој се налази у Самтаврском храму. Чинила многа чудеса и за живота и по смрти. Свети владика Николај, Охридски пролог, Глас цркве, Шабац, 2013. |
26. јануар 2016.
ОЧЕВ ЛОГОСЕ, The Logos (Word) of the Father
На прослави празника Св. Теодосија оснивача општежића у манастиру Високи Дечани призренски богословци отпевали су своју химну "ОЧЕВ ЛОГОСЕ"
Очев Логосе,
Хранитељу царског Призрена,
Деца Твоја славопој Ти приносе,
Благодарна Спасу своме Бранитељу.
Духа Твога благодаћу просветли нас,
и усини Оцу Твоме, Оцу нашем небеском,
Да Ти кличемо:
Слава Ти, Јагње Божје, Човекољубче
At the celebration of the feast of St. Theodosius the Cenobiarch at Visoki Decani Monastery a group of Prizren Serbian Orthodox seminarians chanted their hymn "The Logos (Word) of the Father"
"Logos of the Father
the Protector of imperial Prizren
Your children offer Thee the praise
With gratitude to the Savior our Defender
Enlighten us with the grace of Thy Holy Spirit
and make sons of Thy Father and our Heavenly Father
So that we can sing to Thee
Glory be to you o Lamb of God, who lovest Mankind"
the Protector of imperial Prizren
Your children offer Thee the praise
With gratitude to the Savior our Defender
Enlighten us with the grace of Thy Holy Spirit
and make sons of Thy Father and our Heavenly Father
So that we can sing to Thee
Glory be to you o Lamb of God, who lovest Mankind"
извор: Sava Janjic, 24.1.2016.
 |
| Рад монахиња манастира Соколица |
11/24. јануар
Преподобни Теодосије Велики. Први установитељ и устројитељ општежића монашког. Рођен у области Кападокије, у селу Могариаси, од благочестивих родитеља. Као младић посетио Симеона Столпника, који га благослови, и прорече му велику славу духовну. С кадионицом, у коју стави хладно угљевље и тамјан, тражаше Теодосије место где би се настанио и основао манастир, и заустави се онде где се угљевље разгори само од себе. Ту се настани и отпоче подвизавати. Ускоро се сабра око њега много монаха разних језика. Зато он сагради по једну цркву за сваки језик, те се тако истовремено служило и појала слава Божја на грчком, јерменском, грузијском итд. Но у дан причешћа сва братија сабирала се у велику цркву у којој се служило на грчком језику. Трпеза је била заједничка за све, заједничка и сва имовина, заједнички труд, заједничко трпљење а неретко и - гладовање. Теодосије беше узвишени пример живота свима монасима, пример у труду, молитви, посту, бдењу и у свима хришћанским добродетељима. И Бог га обдари даром чудотворства, те могаше болне целити, на даљину се јављати и помагати, зверове укроћавати, будућност прозирати, хлеб и пшеницу умножавати. Беше му молитва на уснама дању и ноћу. Упокоји се мирно у Господу када му беше сто пет година од рођења (529. године).
Свети владика Николај, Охридски пролог, Глас цркве, Шабац, 2013.
Јапански редитељ Коки Хасеи : Пред храмом у Дрвенграду Бог ме је погледао
Најталентованији јапански редитељ о пријатељству са Кустурицом, светосављу... Уточиште сам нашао под сводовима Цркве Светог Саве. Кум на крштењу био је Емир Кустурица
Боривоје Вукомановић, СЛОВО О СВЕТОМЕ САВИ
Сунце пио, Србију опио,
опио је надом и лепотом
прах од цвета био пред Голготом.
Молитва му била сапутница
Србија му распевана тица
чува гусле да не буду неме
да им песма никад не занеме.
Срцем хтео снове да распева
душом хтео птице да натпева
на ломачи остао је јачи.
На лицу му видим Студеницу,
јаву плео и снове исплео.
Свети Сава претке васкрсава.
опио је надом и лепотом
прах од цвета био пред Голготом.
Молитва му била сапутница
Србија му распевана тица
чува гусле да не буду неме
да им песма никад не занеме.
Срцем хтео снове да распева
душом хтео птице да натпева
на ломачи остао је јачи.
На лицу му видим Студеницу,
јаву плео и снове исплео.
Свети Сава претке васкрсава.
 |
| ИКОНОПИСНА РАДИОНИЦА МАНАСТИРА ЖИЧА фото: Филигран Покимица |
о. Рафаило (Бољевић), ЈЕДНА УСТА ЈЕДНО СРЦЕ
извор: Манастир Подмаине - ПРОПОВЕДИ, 25.1.2016.
 |
| Наместник Валаамского монастыря епископ Троицкий Панкратий освящает воды, 2013. фото: valaam.ru |
25. јануар 2016.
Старац Дионисије Светогорац - Велико славословље на Јутрењу
 |
| Горња испосница Светог Саве код Студенице фото: јеромонах Доситеј Хиландарац |
Подвижници пирга Светога Саве
извор: Mikica Ilic, 28.11.2015.
Микица Илић: ПОДВИЖНИЦИ ПИРГА СВЕТОГА САВЕ
Кратак садржај:
Каталонски гусари три године су опседали манастир на Хиландару надајући се да ће се докопати блага. Игуман Данило је својим подвижништвом и вером сачувао монаштво и манастир под налетима среброљубивих гусара.
Момир Драгићевић, СВЕТИ САВА
Растао је дечак Растко
хранила га рујна зора,
он напусти дворе оца
а прими га Света Гора.
У Хиландару калуђери
старе књиге и иконе
време што се сунцем мери
векови у олтар звоне.
Учио је вредно, тихо
веру, љубав и поштење
права српска плетеница
занела га Студеница.
Свети Сава насу слова
као ратар жита нова
да нарасте знање ђаку
и узвиси главу сваку.
12/25. јануар
Млекопитателница
Тако се зове икона Пресвете Богородице, коју је донео Свети Сава Српски из манастира Светог Саве Освећеног код Јерусалима, и положио је у своју Посницу на Кареји у Светој Гори. И тако се испунило пророчанство Светог Саве Освећеног, изречено на осамстото година пре тога, да ће доћи неки свештеник српски Сава и да му се има предати та икона и жезал његов. Кад је Сава Српски посетио манастир Светог Саве Освећеног, монаси се сете пророчанства оснивача своје обитељи и предаду Сави Српском икону и жезал. Та икона постављена је с десне стране царских двери у Посници, а жезал у једној келији, званој "Патерица", на Кареји.
Свети владика Николај, Охридски пролог, Сабрана дела, Глас цркве, Шабац, 2013.
24. јануар 2016.
Архијерејска Литургија у манастиру Вазнесењу
Магистралом од Чачка ка Овчар Бањи, на 12-ом километру, постоји скретање кроз шуму које води до манастира Вазнесења. Смештен на северној падини Овчара, обраслој густом буковом и грабовом шумом, био је идеално место за монахе исихасте 14-17 века. До Велике сеобе, када је манастир запустео 1690. године, братство манастира се бавило преписивањем књига. О томе сведочи и Рукописно Четворојеванђеље из 1570. године, које је остало сачувано у збирци Алексе Ивића из Новог Сада. Данас се чува у Народној библиотеци Србије у Београду. На унутрашњој страни корице пише да је „писано трудом игумана Силвестра и братства манастира Вазнесења под Овчаром“.
Сретењски монах Макарије покренуо је велику обнову Вазнесења 1855. године. Није успео да је заврши, јер су се остали манастири жалили тадашњем ужичком епископу Јанићију, да ће им се смањити приходи, ако се обнови Вазнесење. Након осамдесет година епископ Николај Велимировић обнавља манастир Вазнесење 1937. године и успоставља монашки живот. Наредне 1938. године постављен је иконостас. Освећење манастира извршио је патријарх Герман 1960. године.
Дана 23. јануара 2016. године, када Православна Црква слави успомену на св. Григорија Ниског, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин први пут је одслужио свету архијерејску Литургију у манастиру Вазнесењу у Овчарско-кабларској клисури. Саслуживали су му архимандрит Тимотеј игуман манастира и протођакон Александар Грујовић. У надахнутој беседи Архипастир је истакао да су наши највећи непријатељи незнање, заборавност и лењост, који долазе од кушача, који је и самог Христа кушао у пустињи.
Након одслужене Литургије, на којој су се верни причестили Светим Тајнама на попутнину за Вечни Живот, заједничарење је настављено у манастирској трпезарији, где је братство манастира припремило празнични ручак за све присутне.
Братство манастира
извор: eparhija-zicka.rs
Дана 23. јануара 2016. године, када Православна Црква слави успомену на св. Григорија Ниског, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин први пут је одслужио свету архијерејску Литургију у манастиру Вазнесењу у Овчарско-кабларској клисури. Саслуживали су му архимандрит Тимотеј игуман манастира и протођакон Александар Грујовић. У надахнутој беседи Архипастир је истакао да су наши највећи непријатељи незнање, заборавност и лењост, који долазе од кушача, који је и самог Христа кушао у пустињи.
Након одслужене Литургије, на којој су се верни причестили Светим Тајнама на попутнину за Вечни Живот, заједничарење је настављено у манастирској трпезарији, где је братство манастира припремило празнични ручак за све присутне.
Братство манастира
извор: eparhija-zicka.rs
Љубомир Симовић, СВЕТИ САВА НА АТОСУ
Из двора с длана очевог, Свети Сава
Купином се храни, на камену спава,
маслачак му је светац, невен краљ.
Док га засењује слово, што се бели
у лептиру, док га заглушује
слово што зуји у грожђу и цвећу,
Свети Сава сунчеву светлост дели
с хлебом и маслинама,
а хлеб и маслине
дели са косовима
што му на руке слећу.
 |
| фото: milosevicpedja.com |
Свештеномученик Данил Сисојев, „Човек може да извуче другог, само онда када је себе извукао“
На шестогодишњицу почетка рада нашег мисионарског центра желели смо да поклонимо савете који долази из срца човека који за мисионарење није знао само из теорије, како то на жалост данас често бива. Мученик по коме наш центар носи име говори о врло важним стварима које треба да памте православни хришћани који желе да испуне Христову заповест и наставе, колико ко може, дело апостола.
 |
| Манастир Вазнесење, 23.1.2016. |
Патријарх Московски и целе Русије, Данас је мисија главна тема Цркве !
новембар, 2014.
 |
Од свег срца препоручујемо да издвојите мало времена и послушате излагање Свјатејшег Патријарха Кирила са прошлог свецрквеног скупа мисионара Руске Цркве. Радује истинска брига и свест коју Патријарх има за мисију, која се изражава и у строгим речима и захтевима које поставља пред мисионаре. Прави духовни отац верујућих РПЦ. И једино је тако и исправно. Ми у Цркви нисмо ту да би нам било „лепо у души“, нисмо ту да ништа не радимо и да све другима препуштамо („за то су задужени други“), већ се боримо за своје спасење. Један од главних путева за спасење је и преко нашег ближњег. Дај Боже да нам свима мисионарска свест Патријарха Кирила буде надахнуће и подстицај да помогнемо свом спасењу преко спасења свог ближњег.
извор: www.svedokverni.org
30.10.2015. |
Монографија о Хиландару
У амфитеатру Народне библиотеке Србије, у четвртак 21. јануара, представљена је монументална монографија СВЕТИ МАНАСТИР ХИЛАНДАР-СРПСКА ЦАРСКА ЛАВРА Милета В Пајића.
О књизи су, осим аутора, говорили протојереј-ставрофор проф. др Радомир Поповић, главни уредник издања, и директор Гласниковог Сектора за издаваштво Петар Арбутина, док је лекар и књижевник др Перо Солар одрецитовао своју песму „Хиландарска звона“.
Луксузну монографију су на четири језика (српски, руски, енглески и немачки) заједно објавили Службени гласник и Ризница српске духовности, а илустрована је акварелима аутора текста.
О књизи су, осим аутора, говорили протојереј-ставрофор проф. др Радомир Поповић, главни уредник издања, и директор Гласниковог Сектора за издаваштво Петар Арбутина, док је лекар и књижевник др Перо Солар одрецитовао своју песму „Хиландарска звона“.
Луксузну монографију су на четири језика (српски, руски, енглески и немачки) заједно објавили Службени гласник и Ризница српске духовности, а илустрована је акварелима аутора текста.
Протођакон Владо Микић, Словес Твојих ученијем
извор: Protođakon Vlado Mikić - pravoslavna duhovna muzika - zvanični kanal, 22.1.2016.
Словес Твојих ученијем, глас IV, стихира у част Св Сави. Манастир Хиландар, рукопис 311, XVIII век, л. 184а. Касновизантијска неумска нотација.Црквенословенски текст (2:44) у извођењу Протођакона Владе Микића.
Текст Теодосија Хиландарца (XIV век): Словес Твојим ученијем Сербскаја церков украсисја и ниње радујушчисја православијем, с божественими Твојими чади свјашченују Твоју памјат свјетло почитајет, Саво, оче свјашчене, свјатитељем равночесне и ангелом спредстојатељу и молитвениче о душах наших.
 |
| фото: јеромонах Доситеј Хиландарац, Богојављење, 2016. svetogorac.blogspot.rs |
Свети Сава
Хује векови ко воде Студенице
Шапућу о принцу краљевићу
о Немањином изданку лозе
О младом Растку Немањићу.
Шуморе горе, жуборе воде,
Савине косе, Савине стазе,
Савиним путем иди роде
Покољењима што долазе.
Гргољи Рашка, прича Ибар
Све три Мораве, Сава и Млава
Морача, Тара, Дунав и Дрина
Све нас је учио Свети Сава.
 |
| Манастир Жича |
Шапућу фреске Жиче, Студенице
Ризнице и крстови Хиландара
Белог анђела лепо лице
И звона храма са Врачара.
Певају гусле, певају деца
Цркве, академије, болнице, школе,
Химну у част српскога свеца
Просветитеља кога воле.
Ускликнимо и ми химну љубави
Првом лекару и учитељу,
Немањићу Светом Сави
Првом српском просветитељу.
Бојана Пантовић, Крагујевац
Звончићи Светом Сави, приредила Радмила Мишев, Светосавско звонце, Београд, 2015.
Светигора: Монографија "Свети Сава Српски"
„Свети Сава Српски” је одговор онима који нам отимају памћење. „Свети Сава Српски” прва од осам из нове едиције „Свети Немањићи” представљена је јуче у београдском МПЦ. Занимљиво писане биографије, својеврсни издавачки подухват „Светигоре” и компаније „Новости”, представљају документ српске културе и духовне баштине. На једном месту наћи ће се Свети Немањићи, од просветитеља, духовника и принца Саве, преко његовог оца Стефана Немање или Св. Симеона Мироточивог до краљева Владислава, Драгутина, Милутина, Стефана Дечанског, Стефана Првовенчаног и царева Душана и Уроша IV Нејаког. О књизи су, уз издаваче, говорили митрополит црногорско-приморски Амфилохије и чувена историчарка, византолог и конзерватор др Аника Сковран.
Митрополит Амфилохије рекао је да се с пуно разлога промоција одржава пред Богојављење, јер је тада Свети Сава на повратку из Јерусалима у Трнову одржао своју последњу литургију током које се и разболео и убрзо упокојио. Читав издавачки подухват о Немањићима, како се чуло, у знаку је и још два велика обележја 900 година од рођења Св. Симеона и исто толико векова од оснивања архиепископије Жичке чији је први архиепископ био Сава. Митрополит је рекао да ће поводом те прославе предложити Комисији за Устав СПЦ да се патријарху дода уз патријарха српског и поморских земаља, као што је титулу носио Сава. Он је објаснио да се српски храмови налазе по свим морима истока и запада и да је добро да патријарх не буде само национално обојен.
Говорећи о књизи „Свети Сава Српски” митрополит црногорско – приморски је указао да нова едиција о Немањићима има за циљ да нам обнови памћења, јер се тако, како каже, обнавља и душа.
– Ако хоћете да неког појединца или један народ уништите онда му узмете памћење. Обнављати памћење то значи обнављати своју вертикалу и своје свеукупно биће, а Немањићи јесу та вертикала историјског бића српског народа, рекао је Амфилохије. Он је подсетио да је обележавањући збивања око Светог Симеона у Подгорици, у којој је рођен овај родоначелник династије Немањића,обновљена његова лавра на Немањиној тврђави, или како „Монтенегрини радије говоре на турској тврђави”.
– После 900 година Стефан Немања се вратио на место рођења. И то је допринос обнављању памћења нашег, јер се тако обнавља и душа, јер ако неко хоће један народ да уништи узима му памћење – рекао је Амфилохије.
– Ето ми тако из Немањине Подгорице покушавамо пре Сава себе ради, Црне Горе ради, а тиме и свеукупног нашег народа ради, да се обнављамо свеукупном духовном обновом, и научном. А ако то не уради црква не знамо ко ће у будућности, рекао је Амфилохије. Митрополит је указао да је добро што се едиција појавила и на светковању 100 година од Мојковачке битке и рекао да на промоцију стиже с парастоса који је на Новом гробљу у Београду одржан ђенералу и сердару Јанку Вукотићу, који је препознао вертикалу Немањића и косовску са браниоцима на Мојковцу. Одбранио је образ свеукупног народа српског, Црне Горе и Србије и 24 сата како је тражио престолонаследник Александар Карађорђевић зауставио немачког агресора.
– И на Бадњи дан је рекао – ево бранимо свеукупно Српство, подсетио је Амфилохије, који је јуче као најсрамнији чин у историји Црне Горе означио признавање тзв. Косова од стране црногорске власти. Митрополит је јуче и подсетио и на чињеницу како је од 1992. године када је кренула на Никчевићеву иницијативу „Светигора” постала једна од најзначајнијих издавачких кућа у нас.
Директор „Светигоре”, протојереј – ставрофор Радомир Никчевић, рекао је да је то изузетна едиција коју је ова Издавачко – информативна установа у сарадњи са компанијом Новости почела да објављује почетком године. Прва књига о Светом Сави већ је на киосцима, а остали наслови ће се појављивати сваких 15 дана, све до 20. априла. Укупан тираж едиције је 70.000 примјерака, а цена књиге је 499 динара.
М. Њ.
извор: www.mitropolija.com
Говорећи о књизи „Свети Сава Српски” митрополит црногорско – приморски је указао да нова едиција о Немањићима има за циљ да нам обнови памћења, јер се тако, како каже, обнавља и душа.
– Ако хоћете да неког појединца или један народ уништите онда му узмете памћење. Обнављати памћење то значи обнављати своју вертикалу и своје свеукупно биће, а Немањићи јесу та вертикала историјског бића српског народа, рекао је Амфилохије. Он је подсетио да је обележавањући збивања око Светог Симеона у Подгорици, у којој је рођен овај родоначелник династије Немањића,обновљена његова лавра на Немањиној тврђави, или како „Монтенегрини радије говоре на турској тврђави”.
– Ето ми тако из Немањине Подгорице покушавамо пре Сава себе ради, Црне Горе ради, а тиме и свеукупног нашег народа ради, да се обнављамо свеукупном духовном обновом, и научном. А ако то не уради црква не знамо ко ће у будућности, рекао је Амфилохије. Митрополит је указао да је добро што се едиција појавила и на светковању 100 година од Мојковачке битке и рекао да на промоцију стиже с парастоса који је на Новом гробљу у Београду одржан ђенералу и сердару Јанку Вукотићу, који је препознао вертикалу Немањића и косовску са браниоцима на Мојковцу. Одбранио је образ свеукупног народа српског, Црне Горе и Србије и 24 сата како је тражио престолонаследник Александар Карађорђевић зауставио немачког агресора.
Директор „Светигоре”, протојереј – ставрофор Радомир Никчевић, рекао је да је то изузетна едиција коју је ова Издавачко – информативна установа у сарадњи са компанијом Новости почела да објављује почетком године. Прва књига о Светом Сави већ је на киосцима, а остали наслови ће се појављивати сваких 15 дана, све до 20. априла. Укупан тираж едиције је 70.000 примјерака, а цена књиге је 499 динара.
М. Њ.
извор: www.mitropolija.com
22. јануар 2016.
Пророци Господњи
мелодија "Сви свети"
Пророштво је увек било сила Божја знај,
да поврати светлост свету, изгубљени рај.
Малахија грлом виче: "Господ долази",
служба Јована, пророке све надилази.
У пророка глас је Божји, а уста њихова
нада што се земљи јавља, брига Спасова.
Претеча је Јован силни Христа дочекао,
крстио и све видео што је рекао.
Шеснаест њих је и четири великих, с књигама
оставише пророштвима Ирода с бригама.
Стари Завет икона је на зиду небесном,
а пророци кандила у сјају новозаветном.
Исаија Бога виде на серафимима
Дјеву како Бога рађа гледа очима.
Пророци су Богом дани, Божји благослов
све нам рекли, а задњи је Јован Богослов!
"На престолу славе Господ", Језекиљ сведочи,
"из лозе Давида цара на земљу Он крочи",
И Данило на облаку Месију посматраше,
тачан дан нам од Божића од предсказаше.
Јеремија жар прогута, позив с неба прима,
"Месијом ће нови Савез", говори свима.
Михеј пророк Јерусалим преоран виде,
"Божић биће витлејемски, звезда му иде."
Захарије објавиће Христове Цвете
и тридесет сребрника издајничке освете.
Цар је Давид испевао псалам чудесан,
где је Христос на свом Крсту клином прикован.
Хаџи Драган Б. Поповић
ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР, свеска 246, новембар/децембар 2015.
Пророштво је увек било сила Божја знај,
да поврати светлост свету, изгубљени рај.
Малахија грлом виче: "Господ долази",
служба Јована, пророке све надилази.
У пророка глас је Божји, а уста њихова
нада што се земљи јавља, брига Спасова.
Претеча је Јован силни Христа дочекао,
крстио и све видео што је рекао.
оставише пророштвима Ирода с бригама.
Стари Завет икона је на зиду небесном,
а пророци кандила у сјају новозаветном.
Исаија Бога виде на серафимима
Дјеву како Бога рађа гледа очима.
Пророци су Богом дани, Божји благослов
све нам рекли, а задњи је Јован Богослов!
"На престолу славе Господ", Језекиљ сведочи,
"из лозе Давида цара на земљу Он крочи",
И Данило на облаку Месију посматраше,
тачан дан нам од Божића од предсказаше.
Јеремија жар прогута, позив с неба прима,
"Месијом ће нови Савез", говори свима.
Михеј пророк Јерусалим преоран виде,
"Божић биће витлејемски, звезда му иде."
Захарије објавиће Христове Цвете
и тридесет сребрника издајничке освете.
Цар је Давид испевао псалам чудесан,
где је Христос на свом Крсту клином прикован.
Хаџи Драган Б. Поповић
ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР, свеска 246, новембар/децембар 2015.
21. јануар 2016.
ШТА ЈЕ ЉУБАВ? Део 1. Волети значи желети добро другоме
Крајем прошле године Издавачка кућа Сретењског манастира је објавила књигу «Нека Бог говори» — зборник беседа и писама грчких духовника. Нудимо нашим читаоцима одломак из ове књиге – чланке архимандрита Андреја (Конаноса; рођ. 1970).
Отац Андреј је познати проповедник, дугогодишњи водитељ емисије «Невидљиви преласци» («Αθέατα περάσματα») на радију Пирејске митрополије. У многим градовима Грчке, Кипра и САД људи га позивају да држи предавања о духовним проблемима; текстове његових беседа са радија објављују водећи православни сајтови у разним земљама, они излазе као засебни зборници.
Љубав које у нашем свету има све мање и која је погрешно схваћена – једна је од главних тема предавања и беседа архимандрита Андреја.
Отац Андреј је познати проповедник, дугогодишњи водитељ емисије «Невидљиви преласци» («Αθέατα περάσματα») на радију Пирејске митрополије. У многим градовима Грчке, Кипра и САД људи га позивају да држи предавања о духовним проблемима; текстове његових беседа са радија објављују водећи православни сајтови у разним земљама, они излазе као засебни зборници.
Љубав које у нашем свету има све мање и која је погрешно схваћена – једна је од главних тема предавања и беседа архимандрита Андреја.
Манастир Јовање прославио храмовну славу
На дан када света Црква молитвено прославља светог Пророка, Претечу и Крститеља Јована, обитељ Јовањска имала је част и благослов да дочека свог духовног оца Епископа жичког господина Јустина, који је началствовао литургијским сабрањем. Уз саслужење Високопреподобног архимандрита Тимотеја (Миливојевића) игумана манастира Вазнесења, протојереја Милована Кикивића свештенослужитеља ове обитељи и протођакона Александра Грујовића. Својим анђелским појањем Литургију су улепшали сестринство манастира Благовештење.
Након прочитаног Јеванђеља, Владика се обратио верном народу и монаштву архипастирском беседом у којој је говорио о подвижничком и светом животу Светог Јована који се назива у Светом Писму највећим у Царству Небеском. Владика је после заамвоне молитве, преломио славски колач.
Након свете Литургије заједничарење се наставило у конаку манастира где је настојатељица мати Теодора са сестрама припремила трпезу љубави за све присутне. За време трпезе, свештенослужитељ обитељи, протојереј Милован, обратио се пригодним словом Епископу Јустину и браћи свештенослужитељима и свима вернима, захваљивајући се најпре Епископу што је увеличао својим доласком и служењем овај велики и радосни дан. Владика је искористио прилику и посетио болесну монахињу Параскеву.
сестринство манастира Јовање
извор: eparhija-zicka.rs
Након свете Литургије заједничарење се наставило у конаку манастира где је настојатељица мати Теодора са сестрама припремила трпезу љубави за све присутне. За време трпезе, свештенослужитељ обитељи, протојереј Милован, обратио се пригодним словом Епископу Јустину и браћи свештенослужитељима и свима вернима, захваљивајући се најпре Епископу што је увеличао својим доласком и служењем овај велики и радосни дан. Владика је искористио прилику и посетио болесну монахињу Параскеву.
сестринство манастира Јовање
извор: eparhija-zicka.rs
20. јануар 2016.
Сабор Светог Јована Крститеља
Православна Црква 20. по новом, а 7. јануара по старом календару, молитвено обележава Сабор светог Јована Крститеља.
Спомен праведника слави се уз похвале,
а теби је довољно сведочанство Господње, Претечо.
Јер, показао си се ваистинуи од пророка часнијим
зато што си био удостојен и да у водама крстиш Онога о Којем си проповедао. Стога, за истину пострадав радујући се,
благовестио се и онима у аду Бога Који се јавио у телу,
Који узима грехе света и дарује нам велику милост!. (тропар)
а теби је довољно сведочанство Господње, Претечо.
Јер, показао си се ваистинуи од пророка часнијим
зато што си био удостојен и да у водама крстиш Онога о Којем си проповедао. Стога, за истину пострадав радујући се,
благовестио се и онима у аду Бога Који се јавио у телу,
Који узима грехе света и дарује нам велику милост!. (тропар)
НА БОГОЈАВЉЕЊЕ ВОДА У ЦЕЛОМ СВЕТУ ПОСТАЈЕ СВЕТА
Прича која може ући у будући „Пролог”
Једног познатог руског духовника питали су како је вршио свету Литургију током дугогодишњег заточеништва. Старац је одговорио:
– Многи свештеници знали су напамет текст свете Литургије. Хлеб смо могли наћи без проблема, мада није био пшенични. Вино смо морали заменити соком од кљукве. Уместо Часног Престола на којем се налази антиминс с честицом моштију неког од хришћанских мученика, на коме се, по црквеним правилима, служи света Литургија изабрали бисмо заточеног свештеника с најширим раменима, а он би се скинуо до појаса и легао па бисмо на његовим грудима служили свету Литургију. Сви који су се налазили у логору били су мученици и исповедници и у сваком тренутку могли су умрети за Христа.
– Оче, а како сте освећивали воду на Богојављење? Света Литургија се служи често и текст се може научити напамет, али молитве на Богојављење читају се само једном годишње и веома су дуге.
– Па, није ни било потребе да их знамо напамет. Ако се бар на једном месту у васељени у некој од православних цркава служи Чин великог водоосвећења на свето Богојављење, онда се молитвама Свете Цркве освећује природа водâ, односно сва вода овога света постаје богојављенска и света. На тај дан узели бисмо воду из било ког извора и она је постајала благодатна, богојављенска. И као свака богојављенска вода, годинама се није кварила.
Стручњаци за антирелигијску пропаганду донедавно су тврдили да се богојављенска вода годинама не квари зато што свештеници кришом у њу стављају сребрне полуге, новчиће и крстове. Као одговор на то неки духовити црквени људи смислили су загонетку која гласи: „Колико јона сребра садржи литар богојављенске воде ако се чин освећења врши у рупи избушеној у леду на средини Волге, и то на месту где је река широка један километар, дубока седам метара, брзина протока пет километара на сат, а да је притом крст којим сеоски свештеник освећује воду направљен од дрвета зато што је та црква сиромашна?”
Епископ Јегорјевски Тихон (Шевкунов)
www.pravoslavie.ru
19.1. 2016.
– Многи свештеници знали су напамет текст свете Литургије. Хлеб смо могли наћи без проблема, мада није био пшенични. Вино смо морали заменити соком од кљукве. Уместо Часног Престола на којем се налази антиминс с честицом моштију неког од хришћанских мученика, на коме се, по црквеним правилима, служи света Литургија изабрали бисмо заточеног свештеника с најширим раменима, а он би се скинуо до појаса и легао па бисмо на његовим грудима служили свету Литургију. Сви који су се налазили у логору били су мученици и исповедници и у сваком тренутку могли су умрети за Христа.
– Оче, а како сте освећивали воду на Богојављење? Света Литургија се служи често и текст се може научити напамет, али молитве на Богојављење читају се само једном годишње и веома су дуге.
– Па, није ни било потребе да их знамо напамет. Ако се бар на једном месту у васељени у некој од православних цркава служи Чин великог водоосвећења на свето Богојављење, онда се молитвама Свете Цркве освећује природа водâ, односно сва вода овога света постаје богојављенска и света. На тај дан узели бисмо воду из било ког извора и она је постајала благодатна, богојављенска. И као свака богојављенска вода, годинама се није кварила.
Стручњаци за антирелигијску пропаганду донедавно су тврдили да се богојављенска вода годинама не квари зато што свештеници кришом у њу стављају сребрне полуге, новчиће и крстове. Као одговор на то неки духовити црквени људи смислили су загонетку која гласи: „Колико јона сребра садржи литар богојављенске воде ако се чин освећења врши у рупи избушеној у леду на средини Волге, и то на месту где је река широка један километар, дубока седам метара, брзина протока пет километара на сат, а да је притом крст којим сеоски свештеник освећује воду направљен од дрвета зато што је та црква сиромашна?”
Епископ Јегорјевски Тихон (Шевкунов)
www.pravoslavie.ru
19.1. 2016.