У име Оца и Сина и Светога Духа.
Ових дана празнујемо празник Воздвижења Часнога крста. У једном одломку у Јеванђељу нам Господ каже: Од ове љубави нико нема веће, да ко свој живот положи за пријатеље своје (Јн. 15, 13). Ове речи разрешавају антиномију између ужаса Крста и његове славе, између смрти и Васкрсења. Нема ничег славнијег, дивнијег и чудеснијег од тога да волиш и будеш вољен. А бити вољен од Бога свим животом и свом смрћу Јединороднога Сина, и волети друге по цену читавог живота, те ако је неопходно и смрти, јесте и трагедија, али је истовремено и пре свега победа.
У Канону Литургије говоримо: Свет јеси и Пресвет, Ти и Јединородни Син и Дух Твој Свети; Свет јеси и Пресвет, и величанствена је слава Твоја. Ти си тако заволео свет Твој да си и Сина свога Јединороднога дао, да сваки који верује у Њега не погине, него да има живот вечни. Он, дошавши и испунивши сав домострој спасења за нас, у ноћи у којој беше предан, управо самога Себе предаде за живот света, узевши хлеб у своје свете и пречисте и непорочне руке, заблагодари и благослови, освети, преломи и даде својим Светим ученицима..."
То је божанска љубав. Понекад је лакше дати сопствени живот него принети на смрт особу коју волимо изнад свега; а то је оно што је Бог, наш Отац, учинио. Но, то не умањује жртву Оног који је послан у смрт за спасење сваке појединачне личности и читавог света.
И тако, када мислимо на Крст морамо мислити на ову чудно испреплетану тајну трагедије и победе. Крст, озлоглашено оруђе смрти, казнене смрти на коју су разбојници били осуђивани - управо зато што је Христова смрт била смрт Невиног и што је била давање себе у чину љубави - постаје победа.
 |
| Манастир Вазнесење |
Зато је Свети Павле могао да каже: Не живим више ја, него живи Христос у мени (Гал. 2,20). Божанска љубав га је испунила у потпуности и стога није било места ни једној другој помисли или осећању, ни једном другом приступу до оном из љубави - љубави која себе даје без резерве; жртвеној љубави, распетој љубави, али љубави која ликује радошћу живота.
А када нам се каже у данашњем Јеванђељу : Одреци се себе и узми крст свој и хајде за мном (уп. Мк. 8, 34) - нисмо призвани на нешто мрачно и страшно; Бог нам каже: отвори се за љубав! Немој остати сужањ сопствене саможивости. Немој бити, по речима Теофана Затворника, опиљак који се ваља у сопственој празнини. Отвори се! Погледај - има толико тога што се може волети, има толико оних који се могу волети! Постоји бесконачно много начина на које се љубав може исказати, испунити и постићи. Отвори се и воли - зато што је то пут Крста! Не онај пут који су два разбојника прешла заједно са Христом, да би били кажњени за своје злочине, већ диван пут на којем се дајеш без резерве, одричеш се себе, постојиш само за другог, волиш све читавим својим бићем да би постојао само ради другог - то је пут Крста и слава Крста.
Дакле, када целивамо Крст, када размишљамо о Христовом распећу, када чујемо Христов призив да се одрекнемо себе - а те речи једноставно значе: окрени се од себе! Узми крст свој! - призвани смо да се отворимо за бујицу божанске љубави, која је истовремено и умирање за себе и отвореност ка Богу и свакоме и свима.
На почетку Јеванђеља Светог Јована нам је речено: "И Логос(Ријеч) беше у Бога"; на грчком се каже "ка Богу". Ово нам казује да Син није имао друге љубави, друге мисли, другог покрета осим ка Вољеном, предајући Себе Ономе који се савршено дао Њему.
Нека бисмо сазнали славу распете Љубави, жртвене љубави, која је по речима Старог Завета јача од смрти, јача од пакла, јача од свега, јер је Божански Живот онај који нас је обујмио и који се кроз нас излива на све оне којима је потребно да буду вољени да би дошли у Живот, да би поверовали у Љубав и сами постали деца Љубави, деца Светлости, наследници Живота вечног.
Амин.
Изворник: http://www.mitras.ru/eng_136.htm
С енглеског: Милена Тејлор
"Светигора", Лучиндан, 2012.
Нема коментара:
Постави коментар