Патриjарх српски Павле: БЕСЕДА НА ВЕЛИКУ СУБОТУ

   Данас је, браћо и сестре, Велика субота дан кад је Господ од јучерашњег распећа и смрти провео, као што се каже у молитви црквеној, „са телом у гробу, са душом у аду, а на престолу небеском са Оцем и Светим Духом“. Он је дакле, овај суботњи дан који је Он у Старом Завету одредио да буде дан одмора а још Црква Његова није коначно основана, Он је тај дан и поштовао мирујући у аду. А кад је Он васкрсао и коначно, кад је Дух Свети сишао на апостоле и Црква Његова била основана коначно, онда је дан Његовог Васкрсења за нас дан одмора. Јер, узалуд би било што је свет створен за шест дана и седми да је Господ мировао, кад он (свет) не би био спасен од греха, од смрти и ђавола. Зато човек Цркве Божије тај дан у Цркви православној хришћанској, светкује.
   Свети Игњатије Богоносац о томе напомиње, па редом свети мученик Јустин који је пострадао за Христа 163. године, говори да се хришћани скупљају у дан васкрсења управо у дан Господњи, а тај дан Господњи то је значи недеља, јер се и данас у грчком језику назива недеља „кириаки“, тј. „Господњи“ дан. А да се скупљају они тада нису могли јавно, него су морали по катакомбама, по подземним пећинама где су сахрањивани људи и после, каже „молитва, читања Светог Писма приступамо, вели храни која је као обични хлеб и вино и то је за нас Тело и Крв Христова“. Зато ми православни хришћани светкујемо дан Његовог васкрсења.

   Знате да има сектаната разних људи који примају и верују неку другу веру иако држе кажу исто Свето Писмо, али не светкују недељу него светкују само суботу. И ми дајемо поштовање суботи као старом дану одмора тако да је ево и овога Часнога поста који је најстрожији, само суботом и недељом могла да се служи пуна Литургија светог Јована Златоуста или Василија Великог а осталих дана се уз Часни пост оне не служе. Дакле, ми православни хришћани дајемо поштовање и старом дану одмора али и новом дану тј. васкрсењу Христовом.
   Не слушајући шта говоре други, ми слушамо ове који су слушали Христа као што је свети Игњатије Богоносац, свети мученици, апостоли и редом. А и апостол Павле говори о дану недеље у који су се хришћани скупљали и вршили богослужење и причешћивали се. Не слушати, дакле, ове који знају боље од апостола Павла, који знају боље од светих мученика, који су за веру у Христа и животе своје положили. Зар би они могли и да не знају и да не кажу, и да се ми не држимо онога чега су се и они држали? Но, Бог је човеку дао слободу. Поред ума, срца, воље, дао му је и слободу, али слободу у себе укључује и одговорност. Зато ће свако одговарати кад изађе пред Њега Сина Божијег да ли је држао Његове заповести и да ли је поштовао и Његову крсну смрт и васкрсење или је то по наговору другог или својој мудрости напустио.
   Нека вам је, браћо и сестре, благословен данашњи дан и свето Причешће и сутрашњи дан васкрсења Господњег. Увек имати у виду да је Син Божији ради нас и ради нашег спасења претрпео све те муке на крсту али и славно васкрснуо. Да ми својом вером и животом покажемо да знамо, да верујемо, да поштујемо и ценимо Његову жртву ради свију нас. Бог вас благословио и свако добро даровао!

   * * *
   1997. године на Велику Суботу.
   На светој Литургији у цркви Рођења Пресвете Богородице у Земуну
   извор:www.spc.rs

СВЕТОГ ЈОВАНА ЗЛАТОУСТА БЕСЕДА 89. НА ЈЕВАНЂЕЉЕ ПО МАТЕЈУ

    Сутрадан пак по петку сабраше се
    првосвештеници и фарисеји код Пилата говорећи:
   Господару, сетисмо се да онај варалица
   каза још за живота: После три дана устаћу.
   Зато заповеди да се утврди гроб до трећега дана
   да не.дођу како ученици његови ноћу,
   да га не украду и не кажу народу:
   Устаде из мртвих; и биће последња превара гора од прве.
   (Мт 27,62-64)

Манастир Вазнесење

Света и Велика субота

   На Велику суботу, телом у гробу, а душом у Аду, Христос је разрушио врата пакла. Смрт која је до тада владала над преминулим душама, побегла је од Спаситеља. Тада је Господ душе праведника из Ада увео у Рајска насеља.

  Статије на Велику суботу

„Животе Христе, био си положен у гроб, и анђелске војске се ужасаваху, славећи Твоје снисхођење."
„Један од Тројице ради нас у телу претрпе презрену смрт, ужасава се сунце и дрхће земља."„Судија света као осуђеник стаде пред Пилата судију и би осуђен неправедно смрћу на крсном дрвету".
„Сунце а уједно и месец помрачивши се Спаситељу, понашају се као доброразумне слуге; који облаче црну одећу".
„Као човек умиреш Спаситељу добровољно, и као Бог васкрснуо си мртве из гробова и дубине грехова".
„Ко ће исказати заиста, нови страшни догађај? Јер онај који влада створењем данас прима страдање и умире за нас".
„Величамо Те, Исусе Царе и поштујемо погреб и страдања Твоја, којима си нас спасао од пропасти".
„О горе и хумке и множине људи, плачите сви и тужите са мном матером вашега Бога."
„О слатко моје пролеће, чедо моје најслађе, камо зађе Твоја лепота?"
„Достојно је величати Тебе животодавца који си на крсту руке раширио и сатро моћ непријатеља."

О значају Васкрсења Христовог

Тебје одјејушчаго (Велики Петак)

   Тебе Који се одеваш светлошћу као хаљином, скинувши с дрвета Јосиф с Никодимом, и видевши мртва, нага, непогребена, усрдно плачући и ридајући говораше:
   Авај мени, преслатки Исусе! Кога малочас сунце гледајући на Крсту обешена, тамом се заодену; и земља са страхом се потресаше, и завеса храма се раздираше.
   А ево сада видим Те, мене ради драговољно сишавшег у смрт. Како да те погребем, Боже мој, и како плаштаницом да Те увијем?
   Којим ли рукама да се дотакнем нетљенога Тела Твога? Или које песме да отпевам исходу Твоме, Милосрдни?
   Величам страдања Твоја, песмословим и погребење Твоје, са Васкрсењем, говорећи,: Господе, слава Теби.

   извор:svetogorac.blogspot.rs

ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК И ВЕЛИКИ ПЕТАК

   Велики Петак

   Син Божији прихвата смрт на крсту. Богочовек прихвата бол и ужас понижавајуће смрти. Погубљење с мучењем. Пошто је Бог, Он не би морао да трпи тај бол и ужас.
   Добацивали су му простаци: "Спаси сам себе! Ако си Син Божији, сиђи са крста!"
   Ни данашњи простаци не могу да разумеју зашто Бог једноставно није сишао с крста, побио своје џелате.
   Зато што то не разумеју они и не верују да је Христос Бог.
   Као што је потпуно Бог, Богочовек је и потпуно човек. Бог и човек. Богочовек. Да човек није умро и васкрсао цео догађај којег смо данас свеснији него током остатка године, не би за нас имао посебан значај. У најбољем случају добили бисмо још један симбол.
   Оно што се догодило на Велики Петак има за нас највећу могућу важност јер је Бог пристао да поднесе бол и подели са човеком искуство смрти. Пошто је Нестворени пре тога, од рођења у телу, већ поделио искуство живота створеног бића.
   Бога смо видели у човеку, а човек је умро да би васкрсао у Богу. Смртној људској природи отворена је вечност. Бог и човек су се спојили рођењем Богочовека а смрт неће успети да Бога и човека раздвоје. Личност спаја две различите природе. Личност. Личност је веза. Ето наде и за нас! Природом не можемо да победимо смрт али личношћу, везом с Богом - можемо.
Богочовек.
   Историја Цркве сведочи колико је тешко сачувати у приступу Богочовеку и потпуног Бога и потпуног човека.
   Велики расколи, велике јереси, настале су из немогућности људског ума да схвати најдрагоценију истину - личност је кључ а не природа. Искушење Истока увек је било да Бог, кога је Исток увек дубље осећао, "прогута" човека. Искушење Запада је било да човек заклони Бога. А Православље?
   Православље је православље зато што чува истину Богочовека.
   Да, на крсту је човек од крви и меса, човек који се мучи, човек у агонији, али он је неодвојив од Бога, он је Богочовек. Немојмо да заборавимо да је Бог у Богочовеку пристао да прође кроз муку створеног бића - ограниченог и смртног. Да би очувао везу са нама, да би нам отворио врата смрти. И не заборавимо да је за човека, чак и кад извесно зна да ће васкрснути, мука и даље мука, бол и даље бол, смрт и даље смрт.

   Велики Четвртак

   Мало људи у цркви. Таман колико апостола на Тајној вечери. Лепа литургија. Као концентрат који може да се разређује током целе године, а да ништа не изгуби од пуноће. Тајна вечера - установљавање Литургије. Сусрет завереника.
   Велико дешавање на Велики Четвртак, комешање, узбуђење, кризе - а споља се ништа не види. Црква ко црква.
   Е сад - сутра је Велики Петак. Колико ће данашњи апостоли призвати људи да дођу пред Крст? Да се суоче са издајом, злом и слабошћу. Не би ли постали верни, добри и јаки.
   Посао апостола је да их приведу.
   А нерадни је дан. Успех или неуспех лако ће се видети.
   Цркво наша - сведочи крст да би ти поверовали кад будеш сведочила васкрсење.
   Мислите о томе ноћас, или спавајте као што су сироти апостоли спавали док се Христос у Гетсиманском врту молио Оцу. Не можемо да не спавамо. Не оптужујмо себе али и не правдајмо себе. Ни Христос нас није правдао. Само нас је разумео.

   ђакон Ненад Илић, Facebook

Άγιον Όρος • Ακολουθία Επιταφίου - Mount Athos • Epitaphios Lament (Служба Плаштанице, Поју монаси манастира Ватопед)

извор:kourostatis

Манастир Вазнесење

БЕСЕДА ПРЕД ПЛАШТАНИЦОМ

   Станимо добро, хришћани, станимо са страхом! Станимо са свештеним страхом у дому Бога нашег испред Спаситељевог гроба као испред отворене књиге.

Велики петак. Оплакивање Христа. Фреска манастира Дионисијат, Атон

   Ево краја земаљског труда Сина Божијег, Који није учинио грех и Који ни за шта није био крив. Љубав према људима довела Га је с неба на земљу, а људска злоба Га је одвела на муке. Али он није само убијен, већ је прво осуђен, при чему је злочин заоденут у закон. И није једноставно погубљен, већ је злостављан и мучен, људи су Му се ругали и били су злуради, као да посредством својих дела објављују сродство с демонима.
   Свему долази крај. Дошао је крај и страдањима Праведника. Ево, Он лежи пред нама очигледно, као да смо у подножју Голготе, а у винограду поред нас је гроб у који ће бити положен.
   Његове ноге су замрле; ноге, које су обишле Свету земљу, које су корачале по води као по чврстом тлу. Ноге, које су блуднице целивале и отирале својом пуштеном косом и тако добијале опроштај грехова.
   И Његове рукс су замрле. Руке, које је Јосиф од детињства научио да држе тестеру и стругу. Пре него што су се на њима појавиле ране од ексера, на њима су били жуљеви какве столари обично имају. Ове руке су преломиле и умножиле пет хлебова за пет хиљада народа; ове руке су дотицале слепе очи, губава тела и руке умрлих. Од додира ових руку отварале су се очи, спадала је губа и васкрсавали су мртви. Сад су на њима дубоке ране од ексера, искривио их је дрхтај.
   Затвориле су се очи које су скроз виделе сву тајну људског срца; очи, чији директан поглед избегава лукави грешник. И пре смрти Христове очи су биле затворене због хематома задобијених од удараца песницом, замагљене од туге и крваве од рана које им је задао трнов венац.
   Затворена су и уста, која су говорила толико тога новог и дивног. Заповести ових уста нису могли да се успротиве ни морски таласи, ни опака болест, нити демон који је мучио човека. Смрт је такође слушала глас ових устију. Сад их је, као да се свети, смрт затворила и везала ћутањем.
   Још увек не плачете, хришћани? Одавно је време да и камено срце омекша, да и суве очи овлаже. Ево зашто. Ако свако од нас упита Оца Небеског: «Ко је толико тешко згрешио да је била потребна тако велика и страшна жртва?» - Бог ће нам дошапнути на ухо: «Ти.»
   «Ја?! Зар сам тако тешко згрешио да је цена мог искупљења – Син Божији, Који лежи преда мном у гробу, злостављан и измучен?» Да. Тако је. «Био си крив – Ја сам твоју кривицу преузео на себе. Био си дужник – Ја сам платио твој дуг. Због кривице требало би да примиш муке – Ја сам примио муке уместо тебе,» - каже Христос искупљеном човеку.
   На Крсту је немоћан и у гробу не дише. Али иза гроба, тамо где се наставља живот, који не види људско око, Он делује. Он побеђује пакао. «Отворите капије, кнезови демонски, и ући ће Цар славе.» Ко је овај Цар славе? Господ, моћан и снажан у борби, Он је Цар славе! И док ганути стојимо покрај гроба, Христос – силан и непомирљив – гази тоцила јарости на местима на којима су се мучиле везане душе.
   Овај Велики петак се не може до краја упоредити с јединим и страшним Петком, кад нико није знао да ће Он васкрснути. Данас је све прожето зрацима васкрсења, који чак и неверујућег човека штите од очаја и греју. А тада је за све оне који су Га волели живот изгубио сваки смисао. И ми никад нећемо схватити ужас оног јединог Петка, зато што је празан гроб Господњи од нас удаљен само два непуна дана.
   Али зашто славимо ове дане из године у годину? Зар то није због тога да бисмо заволели свим срцем, умом и душом Најслађег Исуса? Како бисмо се сећали Његове речи и дисали Његовим именом. Како бисмо испунили Његове заповести и с вером примали Његове Тајне. Од Његових пробијених руку и ногу, од Његових затворених очију и уста вратимо се нашим устима, очима и ногама. Помолимо се:

   Исусе, дај ми ноге да дођем код Тебе,
   Исусе, дај ми руке да Те загрлим.
   Дај ми слух да чујем глас Твој. Дај ми очи да видим, ако не Твој Лик, макар траг Твојих ногу.
   Дај ми целог Себе. Одузми од мене моје и дај ми Твоје. Узми од мене моје старо и дај ми Твоје ново. Обнови ме целог.
   Дај ми ново срце, живо срце, које Те воли, које Те слуша, које од Твојих речи дрхти, које се Тобом храни.

Нека се тако моли твоја душа и моја душа, брате и сестро, док стојећи по страни, као жене-мироносице, очима пуним суза, гледамо «где Га полажу».

   Протојереј Андреј Ткачов
   Са руског Марина Тодић
   www.pravoslavie.ru
   29.4.2016.

Свети Николај Жички, РАДОСАВУ И., О ЈУДИ ИЗДАЈНИКУ

   Питаш: „Да ли ће Јуди бити опроштен грех издаје учитеља и Господа свога Исуса Христа?“ Не знам, због чега те ово интересује. Није ли за нас важнија брига, да ми својим неделима не издамо Господа свога? и претежније питање: како ми да спасемо своје душе? Јер гле, часовник нашег века брзо одбројава дане и сате опомињући нас на блиски излазак из овога света. И ми ћемо сви изићи пред вечнога Судију, који ће изрећи Свој праведни суд пред свима народима небеским о свему ономе што смо у овом животу радили. А кад људи иду на суд, свак помишља о својим гресима и неправдама, и о томе како ће себе пред судијом оправдати; нико нема времена ни воље да мисли на грехе осталог света, нити да улази у тајне ума судије који ће судити. Ко зна, како ће вечити Судија судити мени и теби? Извесно је само једно, да ће нам судити по правди а не по неправди. А ми би више волели, да нам суди не по правди него по милости. Али узалуд – он је обећао судити по правди. Због тога нас обузима страх и трепет. И зато ја не желим ни теби ни себи нити икоме у свету, да се нађе на оној страни на којој буде био Јуда издајник.

ЈУДИНО ИЗДАЈСТВО, Виктор Довнар, Пољска

   Јер Јуда је издајник. Он је издајник и Бога и људи и себе самога. Он је издао Христа, издао апостоле, издао и себе самог као човека. Христа и апостоле издао је Јудејима а себе ђаволу. Јер је речено: тада уђе у њега сатана (Јн. 13, 27). Тешко је измерити сву дубину зла, које је било овладало Јудом. Он је био безверник, и ненавидник, и лопов, и среброљубац, и лицемер, и издајник – најзад очајник и самоубица. Син Божији више пута га је опомињао, да би се тргао од свог злокобног пута, али он је остао упоран. Син Божији показивао је према њему исту бригу и љубав као и према осталим ученицима, но он је на љубав одговарао мржњом. Син Божији се спустио и ноге му опрао – пред саму издају, и из руке Своје дао му залогај хлеба умочен у со. Са хлебом и сољу ми дочекујемо високе госте. Смерни и понижени Господ хтео је уздићи достојанство Јудино; зато му је пружио хлеб и со. Поздравио га хлебом и сољу – пред саму издају! Јуда је руком примио хлеб и со из руку Сина Божијега, руком је примио али срцем је одбио с презрењем. Одбио је смртни човек љубав Бесмртнога! Зато га је Бог потпуно одбацио, и по залогају тадауђеу њега сатана. Од тога часа Јуда, бивши ученик Исуса Христа и бивши човек, исписан је из реда људи и уписан у ред паклених духова. Сада ти кушаш Бога и питаш, да ли ће Бог хтети опростити пакленим духовима и спасти их? Ти кушаш милост Божију исто онако као што су Јевреји кушали моћ Божију на Голготи говорећи: ако си Син Божији, сиђи с крста! За своје кушање Јевреји су примили достојну плату и у овом свету. Чувај се и ти, да не примиш плату Јудиних једномишљеника.

   Није тачно, да је Јуда био предодређен Богом, да буде издајник, као што ти мислиш. Јер да је тако, зашто би се Син Божији толико трудио, да Јуду одврати од зла дела? Зашто би га пре свега узео за ученика Свога, и држао уза се три године? Зашто 6и се понижавао пред њим, да се спушта и пере му ноге? Зашто би му из Своје свете руке давао хлеб и со? Читајући у души Јудиној опаку намеру Господ је чинио све ово да би га спасао од вечне пагубе. Ако ли је пак речено, да саблазни морају доћи, речено је још и ово као строга опомена: тешко човјеку оном кроз кога долази саблазан (Мт. 18, 7). Саблазнитељ је сам сатана, и као такав он мора чинити своје дело. Зато саблазан мора доћи – кроз њега и од њега. Али тешко човеку, који се пода сатани и постане оруђе његово. Тешко оном ко супрот љубави Божијој покаже љубав своју према противнику Божијем. 

   Моли се Богу, да те сачува од Саблазнитеља, који је саблазнио Јуду и Јудејце. Да никад не постанеш слуга и оруђе његове саблазни.

   * * *

   «Мисионарска писма», писмо 147.

“Страшни суд над Богом“, Беседа Светог Јустина Ћелијског из 1926.г.

    Никада није било мање Бога у човеку, драга браћо, него , данас; никада мање Бога него данас. Данас се ђаво оваплотио у човека, да би разоваплотио Богочовека. Данас се све зло уселило у тело човека, да би Бога истерало из тела. Данас се сав пакао преселио на земљу; да ли се ико сећа да је земља икада рај била? Данашњи пад човеков је неизмерно већи од првог пада; онда је човек отпао од Бога, а данас је – распео Бога, убио Бога. Човече, како ти је име, ако не ђаво? Но шта ја говорим? То је увреда за ђавола. Ђаво никад није био тако зао, тако уметнички зао као човек. Господ Христос је и у пакао сишао, али га тамо распели нису. А ми смо Га распели! Зар људи нису гори од ђавола; зар земља није пакленија од пакла? Из пакла нису протерали Христа; а људи су Га данас протерали са земље, протерали из тела свог, из душе, из града свог …

Преподобни Теодор Студит, Поука на Велики Петак

   Браћо и Оци! Увек и у свако време, када у сећање побожног човека дођу света страдања Господа нашег Исуса Христа, она у њему производе умиљење и сузе, и доводе душу до великог смирења. Она то нарочито могу да постигну у овај свети дан, када се све и догодило. Који су то догађаји? План- који је сачињен да би га убили; везивање- када су га ухватили, свезали и одвукли на суд пред Пилата; мучење и испитивање- када су га ради суђења водили Ироду, Ани и Кајафи, и током целе ноћи га тукли, пљували, вређали и ругали му се; узлазак на крст, пробијање руку и ногу клиновима, пружање оцта и жучи да пије, пробадање ребра и све друго што је заједно са овим просијало и засијало, а што читав свет не може да обухвати и што нико не може да искаже како треба, не само људски језик, него и анђелски.

Епископ браничевски др Игњатије Мидић, „Покајање за Васкрсење“, Бијељина, 10.4.2016.

извор:Љубомир Самарџић

Пренос Благодатног Огња из Јерусалима, 2015.г.

ВРАТИМО СЕ ЦРКВИ

Pravoslavlje_Orthodox, 14.6.2015.

Када бисте могли да видите, каква благодат силази на Литургији, били бисте спремни да скупљате прашину са пода цркве и њоме умивате своје лице.

Старац Гаврило Ургебадзе

Велика Среда

   Јудина издаја Сина Божијег. За тридесет сребрњака.
   А уследиће ускоро и Петрово одрицање. Петар ће се покајати и оправадати делима и љубављу, а Јуда ће сам себи пресудити.
   Свакоме од нас следи у животу будност и испитивање да ли смо издали Христа, да ли смо га се одрекли. Да ли смо га продали за неки материјални добитак?
   А Христос је у љубави. И у нашим ближњима, и у оним слабима и нејакима које срећемо. Да ли Га се повремено одричемо, да ли га издајемо - одговор увек морамо пронаћи, да бисмо се покајали на време и тражили од Њега опроштај. Да не бисмо завршили као Јуда.
Не пресецамо ми случајно скоро сваку недељу током године постом и у среду осим петка. Да се не бисмо заборавили. Да бисмо редовно проверавали наша дела и наше срце. Да бисмо на време открили зачетке издаје. Да бисмо се на време покајали.

   Лакше се покаје појединац него група, него народ. У маси мање осећамо своју кривицу, а једна генерација нема јасан осећај да треба да се покаје за дела претходне генерације. Чак и кад је то једини начин да се сачува континуитет историје, високе вредности, и јединство народа.
   Свако од нас зна за шта се покајао, за шта није. Ако жели да зна. Али рекло би се да се као народ још нисмо покајали за испољено и одржавано богоборство владара и већине НАС која их је следила. Рекло би се да зато не можемо даље, и дај Боже да нисмо ушли на пут самоуништења.
   Боље од иког кога знам, механизам издаје и богоборства описао је Свети Николај. Како издаје и богоборства појединаца, тако и издаје Бога и богоборства читавих народа.
   У ова три одломка садржано је више тога него у целим књигама:
   "Човек мрзи онога, против кога греши. Прво га се боји, па онда мрзи.
   Када човек докучи, да неко зна његов грех, њега најпре испуњава страх од тога некога. Страх се убрзо претвара у мржњу. А мржња сасвим заслепљује.
   Заслепљен мржњом према човеку, човек помишља на убиство. Но, како је убиство Бога немогуће, то заслепљен мржњом према Богу употребљава уместо убиства нешто што он сматра равномерним убиству – одрицање Бога.Ово је, међутим, равномерно једино самоубиству".
   "Тако један народ грешника устаје једнодушно као трава, да убије Бога. И омаче му се нож, замахнут против Бога, те удари сам себе у срце…"
   "Велики сликар годинама је радио знамениту “Тајну вечеру”. Тражио је лица за моделе. За лик Христов нашао једног младог човека, чије је лице сијало лепотом, достојанством и невиношћу.
   Али за Јуду се дуго мучио да нађе подесно лице. Шетајући једног дана, угледа једног човека, одвратна изгледа, сурова погледа и у свему ружна и одбојна.
   Он га позове у свој атеље и каже му зашто га је позвао. Човек се загледа у већ насликани лик Христов, и дуго је нетремице гледао, док му сузе не потекоше.
   Зачуђени сликар упита га, зашто плаче, а он одговори:
   -Како не бих плакао? Пре пет година ја сам ти послужио за лик Христов, а сад хоћеш да ти послужим за лик Јудин".

   ђакон Ненад Илић, Facebook

Васкршња посланица Српске Православне Цркве

Српска Православна Црква својој духовној деци о Васкрсу 2016. године

ИРИНЕЈ

по милости Божјој

Православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве –
свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни васкршњи поздрав:

ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

„Христос васкрсе, смрт поразивши
и мртве подигавши.
Народи, веселите се!”
(канон Пасхе, 9. песма).

Свети Теофан Затворник, Беседа на Велику Среду

   На данашњи дан се подсећамо следећег горког догађаја: старешине јудејске су се сабрале у дом Кајафин и смишљале лукаво хватање Господа Исуса и Његово предавање смрти. У то време, ни од кога звани, долази к њима један од дванаесторице, Јуда Искариотски и каже:  Шта ћете ми дати и ја ћу вам Га издати? Они су му дали тридесет сребрњака. Када сам прочитао ово место у Писму, моја душа се испунила негодовањем и на старешине, и на Јуду. Шта ли су мислиле те старешине, када су на себе и на народ навукли кривицу и казну богоубиства? И како се могао решити на такав поступак Јуда, који је увек био тако близак Господу и тако јасно видео на Њему отисак пуноће Божанства? Затим је моја мисао прешла на карактер Јудиног издајства; међутим, док сам мислио о овоме, из савести су започела да се јављају једно за другим моја сопствена дела, која су била врло слична Јудиним. Што даље, то више. Тада се, уместо негодовања на Јуду, почео будити страх за себе и унутрашњи глас ми је рекао: „Остави ти Јуду, погледај најпре на себе и побрини се да избегнеш његову горку судбину“.

Манастир Вазнесење, Васкрс, 2015.

Из штампе изашао 255. број часописа „Светигора“

   Не бојте се смрти, браћо, Христос воскресе!

РТС1: Игуманија

   РТС1: петак, 29. април 2016. године, 18,05 часова: Игуманија Пећке патријаршије мати Февронија

   Прича о мати Февронији базира се на последњем ексклузивном интервјуу, снимљеном 13. и 14. октобра 2015. уочи и на дан Покрова Пресвете Богородице, манастирске славе, у манастиру Пећка патријаршија. Интервју је снимљен уз благослов патријарха Иринеја и уз његово учешће. Мати Февронија, игуманија Пећке патријаршије упокојила се у Господу 19. новембра 2015. године.
   Мати Февронија, најстарија монахиња у православном свету, провела је пуних 75 година у манастирима и једна је од оних које потичу из периода такозваног богомољачког покрета, самонониклог, свеопштег народног покрета када се по кућама читала Библија и када су читаве породице одлазиле у манастире.

   Пећка патријаршија, иако је кроз историју била један од најзначајнијих српских манастира била је пред гашењем. Мати Февронија 1956. године долази у Пећку патријашију и убрзо постаје игуманија. Седам монахиња обрађује имање по читав дан, а увече присуствују молитвама. Мати Февронија се сећа тих година тешког рада који је постепено давао значајне резултате. Схватајући изузетни значај Пећке патријаршије, она инсистира на строгим правилима духовног живота и на редовним молитвама без обзира на услове живота, без обзира на све спољашње околности које су често драматично мењале положај цркве, монаха и свег српског становништва. Врло брзо је запазила да је тамо опстанак могућ само уз трпљење и тако саветује људе који долазе у манастир. Временом она постаје симбол религиозне посвећености и за обичне људе на Косову и Метохији и за припаднике Цркве.
   Уредник и редитељ: Татјана Феро, директор фотографије: Пабло Феро, монтажер: Владимир Радовановић.

   Извор: РТС
   www.spc.rs

БЕСКРВНО МУЧЕНИШТВО ИЛИ ЗАШТО ПОСТИМ

   Зашто постимо? То питање нама, хришћанима, често поставља свет. Често га и сами себи постављамо. Зашто постимо, уколико се не мењамо? Улазимо у пост и излазимо из њега непромењени? Зашто да постимо, ако се наш живот не натеже попут лука да избаци из себе стрелу молитве упућене Богу?

ХИМНЕ ВЕЛИКОГ УТОРКА

извор:vasta1956

Манастир Вазнесење

ДАНИ СТРАСНЕ СЕДМИЦЕ

   СТРАСНА СЕДМИЦА (грчки: Μεγάλη Εβδομάδα - Велика седмица)

   Последња седмица Васкршњег поста пре Пасхе - Васкрса, проводила се од најстаријих времена у најстрожем посту. Апостолске установе прописују да се ове седмице употребљавају само хлеб, со и воће, а Велики петак и Велика субота су потпуно без хране. Од давнина се назива Великом седмицом.
   Будући да се Света четрдесетница завршава у петак, пред Суботу светог и праведног Лазара, Јерусалимска црква је ову суботу прибројавала Великој седмици. Сваки дан ове седмице, назива се у богослужбеним књигама, светим и великим због светих и великих догађаја који су се збили тих дана. Сваки дан има своју тему, а сви заједно се проводе у посту без уља, изузев Великог четвртка који се сматра празничним даном, јер је овога дана установљена Света тајна Евхаристије. Богослужење ових дана изложено је у Посном триоду. Посни триод ову седмицу назива Седмицом спасоносних страдања.

   Сава, епископ шумадијски

Манастир Вазнесење

СВЈАТИ БОЖЕ

ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКА КЛИСУРА

СТРАДАЊЕ ЈЕ ЛЕСТВИЦА ДУХОВНОГ УЗДИЗАЊА

Како да имамо хришћански однос према несрећама? Зашто свеци често страдају? Да ли болест може бити казна? И шта је казна са тачке гледишта вере?Таква питања смо поставили протојереју Валеријану Кречетову.

ПОБЕДИЛАЦ СМРТИ

                                            

Ноћ у манастиру Високи Дечани (Српска Православна Црква) 14. век УНЕСКО
Night at Visoki Dečani Monastery (Serbian Orthodox Church) 14th century UNESCO
фото: Сава(Јањић)

СВЕТА ВЕЛИКА СУБОТА - СТАТИЈЕ

Са великом радошћу Вас обавештавамо да је у издању Издавачке фондације СПЦ Архиепископије београдско-карловачке нова књига „СВЕТА ВЕЛИКА СУБОТА – СТАТИЈЕ“, као нотни запис, које је по Мокрањцу у ноте ставио протојереј-ставрофор Мирко Павловић. СТАТИЈЕ су издате на црквенословенском и српском језику.
                                     

Распоред Богослужења у манастиру Вазнесење

Распоред Богослужења у Великом посту током Страсне седмице

Велики Четвртак

Литургија Св. Василија Великог, 8.00
 Бденије (Јутрење са читањем Св. Јеванђеља), 18.00

Велики Петак

 Царски часови, 8.00

 Вечерње (са изношењем Плаштанице), 18.00

Јутрење (Опело Христово), 19.00

Велика субота

Литургија Св. Василија Великог, 8.00

   СВЕТО ВАСКРСЕЊЕ ХРИСТОВО


 ВАСКРС

 Јутрење, 7.30

Св. Литургија, 8.00


 Васкрсни Понедељак

Св. Литургија, 8.00


 Васкрсни Уторак

Св. Литургија, 8.00

Манастир Вазнесење, Цвети, 2016.

Лазарева субота. Христос је васкрсао Лазара и не можемо да се не понадамо да ће васкрснути и сваког од нас. Сваког ко му буде пријатељ, као што му је и Лазар био. Заправо, сваког ко то жели.

Врбица. Опходом око цркве нас, деце Божије, као да смо је загрлили. Црква постаје нешто меко, живо и топло, не грађевина. Гнездо васкрсења. Припремамо га.

Постом очишћени и детиње невини спремамо се за дочек Христа Цара. Баш овде у нашем граду. Као некад Јевреји у Јерусалиму. Али ми нећемо као они. Нећемо поновити грешку.Никако. Немогуће је. Све већ знамо и радост је велика и истинска. 

Све наше мане и проблеми бледи су и у другом плану. Они који не учествују у дочеку и даље размишљају, процењују, просуђују... Ми, који међу осталом децом учествујемо, имамо радосну свест да ћемо дочекати и пригрлити Христа, Цара над царевима. Диван празник!

Али, ипак још није све готово. 

Још увек можемо и да га издамо..

ђакон Ненад Илић

Facebook

Свети Григорије Палама, ВАСКРСЕЊЕ ЛАЗАРЕВО И УЛАЗАК ГОСПОДА ИСУСА ХРИСТА У ЈЕРУСАЛИМ

   БЛАГОСЛОВЕН КОЈИ ДОЛАЗИ У ИМЕ ГОСПОДЊЕ


   Свима је потребно старање, труд и пажња, али не свима у истој мери јер је ово потребније онима који су одевени у славу, богатство и власт, и који су учени и поседују мудост, ако желе да се спасу. То се види из Еванђеља Христовог које је прочитано јуче и данас (на Лазареву суботу и Цвети). Када је чудо над Лазаром савршено, и када је Христос потпуно јасно пројавио да је Он Бог, народ је то прихватио и поверовао, док су неки кнезови, то јест књижевници и фарисеји, били толико далеко од вере да су неразумно смишљали зло против Њега и, по свом безумљу, желели да смрти предају Онога Који је, и кроз то што је рекао и кроз то што је учинио, представио себе као Господара живота и смрти. Зар не би свако рекао, како су они лако могли да схвате да је Он раван Оцу, онда када је Христос подигао очи ка небу и рекао: „Оче, благодарим Ти што си ме услишио“. Јер Он је сам тада појаснио: „А ја знадох да ме свагда слушаш; него рекох народа ради који овде стоји, верују да си ме Ти послао“ (Јован, 11, 41-42), то јест зато да би они знали да је Он једино са Богом и да долази од Оца и да се Њему ни у чему не супротставља, него да по вољи Очевој твори чудеса. Подигао је пред свима очи своје ка Оцу, и обратио му се тим речима, како би они схватили да је Он, Који говори на земљи, раван Највишем Оцу, Који је на небесима. Саветовање је претходило како почетку стварања које је требало да приведе човека у биће, тако и сада – приликом пресаздања човека у лику Лазара. Тада је, намеравајући да створи човека, Отац рекао Сину ''Да начинимо човека'', и Син је послушао, па је тако човек дошао у живот. Овде пак, сада, када је Син говорио, Отац га је послушао, и тако је Лазар оживео.

Старац Пајсије, О изборима

У време националних избора, многи ходочасници су долазили код старца Пајсија да би га упитали за ког кандидата да гласају. Он би им обично одговарао:

     -  Гласајте за онога за кога верујете да је најбољи, за онога ко воли Бога и отаџбину.

     Они су му увек одговарали истим речима:

     - Сви су они исти, оче.

     Тада би старац додао:

     - Видите, и све маслине су исте, све их погађа болест која се зове "дакос". Неке, међутим, бивају погођене 100%, неке 80%, неке 50%. Будући да су нам маслине неопходне, морамо да обратимо пажњу на оне које су најмање оболеле. Када пођемо на гласање, морамо имати на уму две ствари:
     1) колико кандидат воли Бога, тј. у којој је мери он свестан члан Цркве
     2) колико воли своју отаџбину и брине о њеним, уместо о својим личним интересима.

Уколико се приликом гласања придржава другачијих критеријума, то значи да се руководи личним интересима и да не поступа као прави хришћанин. Божија правда ће касније допустити да плати за своју грешку.

   извор: svetogorac.blogspot.rs

Манастир Вазнесење, ЛИТУРГИЈА

                                           

Песма Цвети, CD "КО ТО ГРЛИ МОГ ДАНИЛА", Чувари, Београд

Дечији црквени хор "Хаџи Рувим",при храму Покрова Пресвете Богородице, Ваљево

Цвети, 2016.

Архимандрит Тимотеј, игуман манастира Вазнесење, Цвети, 2016.

Свети Игњатије (Брјанчанинов), Беседа на Цвети

Радуј се много кћери сионска,
подвикуј, кћери јерусалимска,
ево цар твој иде к теби ,
праведан је и спасава, кротак и јаше на магарету (Зах 9,9).

   Више од четири стотине година пре него што се десио, пророк Божији изрекао је пророчанство о догађају кога се данас опомињемо и празнујемо. Господ наш Исус Христос, окончавши своју проповед на земљи, величанствено је ушао у царски град Јерусалим, у град поклоњења истинитом Богу, у град који је по преимућству- град Божији. Господ је ушао као Цар и победник да би своје служење овенчао одлучујућим подвигом: побеђивањем смрти смрћу,скидањем клетве са људског рода и примањем те клетве на себе. Он је у царски град ушао седећи на магарету (Јн 12,16) које никада нико од људи није уседао (Лк 19,30) да би човечанству вратио царско достојанство које је наш праотац изгубио,да би то достојанство вратио успињањем на крст. Неукроћено магаре било је кротко под чудесним Јахачем. На магаре су апостоли положили своје одежде, а многобројни народ који је пошао у сусрет и који је пратио Господа узбуђено је клицао: Осана сину Давидову! Благословен који долази и име Господње (Мт 21,9; Лк 19,38). По наређењу Господњем проглашен је за Цара у име Господње- не случајно и не зог свести и воље човечије. Тај исти народ ће, након што прођу четири дана, за оног истог кога је данас прогласио за Цара, викати: Распни га, распни, немамо цара осим ћесара (Лк 23,21; Јн 19,15).

Манастир Вазнесење, Цвети, 2016.

Saint Lazarus Church, Cyprus Larnaca

извор:Flyover Media

Лазарева субота - библијски и литургијски смисао празника

   ВРБИЦА - ЛАЗАРЕВА СУБОТА (грч: Σάββατο του Λαζάρου), или Субота праведног Лазара, уочи Цвети, посвећена је васкрсењу Лазара из Витиније, кога је Исус Христос васкрсао из мртвих после четвородневног пребивања у гробу. Овај празник је установљен у Јерусалиму крајем IV века. После васкрсења, Лазар је био Епископ на Кипру. Овај празник Срби, а многе породице славе Лазареву суботу као Крсну славу.

Предавање Епископа бачког Иринеја, Лазарева субота - библијски и литургијски смисао празника преузми

ОВДЕ

   На Лазареву суботу празнује се посебано и врло живописан обичај познат под именом Врбица. Овог дана брало се олистало пруће од врбе. Лазарева субота, односно Врбица, дан је дечје радости. До Другог светског рата, Лазарева субота (Врбица) прослављала се и као школска свечаност. Деца су се, лепо обучена, украшена звончићима, кретала у поворкама и проводила време у игри око извора. Пратећи елементи овог празника имају библијско утемељење (Јн 12). После Лазаревог васкрсавања, Исус Христос улази свечано у Јерусалим, а маса раздраганог света дочекује га свечано; поред осталог, у рукама носе палмове гранчице. Данашње врбове гранчице замена су за палмине. Убране врбове гранчице на Лазареву суботу носиле су се и благосиљале у цркви, па су потом чуване у кућама.

   извор: www.spc.rs

Матејево искушење

Кренуо је он у школу,
Па у први разред иде,
Сад већ пише и сабира
И песмице учи приде.

Бистар је то дечак мали,
Лако црта, пева, учи,
Ал`  „нерешив” проблем има
Који га баш много мучи.

Из школе кад кући иде
Са друштвом се он заигра
Што се мама тада брине
Њега није много брига.

Због тога је мама брижна
На Матеја била љута,
Кад је сваку меру прешо,
Дочепа се она прута.

Како мајку да одљути,
Срце своје пита сада
И од оца Тимотеја
Он затражи савет тада.

„Опроштај од маме тражи“,
Рече њему отац благо,
„Загрли је и пољуби,
То је савет дете драго.“

Е, да ли ће опростити,
Матеј нам се сада брине,
Да ли ће му опет рећи:
„Мој љубљени, мили сине.“?

Али свака мама зна се
К` чеду своме пружа руке,
У загрљај увек прима
И опрашта несташлуке.

Имај то на уму дете:
Мајку поштуј, пази, воли,
Јер се  њено срце увек
За тебе пред Богом моли.

Нела Мечанин, Чачак

Јелици во Христа крестистесја

извор:Петар Жутић

Дечији црквени хор "Благослов" Сремска Митровица

И када бисмо читав живот провели у срећи, опет бисмо били строго кажњени ако се не бисмо постарали за дечије спасење. Деца нису случајан добитак и ми смо одговорни за

њихово спасење.

Свети Јован Златоуст

ПЕСМА МАЛОЈ

                                                           
Лета топлог, Господњег,
Молитвама Мајке Свете,
Родило се чедо Божје,
Плавооко једно дете.

Иван, благочестив тата,
А и Каћа нежна мајка,
Од Господа дар добили.
Радосна је Мира, бака.

Диван санак што су снили
Оствари се сада њима,
Мала Лида, анђ`о Божји,
Поклон је са Неба свима.

И деда је сад поносан,
У унуку стално гледи,
Овај поклон што га доби,
Више му од злата вреди.

Још ту има нешто важно,
Цркви носе чедо своје,
па се мала Лида наша
непрестано причешћује.

И ми сви се радујемо
Када дође у  Храм Христов
И чекамо да још малко
Оцу трчи по благослов.

Нела Мечанин, Чачак, 28.3.2016.

Armand Amar, "Jerusalem"

извор:Human Soundtrack

Дивна Љубојевић, "Јерусалим" – музика из новог филма Јан Артус-Бертрана "Човек" (Хуман) чија је премијера одржана 15. септембра у Паризу. Композитор је Арман Амар.

Манастир Бошњане, Игуман Алексеј, 2006.

                                          

Манастир Бошњане
фото: фб страница Духовници

Господи помилуй

ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКА КЛИСУРА

О ЦРКВИ И ДРЖАВИ

   И Црква државу и држава Цркву покушавају да користе за своје циљеве.
   Црква има за циљ да државу подреди Царству Божијем.
   Држава има циљ да Цркву подреди себи, царству земаљском.
   У давна времена у Византији је прокламована симфонија (српски – сагласје) Цркве и државе.    Српска средњовековна држава је преко Светог Саве преузела разрађену византијску идеологију.
   Прокламована складна сарадња Цркве и државе за добро народа, узајамно помагање и подржавање без задирања у устројство и управљање, ни тада није функционисала идеално али омогућила је настанак снажне Немањићке Србије и процват Православне српске цркве.
   Слом српске државе оставио је Цркву да се сама брине о народу. И она га је, без државе сачувала у вековима ропства.
   Обнова српске државе није значила и искрени наставак покушаја постизања сагласја са Црквом.

Црква Светих апостола Петра и Павла у Расу

архимандрит Сава (Јањић), ПОДВИГ И ЛИТУРГИЈА У ВЕЛИКОМ ПОСТУ, 12.4.2016.

извор:studioVISION KOSMET

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа рашко-призренског Теодосија, Епархија рашко-призренска и Дом културе Грачаница, као и ранијих година организују духовни семинар у време Великог и Часног поста. У уторак 12.априла  одржано је четврто предавање трећег циклуса духовних трибина и предавања. У галерији Дома културе у Грачаници на тему "Значај подвига и Литургије у Великом посту" говорио је Високопреподобни архимандрит Сава игуман манастира Високи Дечани.

извор: www.eparhija-prizren.com

Ванредна седница Дуплог сабора Свете Горе

   Како јавља портал www.vimaorthodoxias.gr данас ће у Кареји заседати ванредна седница Дуплог сабора Свете Горе. Дупли сабор представљају игумани свих двадесет светогорских манастира заједно са свих двадесет антипросопа (посланика). Повод за ванредни дупли сабор је жеља манастира Есфигмен да поново успостави јединство са Црквом.

   Ванредном сабору ће присуствовати и Егзархија из Цариграда, Митрополити Апостол, Амфилохије и Максим. Такође ту ће бити и Гувернер Свете Горе Аристос Кашмироглу, као и специјални секретар Министарства иностраних послова Грчке Статис Лиантис.

   извор: svetogorac.blogspot.rs

Σιμωνόπετρα - Άγιον Όρος - Αγνή Παρθένε - Simonopetra - Mount Athos - Agni Parthene

извор:kourostatis

Agni Parthene / The Monks of Simonopetra Are Chanting- Sacred Mountain Athos 

01 - Ευλόγει η ψυχή μου τον Κύριον

02 - Εξομολογείσθε τω Κυρίω

03 - Αινείτε τον Κύριον

04 - Υπεραγία Θεοτόκε σώσον ημάς

05 - Track 5

06 - Kύριε εκέκραξα προς σε

07 - Θεοτόκε Παρθένε χαίρε κεχαριτωμένη Μαρία

08 - Track 8

09 - Μακάριος ανήρ ος ουκ επορεύθη

10 - Αγνή Παρθένε Δέσποινα - Agni Parthene

11 - Πλούσιοι επτώχευσαν και επείνασαν

Митрополит Порфирије, У сусрет Васкрсу, Љубљана, 16.4.2016.

извор: SPC Ljubljana

Храм Светих равноапостолних Ћирила и Методија, Љубљана

Најава: Филм “Иродови синови“ о српским страдањима у НДХ

пропратно обраћање сајту Епархије жичке

Поштовани,

Чини нам велику радост да Вас обавестимо да ће дана 22. априла, када обележавамо 71. годишњицу пробоја јасеновачког логора и обнављамо сећање на страдалнике, Продукција документарног филма “Пријатељ Божији“ премијерно приказати своје најновије остварење “ИРОДОВИ СИНОВИ“. Филм ће бити постављен на сајту “Пријатељ Божији“ (http://www.prijateljboziji.com/index.php) и на Yоу Тубе каналу.