31. мај 2018.
20 година Радио Светигоре
На Духовски понедељак, Радио Светигора је прославила 20 година постојања и крсну славу, Силазак Светог Духа на Апостоле - Тројчиндан.
Реч пастира - о. Стефан Васиљевић: Црква је велика породица!
 |
| Емисију преузми ОВДЕ |
извор: Радио Слово љубве, 30.5.2018.
30. мај 2018.
Храмовна слава у Драглици
Као прави Бог, Он испуњава своје обећање, као и сва обећања која је дао до тада. Узводи палу људску природу до престола Свевишњега Бога, до оне максиме за коју је човек и створен и због које Бог долази међу људе. Човек је својом слободном вољом изабрао пут који не води ка том циљу. И данас се човек свакога дана опредељује за Истину или лаж, за врлину или грех. Дух Свети, који у Цркви обитава кроз Свете тајне, Он нас води и руководи, Он нам отвара ум да знамо шта је добро.
Свако дело, које је изграђено на темељима вере у Оца, Сина и Духа Светога има трајну вредност. Све што чинимо, ако је возглављено у самом Богу, има вечно битије. Словесним бићима дато је да се свакога дана освећују, тако што ће се потрудити да задобију све врлине Христове, и на тај начин одупру се стихијама овога света. За спасење потребан је Бог, и наша слободна воља и спремност да се вежемо за Њега. Тек тада ћемо бити силни и у овоме свету, и превазићи све тешкоће људске природе.
Умилно, свечарско појање хора „Мојсије Петровић“ додатно је допринело да се осећамо почаствованим што смо ту, што постојимо и што имамо част и привелегију присуствовати узвођењу земље на небо. Небо на земљи, Црква Свете Тројице у Драглици, данас је сијала попут Сиона на врху Јерусалима.
Да је црква брод који плови ка будућности, Царству Божијем сви знамо. Међутим, данас је црква пројавила своју природу у целости. Показала је да је она свевременска, и да не заборавља прошлост и оне који су, иако не више физички са нама, трајно себе укрцали на лађу која води у живот вечни. Главни секретар Председника републике, г. Никола Селаковић и ктитор г. Страхиња Кутлешић открили су плоче, које су израз захвалности поносних потомака јуначким прецима, на њиховој жртви и спремности да животе своје положе за крст часни и слободу златну.
У свом обраћању окупљеном народу г. Никола Селаковић је поручио да сећање на храбре војнике Христове, који су животе своје дали за отачаство не смемо заборавити. Морамо их добро памтити, своју децу доводити овде, и славити њихово узвишено дело. Србија све док се буде држала Бога, остаће и опстаће. Пожелео је да буде више рађања на овим просторима, јер је то данас држави Србији најпотребније.
Празнично славље настављено је уз пригодан културно-уметнички програм и трпезу љубави, на којој се г. Страхиња Кутлешић пригодним поклонима захвалио Епископу и осталој браћи и сестрама на данашњим дивним благодатним даровима Духа Светога, који је изнова показао да стваралачки делује и освећује сваку епоху историје.
ђакон златиборски
Ненад Ивановић
извор: eparhija-zicka.rs
π. Δανιήλ - Άξιον εστίν, ήχ. πλ.δ΄ χρωματικός
Митрополит Амфилохије на симпосиону у Солуну
Уз учешће многих излагача 24. маја 2018. године завршене су четвородневне сесије осмог међународног симпосиона православне теологије у организацији Теолошког факултета Аристотеловог Универзитета у Солуну, а под покровитељством Васељенског Патријарха г. Вартоломеја, са темом „Свети и Велики сабор Православне Цркве. Православна теологија у 21. веку’’.
Међународна академска теолошка заједница са 120 одабраних излагача, клирика и лаика из 15 земаља и са 25 теолошких факултета, института и истраживачких центара одлучила је да на овај начин допринесе деловању Цркве најпре богословском мишљу и истраживањем, а онда и одређеним предлозима.
Значајна су била излагања јерараха и академских учитеља који су анализирали улогу Цркве у савременом свету, тему дијаспоре и учешћа на Светом и Великом сабору. Добро пропраћено и са посебном пажњом примљено је излагање Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија на тему „Учешће Православне Српске Цркве на Светом и Великом сабору на Криту 2016. године‘’.
Митрополит је нагласио да је Свети Архијерејски Сабор Српске Цркве био предложио да Велики сабор Светог Фотија, Патријарха цариградског (879/80) и исихастички сабори Светог Григорија Паламе (1341, 1351, 1368) буду потврђени као васељенски. На предлог Свеправославне комисије Свети и Велики сабор на Криту је потврдио васељенски (свецрквени догматски значај) одлука, како ових сабора, тако и Цариградског сабора (1484) поништившег одлуке и учења лажног Флорентинског сабора (1439), антипротестантских сабора 1638, 1642, 1672 и 1691, као и антиетнофилетистичког Сабора (1872) којим је осуђен етнофилетизам као еклисиолошка јерес и „змијински отров” за јединство Цркве.
У здањима Теолошког и Философског факултета где су узети у обзир сви аспекти као и будуће рефлексије Светог и Великог сабора, својим учешћем ово академско заједничарење су обогатили: Архиепископ Америке г. Димитрије - изасланик Његове Свесветости Патријарха Вартоломеја, као и изасланици Патријаршија – антиохијске, јерусалимске, српске и румунске, као и Цркава Грчке, Кипра, Албаније и Чешке, теолошких факултета из Русије, Грузије, Бугарске, учени јерарси Цркве, декани теолошких факултета, професори и бројни студенти и студенткиње.
Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије је по завршетку овог значајног академског скупа обишао солунске светиње. У свештеном храму Светог Димитрија Мироточивог поклонио се моштима овог дивног светитеља Божјег који је и заштитник града Солуна. У митрополијском храму поклонио се моштима Светог Григорија Паламе, а затим у просторијама митрополије и био примљен од стране Митрополита солунског Антима.
Последњег радног дана симпосиона, Митрополит је обишао свештени манастир Светог Јована Богослова у селу Суроти недалеко од Солуна, где се поклонио гробу Светог Пајсија Светогорца и био топло примљен од сестринства манастира. Одавде се запутио у манастир Ормилију на Халкидикију где је наредног дана у Саборном манастирском храму Благовештења Пресвете Богородице служио Божанствену Литургију Свештеног Златоуста уз саслуживање новоизабраног Епископа диоклијског архимандрита Методија.
Крајње срдачно примљен од сестринства манастира Ормилије и од игумана манастира Симонопетре на Светој Гори Јелисеја. Митрополит је обишао и старца Емилијана, познатог духовника и молитвеника. Сестринство манастира Ормилије које броји 120 монахиња, испратило је њима драгог госта за Црну Гору, тражећи његове молитве и благослов.
извор: www.spc.rs
Значајна су била излагања јерараха и академских учитеља који су анализирали улогу Цркве у савременом свету, тему дијаспоре и учешћа на Светом и Великом сабору. Добро пропраћено и са посебном пажњом примљено је излагање Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија на тему „Учешће Православне Српске Цркве на Светом и Великом сабору на Криту 2016. године‘’.
У здањима Теолошког и Философског факултета где су узети у обзир сви аспекти као и будуће рефлексије Светог и Великог сабора, својим учешћем ово академско заједничарење су обогатили: Архиепископ Америке г. Димитрије - изасланик Његове Свесветости Патријарха Вартоломеја, као и изасланици Патријаршија – антиохијске, јерусалимске, српске и румунске, као и Цркава Грчке, Кипра, Албаније и Чешке, теолошких факултета из Русије, Грузије, Бугарске, учени јерарси Цркве, декани теолошких факултета, професори и бројни студенти и студенткиње.
Последњег радног дана симпосиона, Митрополит је обишао свештени манастир Светог Јована Богослова у селу Суроти недалеко од Солуна, где се поклонио гробу Светог Пајсија Светогорца и био топло примљен од сестринства манастира. Одавде се запутио у манастир Ормилију на Халкидикију где је наредног дана у Саборном манастирском храму Благовештења Пресвете Богородице служио Божанствену Литургију Свештеног Златоуста уз саслуживање новоизабраног Епископа диоклијског архимандрита Методија.
Крајње срдачно примљен од сестринства манастира Ормилије и од игумана манастира Симонопетре на Светој Гори Јелисеја. Митрополит је обишао и старца Емилијана, познатог духовника и молитвеника. Сестринство манастира Ормилије које броји 120 монахиња, испратило је њима драгог госта за Црну Гору, тражећи његове молитве и благослов.
извор: www.spc.rs
Свети Григорије Палама: Духом Светим ученици Христови постали су носиоци вечне светлости и вечнога живота
БЕСЕДА О ЈАВЉАЊУ И ДЕЉЕЊУ БОЖАНСКОГ ДУХА НА ДАН ПЕДЕСЕТНИЦЕ И О ПОКАЈАЊУ
…Сада је обећање испуњено. Сишао је Дух Свети Којега шаљу и дају Отац и Син, просветио је свете ученике и на потпуно божански начин запалио их као светиљке, или, боље рећи, начинио је од њих звезде целог света и надсветовне, које имају реч вечног живота, и преко којих је просветио целу васељену. Као што неко једном светиљком упали другу, а другом трећу, при чему светлост предавањем од једне светиљке другој остаје сачувана и никада се не мења, тако и кроз полагање руку апостола на њихове наследнике, а потом рукополагање других од стране ових, и тако редом, благодат божанског Духа која се предаје протиче кроз сва покољења и просвећује све оне који се поверавају духовним пастирима и учитељима…
…Сада је обећање испуњено. Сишао је Дух Свети Којега шаљу и дају Отац и Син, просветио је свете ученике и на потпуно божански начин запалио их као светиљке, или, боље рећи, начинио је од њих звезде целог света и надсветовне, које имају реч вечног живота, и преко којих је просветио целу васељену. Као што неко једном светиљком упали другу, а другом трећу, при чему светлост предавањем од једне светиљке другој остаје сачувана и никада се не мења, тако и кроз полагање руку апостола на њихове наследнике, а потом рукополагање других од стране ових, и тако редом, благодат божанског Духа која се предаје протиче кроз сва покољења и просвећује све оне који се поверавају духовним пастирима и учитељима…
29. мај 2018.
Свети Јован Златоусти: БЕСЕДА ПРВА НА ПЕДЕСЕТНИЦУ
Празник је опет и опет је славље, и многодетна и чадољубива Црква опет се мноштвом чада својих украси! Каква јој је међутим корист од њеног чадољубља, када она жељена лица своје деце види само празником а не и у друго време? Ово је као када би имао неку лепу хаљину, али не би смео да је свакога дана носиш, јер по речима Пророка: "њима ћеш се, света, као накитом оденути и као невеста ћеш се украсити" (Ис. 49, 18). Народ који у Цркву долази одећа је њена. Као што је нека честита и племенита жена много лепша и привлачнија када се од главе до пете украси хаљином, тако се данас и Црква приказује много велелепнијом, јер се заогрнула мноштвом ваших личности, и тако вас има као дугу хаљину, да се ни један део тела њезиног не види наг, као што се протеклих дана могао видети. А за ту ранију голотињу њену, криви су они који овде дођоше само данас, и који неће да матер своју свакога дана заодену.
ПОДСЕЋАЊА И УПУТСТВА
Други дан великог празника, ради се, многи нису могли да чују данашње Јеванђеље, а у њему је речено све што је важно за свакодневни живот Цркве.
1. "Гледајте да не презрете једнога од малих ових"... "Ако неки човек има сто оваца па залута једна од њих, не остави ли деведесет и девет у планини, и иде те тражи ону залуталу? И ако се догоди да је нађе, заиста вам кажем да се њој радује више него оним деведесет и девет што нису залутале. Тако није воља Оца вашега небескога да пропадне један од ових малих".
Различити су дарови, различите су службе, одговорност, али свако, заиста свако од нас, пред Богом је исти. У породици Цркве. Усвојен од Бога као син, ћерка. Кад то није тако, кад год неко бива занемарен било због свог социјалног положаја, дара, показаних моралних слабости или из било ког другог разлога - знак је да Црква страда од болести овога света. Да се удаљава од своје пуноће. Хвала Богу, има довољно примера да Црква и овако делује и живи, али има и супротних примера који огорчавају. Саблажњавају "мале". За почетак - не смемо да заборављамо шта нам је Господ рекао.
2. "Ако ли ти згреши брат твој, иди и изгрди га насамо; ако те послуша, добио си брата својега. Ако ли те не послуша, узми са собом још једнога или двојицу да на устима два или три сведока остане свака реч. Ако ли њих не послуша, кажи Цркви; а ако ли не послуша ни Цркву, нека ти буде као незнабожац ..."
Колико би наших слабости исцелили кад бисмо се овако понашали...
Често смо склони да осуђујемо, да се згражамо да се злобно подсмевамо, заборављајући да једино што је важно то је да се не удаљавамо један од другога. Да не разарамо црквену породицу. Може се десити да се слажемо или не слажемо, да се и посвађамо, али можемо и морамо да се помиримо. Унети у односе мало личне храбрости и одговорности. А олако осуђивање је једна од посебних болести живота нашег народа али и црквеног живота.
Нажалост, и у организацији црквених судова постоје недозвољиве пречице пребрзог осуђивања без да се пажљиво саслушају оптужени. Иначе спори у деловању, журимо баш тамо где не бисмо смели.
С друге стране, поделе које се појављују не покушавамо да спречимо директним суочавањем и упорношћу да се оне зацеле. А само треба да усвојимо ове речи Господње као наш закон.
3. "Ако се два од вас сложе на земљи у било којој ствари за коју се узмоле, даће им Отац мој који је на небесима. Јер где су два или три сабрана у име моје, онде сам и ја међу њима".
Да се два сложе на земљи - у било којој ствари коју се узмоле даће им Отац...
Само помислимо у којој мери наш егоизам, чак и кад је обуздан, одређује заједницу са другима. Да ли се икад у љубави потпуно сложимо са другим? Или увек постоје те пресудне нијансе и детаљи који нам онемогућују снагу јединства у Богу?
Понекад човек може да помисли да српски "усуд неслоге" и анегдотско стање "два Србина - три партије" можда и нису толико страшна ствар. То што људи других култура успевају захваљујући друштвено прокламованој и одржаваној толеранцији да обуздају своје егоистичне нагоне боље од нас и учине неслагање мање видљивим, не значи да су дошли до слагања које ће им омогућити да од Бога добију шта траже.
Пре свега, они морају бити у Цркви, пред Богом, са Богом и у Богу, а слагање мора бити искрено, дубоко, без резервних сенки у мислима. А код нас су проблем егоизма и неслагање очигледни као код деце. Колико год да нас све то умара и растужује - добро је макар то што је проблем очигледан, а не сакривен под тепих.
Сложити се може само у Богу, у Љубави.
Рационално слагање је пожељно за функционисање друштва, и те како. Али то није онај виши ниво слагања у љубави које кад узмоли нешто од Бога - то и добија. Тајна је у томе што Љубав и не тражи глупости и било шта што може да оштети другог... Љубав Богом мисли.
А љубав се учи и усваја. Упорно. И то је Црква.
Ево већ други дан прославе рођендана, а већ је пред нама толико конкретних питања и задатака.
о. Ненад Илић
www.facebook.com
1. "Гледајте да не презрете једнога од малих ових"... "Ако неки човек има сто оваца па залута једна од њих, не остави ли деведесет и девет у планини, и иде те тражи ону залуталу? И ако се догоди да је нађе, заиста вам кажем да се њој радује више него оним деведесет и девет што нису залутале. Тако није воља Оца вашега небескога да пропадне један од ових малих".
Различити су дарови, различите су службе, одговорност, али свако, заиста свако од нас, пред Богом је исти. У породици Цркве. Усвојен од Бога као син, ћерка. Кад то није тако, кад год неко бива занемарен било због свог социјалног положаја, дара, показаних моралних слабости или из било ког другог разлога - знак је да Црква страда од болести овога света. Да се удаљава од своје пуноће. Хвала Богу, има довољно примера да Црква и овако делује и живи, али има и супротних примера који огорчавају. Саблажњавају "мале". За почетак - не смемо да заборављамо шта нам је Господ рекао.
Колико би наших слабости исцелили кад бисмо се овако понашали...
Често смо склони да осуђујемо, да се згражамо да се злобно подсмевамо, заборављајући да једино што је важно то је да се не удаљавамо један од другога. Да не разарамо црквену породицу. Може се десити да се слажемо или не слажемо, да се и посвађамо, али можемо и морамо да се помиримо. Унети у односе мало личне храбрости и одговорности. А олако осуђивање је једна од посебних болести живота нашег народа али и црквеног живота.
Нажалост, и у организацији црквених судова постоје недозвољиве пречице пребрзог осуђивања без да се пажљиво саслушају оптужени. Иначе спори у деловању, журимо баш тамо где не бисмо смели.
С друге стране, поделе које се појављују не покушавамо да спречимо директним суочавањем и упорношћу да се оне зацеле. А само треба да усвојимо ове речи Господње као наш закон.
3. "Ако се два од вас сложе на земљи у било којој ствари за коју се узмоле, даће им Отац мој који је на небесима. Јер где су два или три сабрана у име моје, онде сам и ја међу њима".
Да се два сложе на земљи - у било којој ствари коју се узмоле даће им Отац...
Само помислимо у којој мери наш егоизам, чак и кад је обуздан, одређује заједницу са другима. Да ли се икад у љубави потпуно сложимо са другим? Или увек постоје те пресудне нијансе и детаљи који нам онемогућују снагу јединства у Богу?
Понекад човек може да помисли да српски "усуд неслоге" и анегдотско стање "два Србина - три партије" можда и нису толико страшна ствар. То што људи других култура успевају захваљујући друштвено прокламованој и одржаваној толеранцији да обуздају своје егоистичне нагоне боље од нас и учине неслагање мање видљивим, не значи да су дошли до слагања које ће им омогућити да од Бога добију шта траже.
Пре свега, они морају бити у Цркви, пред Богом, са Богом и у Богу, а слагање мора бити искрено, дубоко, без резервних сенки у мислима. А код нас су проблем егоизма и неслагање очигледни као код деце. Колико год да нас све то умара и растужује - добро је макар то што је проблем очигледан, а не сакривен под тепих.
Сложити се може само у Богу, у Љубави.
Рационално слагање је пожељно за функционисање друштва, и те како. Али то није онај виши ниво слагања у љубави које кад узмоли нешто од Бога - то и добија. Тајна је у томе што Љубав и не тражи глупости и било шта што може да оштети другог... Љубав Богом мисли.
А љубав се учи и усваја. Упорно. И то је Црква.
Ево већ други дан прославе рођендана, а већ је пред нама толико конкретних питања и задатака.
о. Ненад Илић
www.facebook.com
Храмовна слава и рукоположење у Ариљу
У празничним данима Силаска Светог Духа на апостоле, молитвено смо прославили Светог Ахилија заштитника нашег града. Житије овог светитеља сведочи нам да је Свети Ахилије био чувар праве вере, стога ктитор храма Преподобни Теоктист желео је да будућим генерацијама остави успомену на њега.
Торжественом празничном вечерњом почело је богослужбено прослављање празника. Вечерњим богослижењем началствовао је високопреподобни архимандрит Тимотеј.
У наставку вечери уследио је пригодан програм који је припремило братство храма. Окупио се велики број Ариљаца који су имали прилику да чују беседу песника и народне песме у извођењу познатих гуслара као и да виде наступ дечијег ансамбла „Орфеј“. Чули су се и звуци трубе и гласови женске певачке групе „Ере“.
На сам дан празника, Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ Јустин уз саслужење: архијерејског намесника пожешко-ариљског протојереја-ставрофора Ненада Величковића, протојереја Мирчете Крупниковића, старешине храма протојереја Драгана Стевића, протојереја Војка Михаиловића, протонамесника Милана Поповића, протођакона Александра Грујовића и златиборског ђакона Ненада Ивановића.
Након прочитаног јеванђеља, Епископ се обратио својој пастви надахнутом беседом. Владика је нагласио да се у овим празничним данима уверавамо у љубав Божију. Свако ко призове име Божије биће спасен. Такође протумачио је данашњу јеванђелску перикопу поучавајући нас о покајању и наглашавајући важност љубави према ближњима. Црква Божија коју је Господ утврдио јесте мерило свега, најбоље је да будемо са Богом и постаћемо синови светлости.
Наше славско расположење је употпунило рукоположење у чин ђакона дипломираног теолога Сава Величковића. Са радошћу и пуног срца цела црква је једнодушно узвикивала Аксиос, јер смо постали богатији за још једног служитеља.
Братство храма је припремило трпезу љубави.
У току дана, по устаљеном обичају СО Ариље у порти храма је одржала свечану седницу и похвалила наше најбоље суграђане.
Ђакон ариљски Бранко Росић
извор: eparhija-zicka.rs
Торжественом празничном вечерњом почело је богослужбено прослављање празника. Вечерњим богослижењем началствовао је високопреподобни архимандрит Тимотеј.
На сам дан празника, Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ Јустин уз саслужење: архијерејског намесника пожешко-ариљског протојереја-ставрофора Ненада Величковића, протојереја Мирчете Крупниковића, старешине храма протојереја Драгана Стевића, протојереја Војка Михаиловића, протонамесника Милана Поповића, протођакона Александра Грујовића и златиборског ђакона Ненада Ивановића.
Наше славско расположење је употпунило рукоположење у чин ђакона дипломираног теолога Сава Величковића. Са радошћу и пуног срца цела црква је једнодушно узвикивала Аксиос, јер смо постали богатији за још једног служитеља.
Братство храма је припремило трпезу љубави.
У току дана, по устаљеном обичају СО Ариље у порти храма је одржала свечану седницу и похвалила наше најбоље суграђане.
Ђакон ариљски Бранко Росић
извор: eparhija-zicka.rs
28. мај 2018.
Духови - Силазак Светог Духа на Апостоле
Исправно се сматра да су Духови рођендан Цркве. Празнују се 50. дана после Пасхе, Васкрса, па се зову и Педесетница. Овај хришћански празник одговара јеврејском празнику Педесетнице, која се светковала као Празник седмица (недељā) или Празник жетви (Излазак 34,22), исто у 50. дан после Пасхе.
У време јеврејског празника у јерусалимском храму, поред молитава и жртвоприношења, читани су одређени одељци из Мојсијевог закона и из других библијских књига (касније и из Талмуда). Као и на Пасху и на Празник сјеница, и на Педесетницу сви одрасли Јевреји (мушкарци) били су обавезни да походе храм у Јерусалиму.
У новозаветној цркви на Педесетницу се светкује спомен на силазак Светога Духа на апостоле. То је један од највеличанственијих хришћанских празника још из апостолског времена (Дела апостолска 2,1-22). Богослужења на Педесетницу се одликују вечерњом службом, која се служи у наставку Литургије, као спомен на то што су се апостоли одмах разишли по свету да проповедају нову науку; на њој се читају молитве св. Василија Великог, у којима се Црква моли за даривање Духа благодати, за исцељење телесних и душевних тегоба, и да нас оне све удостоји Царства небеског.
На овај празник, назван и Тројице, јер се физички појавило и Треће Лице Свете Тројице – Свети Дух, Православна црква украшава храмове у које се уноси зелена трава, а у време старе Цркве зеленило се уносило и у куће (св. Григорије Богослов, Проповед 44). Овај обичај је прешао у Хришћанску цркву из старе јудејске праксе кад су у славу примања Синајског законодавства, које је било дато под ведрим небом, украшаване синагоге и куће гранчицама. Ова символика је израз наше благодарности Богу. Богослужење Православне цркве ванредно изражава везу ова два истоимена празника у Старом и Новом Израиљу, с тим што је у средишту хришћанског литургијског песничког опуса догађај у Јерусалиму, а старозаветни празник је одлична позадина – праслика.
Као што је јављање Бога на Синају био рођендан јеврејског народа, тако је и силазак Светога Духа на апостоле рођендан хришћанске Цркве – истог дана, после проповеди апостола Петра, обраћено је у Христову веру три хиљаде људи (Дела 2,41). За догађај Педесетнице је уско везан доживљај глосолалије, што је говор непознатим језицима, или разумевање страних језика.
У православном живопису Силазак Светога Духа је представљен како апостоли седе са стране, са упражњеним местом на челу (замишља се да је ту Господ Христос, који се десет дана раније вазнео на небо), међу којима је Богородица; изнад њих је Свети Дух изображен у виду огњених језика како силазе на њих.
протођакон Радомир Ракић
ИЗ МОЛИТАВА НА ДУХОВСКОЈ ВЕЧЕРЊИ:
... Ослањајући се на Твоју доброту, ми молимо: Грехе младости наше и незнања не спомињи, и од тајних грехова наших очисти нас; и не одбаци нас у дане старости кад изнемогне снага наша; не остави нас док се у земљу не вратимо; удостоји нас да се Теби повратимо, и саслушај нас схисходљиво и благодатно; за безакоња наша узврати нам добротом твојом; мноштву грехова наших противстави бездан милосрђа твог; са свете висине твоје погледај, Господе, на овај народ твој који очекује од Тебе обилну милост. Посети нас добротом твојом; избави нас од насиља ђавољег; утврди наш живот твојим светим и свештеним законима. Анђела верног чувара додели народу твом; сабери све у Царство твоје; подај опроштај онима што се у Тебе надају; опрости грехе њима и нама; очисти нас дејством Светога Духа твог; уништи замке вражије против нас. (из прве молитве)
... Господе Исусе Христе Боже наш ... Крмани животом мојим Ти што целокупном творевином управљаш речју и неизмерном силом мудрости, Ти тихо пристаниште витланих буром, и кажи ми пут којим да идем; дух мудрости твоје подај мислим мојим; дух разума дај безумљу моме; духом страха твога осени дела моја, и дух прави обнови у мени, и духом царственим утврди клизавост ума мога, да се, сваки дан упућиван Духом Твојим благим на корисно, удостојим творити заповести твоје и увек имати на уму твој славни долазак и суд над делима нашим. Немој допустити да се саблажњујем трулежним лепотама овога света, него ме укрепи да желим стећи блага будућега живота... (из друге молитве)
... Ти сам, Господару свих, Боже Спаситељу наш... Који си нам и у овај последњи и велики спасоносни дан празника Педесетнице показао тајну свете, и једносуштне, и савечне, и нераздељиве и несливене Тројице, и силазак и долазак Светога и Животворног Духа твог, којег си у виду огњених језика излио на свете апостоле Твоје и поставио их за благовеснике вере наше благочестиве, и показао их као исповеднике и проповеднике истинског богословља. Ти који си нас удостојио да и на овај свесавршени и спасоносни празник примаш молитвена умилостивљења за оне у аду, и дајеш нам велику наду да ћеш послати олакшицу и утеху онима што пате од разних нечистота, услиши нас смирене и бедне који Ти се молимо, и душе до сада преминулих слугу својих упокој у месту светлом, у месту цветном, у месту прохладном, одакле побеже сваки бол, туга и уздисање, и настани духове њихове у насељима праведних, и удостој их мира и олакшице... (из треће молитве)
извор: www.spc.rs
У време јеврејског празника у јерусалимском храму, поред молитава и жртвоприношења, читани су одређени одељци из Мојсијевог закона и из других библијских књига (касније и из Талмуда). Као и на Пасху и на Празник сјеница, и на Педесетницу сви одрасли Јевреји (мушкарци) били су обавезни да походе храм у Јерусалиму.
У новозаветној цркви на Педесетницу се светкује спомен на силазак Светога Духа на апостоле. То је један од највеличанственијих хришћанских празника још из апостолског времена (Дела апостолска 2,1-22). Богослужења на Педесетницу се одликују вечерњом службом, која се служи у наставку Литургије, као спомен на то што су се апостоли одмах разишли по свету да проповедају нову науку; на њој се читају молитве св. Василија Великог, у којима се Црква моли за даривање Духа благодати, за исцељење телесних и душевних тегоба, и да нас оне све удостоји Царства небеског.
Као што је јављање Бога на Синају био рођендан јеврејског народа, тако је и силазак Светога Духа на апостоле рођендан хришћанске Цркве – истог дана, после проповеди апостола Петра, обраћено је у Христову веру три хиљаде људи (Дела 2,41). За догађај Педесетнице је уско везан доживљај глосолалије, што је говор непознатим језицима, или разумевање страних језика.
У православном живопису Силазак Светога Духа је представљен како апостоли седе са стране, са упражњеним местом на челу (замишља се да је ту Господ Христос, који се десет дана раније вазнео на небо), међу којима је Богородица; изнад њих је Свети Дух изображен у виду огњених језика како силазе на њих.
протођакон Радомир Ракић
ИЗ МОЛИТАВА НА ДУХОВСКОЈ ВЕЧЕРЊИ:
... Ослањајући се на Твоју доброту, ми молимо: Грехе младости наше и незнања не спомињи, и од тајних грехова наших очисти нас; и не одбаци нас у дане старости кад изнемогне снага наша; не остави нас док се у земљу не вратимо; удостоји нас да се Теби повратимо, и саслушај нас схисходљиво и благодатно; за безакоња наша узврати нам добротом твојом; мноштву грехова наших противстави бездан милосрђа твог; са свете висине твоје погледај, Господе, на овај народ твој који очекује од Тебе обилну милост. Посети нас добротом твојом; избави нас од насиља ђавољег; утврди наш живот твојим светим и свештеним законима. Анђела верног чувара додели народу твом; сабери све у Царство твоје; подај опроштај онима што се у Тебе надају; опрости грехе њима и нама; очисти нас дејством Светога Духа твог; уништи замке вражије против нас. (из прве молитве)
... Господе Исусе Христе Боже наш ... Крмани животом мојим Ти што целокупном творевином управљаш речју и неизмерном силом мудрости, Ти тихо пристаниште витланих буром, и кажи ми пут којим да идем; дух мудрости твоје подај мислим мојим; дух разума дај безумљу моме; духом страха твога осени дела моја, и дух прави обнови у мени, и духом царственим утврди клизавост ума мога, да се, сваки дан упућиван Духом Твојим благим на корисно, удостојим творити заповести твоје и увек имати на уму твој славни долазак и суд над делима нашим. Немој допустити да се саблажњујем трулежним лепотама овога света, него ме укрепи да желим стећи блага будућега живота... (из друге молитве)
... Ти сам, Господару свих, Боже Спаситељу наш... Који си нам и у овај последњи и велики спасоносни дан празника Педесетнице показао тајну свете, и једносуштне, и савечне, и нераздељиве и несливене Тројице, и силазак и долазак Светога и Животворног Духа твог, којег си у виду огњених језика излио на свете апостоле Твоје и поставио их за благовеснике вере наше благочестиве, и показао их као исповеднике и проповеднике истинског богословља. Ти који си нас удостојио да и на овај свесавршени и спасоносни празник примаш молитвена умилостивљења за оне у аду, и дајеш нам велику наду да ћеш послати олакшицу и утеху онима што пате од разних нечистота, услиши нас смирене и бедне који Ти се молимо, и душе до сада преминулих слугу својих упокој у месту светлом, у месту цветном, у месту прохладном, одакле побеже сваки бол, туга и уздисање, и настани духове њихове у насељима праведних, и удостој их мира и олакшице... (из треће молитве)
извор: www.spc.rs
Задушнице у Храму Светог Саве у Краљеву
Дана 26. маја 2018. у Храму Светог Саве у Краљеву литургијским сабрањем је предстојао Епископ жички г. Јустин. Саслуживало је братство храма уз молитвено учешће верног народа. Након приноса предложених Дарова и причешћивања на освећење душе и тела, одслужен је парастос свима од века упокојенима оцима и браћи нашој по вери. Уз пламен свећа прислужених у житу, као символу залога наше вере у Васкрсење, складним појањем и молитвеним прозбама, од Господа смо замолили мирно почивање усопшима.
“Јер ако верујемо да Исус умре и васкрсе, тако ће и Бог оне који су уснули у Исусу довести с Њим“ (1. Сол 4, 13-14)
“Зашто је апостол Христову смрт назвао смрћу, а нашу уснућем? Он не користи разлику у изразима случајно и бесциљно, него да би нас поучио нечему великом и премудром. Говорећи о Христу, употребио је реч “смрт“ да би показао истинитост Његовог страдања, а говорећи о нама употребио је реч “уснуће“ да би ублажио нашу тугу. Тамо где се збило Васкрсење, он одважно употребљава реч “смрт’, а тамо где је Васкрсење предмет наде, употребљава реч “уснуће“ да би нас и самим називом утешио и укрепио наше добре наде. Уосталом, онај који је уснуо устаће, јер смрт није ништа друго до дуготрајан сан. Не говори ми да онај што је окончао свој живот не чује, не говори, не види и не осећа, јер је у таквом стању и онај који спава. Требало би да вам кажем и нешто чудно: душа уснулог као да спава, док код умрлог није тако, него је, напротив, будна.“ (Свети Јован Златоуст, Пета беседа)
Вјечнаја памјат!
протонамесник Александар Р. Јевтић
извор: eparhija-zicka.rs
“Зашто је апостол Христову смрт назвао смрћу, а нашу уснућем? Он не користи разлику у изразима случајно и бесциљно, него да би нас поучио нечему великом и премудром. Говорећи о Христу, употребио је реч “смрт“ да би показао истинитост Његовог страдања, а говорећи о нама употребио је реч “уснуће“ да би ублажио нашу тугу. Тамо где се збило Васкрсење, он одважно употребљава реч “смрт’, а тамо где је Васкрсење предмет наде, употребљава реч “уснуће“ да би нас и самим називом утешио и укрепио наше добре наде. Уосталом, онај који је уснуо устаће, јер смрт није ништа друго до дуготрајан сан. Не говори ми да онај што је окончао свој живот не чује, не говори, не види и не осећа, јер је у таквом стању и онај који спава. Требало би да вам кажем и нешто чудно: душа уснулог као да спава, док код умрлог није тако, него је, напротив, будна.“ (Свети Јован Златоуст, Пета беседа)
Вјечнаја памјат!
протонамесник Александар Р. Јевтић
извор: eparhija-zicka.rs
27. мај 2018.
26. мај 2018.
Здружени хорови Србије, ТАМО ДАЛЕКО
Дани словенске културе и писмености
Храм Светог Саве, Београд, 19.05.2018.
Патријарашка Литургија у храму Христа Спаситеља
На празник Светих Кирила и Методија Патријарси српски и руски служили Литургију у храму Христа Спаситеља
Епископ жички г. Јустин промовисан у звање доктора наука
На дан када Света Црква прославља спомен Светих Кирила и Методија, просветитеља и учитеља словенских, Универзитет у Источном Сарајеву, обележио је своју крсну славу, као и 26. година постојања. Тим поводом Епископ Јустин боравио је у Сарајеву одазвавши се позиву Високопреосвећеног митрополита дабробосанског г. Хризостома и ове високошколске установе.
Прослава је отпочела Светом Архијерејском Литургијом у Храму Светог Василија Острошког на Вељинама којом је началствовао митрополит г. Хризостом, уз саслужење Епископа Јустина. Литургији су присуствовали ректор Стево Пашалић, декан Богословског факултета у Фочи протојереј-ставрофор Владислав Топаловић, као и велики број професора и студената, док је свечану и молитвену атмосферу украсило величанствено појање хора Музичке академије, одсека за црквено појање.
Након Литургије, на свечаној академији која је отпочела у 11 часова на Универзитету Источног Сарајева, уприличена је промоција нових доктора наука, на којој је за ово највише академско звање био промовисан и Епископ жички г. Јустин.
Из канцеларије Епископа жичког
http://www.ues.rs.ba/2018/05/24/pocelo-obiljezavanje-dana-univerziteta-u-istocnom-sarajevu/
http://www.ues.rs.ba/2018/05/24/svecano-promovisano-26-doktora-nauka-univerziteta-u-istocnom-sarajevu/
извор: eparhija-zicka.rs
Након Литургије, на свечаној академији која је отпочела у 11 часова на Универзитету Источног Сарајева, уприличена је промоција нових доктора наука, на којој је за ово највише академско звање био промовисан и Епископ жички г. Јустин.
Из канцеларије Епископа жичког
http://www.ues.rs.ba/2018/05/24/pocelo-obiljezavanje-dana-univerziteta-u-istocnom-sarajevu/
http://www.ues.rs.ba/2018/05/24/svecano-promovisano-26-doktora-nauka-univerziteta-u-istocnom-sarajevu/
извор: eparhija-zicka.rs
25. мај 2018.
Κύριε σώσον τους ευσεβείς & Και επάκουσον ημών
Ο Βατοπαιδινός Χορός ψάλει «Κύριε σώσον τους ευσεβείς», Ἠχος γ'
«Και επάκουσον ημών», Ἠχος πλ. δ΄
ТРОПАР НИКОЛАЈУ
Имамо предиван повод да кажемо пар речи о светом Николи, а у вези са тим, и о Светом Писму.
Вазнесење Господње
После мрака је свануће,
после смрти - Васкрснуће.
Христос нам је то рекао
и на Себи показао.
Небеско нам знање даде
које људској души треба,
јер су људи деца земље,
ал су више деца неба.
Кад је Христос васкрсао
својима се показао
и са њима још је био
док их није научио:
Да о Њему свету зборе,
да се против смрти боре
и да прави пут спасења
започиње од крштења.
Духом Светим нек се крсти
ко год хоће да ме прати;
После свога Вазнесења
Духа Светог ћу послати.
Свету Дјеву, апостоле
на Маслинску Гору води
и са горе вазнесе се -
у висину телом ходи.
С обе руке благосиља
пратиоце и свет цели
док га није заклонио
један диван облак бели.
Док у небо сви гледају
јер исуса траже очи
два анђела рекоше им
да ће опет с неба доћи.
Све нам рече, све показа,
из љубави због нас страда,
с десне стране Бога Оца
место му је опет сада.
Горе срца! Горе лица!
Маните се тих игрица!
Вазнесите Христу сад
и молитве и свој рад.
Лидија Поповић
СВЕТОСАВСКО ЗВОНЦЕ, бр. 5, 2018.
после смрти - Васкрснуће.
Христос нам је то рекао
и на Себи показао.
Небеско нам знање даде
које људској души треба,
јер су људи деца земље,
ал су више деца неба.
Кад је Христос васкрсао
својима се показао
и са њима још је био
док их није научио:
Да о Њему свету зборе,
да се против смрти боре
и да прави пут спасења
започиње од крштења.
Духом Светим нек се крсти
ко год хоће да ме прати;
После свога Вазнесења
Духа Светог ћу послати.
Свету Дјеву, апостоле
на Маслинску Гору води
и са горе вазнесе се -
у висину телом ходи.
С обе руке благосиља
пратиоце и свет цели
док га није заклонио
један диван облак бели.
Док у небо сви гледају
јер исуса траже очи
два анђела рекоше им
да ће опет с неба доћи.
Све нам рече, све показа,
из љубави због нас страда,
с десне стране Бога Оца
место му је опет сада.
Горе срца! Горе лица!
Маните се тих игрица!
Вазнесите Христу сад
и молитве и свој рад.
Лидија Поповић
СВЕТОСАВСКО ЗВОНЦЕ, бр. 5, 2018.
 |
| Манастир Вазнесење , Вазнесење Господње - Спасовдан |
Вазнесење Господње – испуњење свих празникâ
Празник Вазнесења Господа нашег Исуса Христа, прославља се у четрдесети дан по Пасхи. Дан уочи Вазнесења богослужбено се свечано прославља као оданије Пасхе, када се богослужење савршава као да сам дан Васкрса.
По речима оца Александра Шмемана: „Празник Вазнесења је празник неба отвореног човеку, празник неба као новог и вечног дома и обиталишта човековог, неба као нашег истинског завичаја. Грех је раздвојио земљу од неба и претворио нас у земна и приземна бића која су упућена искључиво на земљу и која живе искључиво земљом. Грех и није ништа друго до наше унутарње одрицање од Неба. И ми на дан Вазнесења не можемо а да се не згрозимо пред тим човековим одрицањем од Неба, пред одрицањем којим је данас затрован читав свет. Човек са гордошћу и важношћу објављује да је он материја и само материја, и да је читав свет материја, и да ничега другога нема осим материје. Штавише, он као да се радује свему томе, те са презрењем и жаљењем све оне који још увек верују у некакво "небо" назива глупацима и незналицама. "Па, и то, мој брајковићу, што ти називаш небом кажу такви и то је такође материја, и ничега другога нема, нити је било, нити ће бити. Сви ћемо умрети и иструлити, а дотле дај на градимо земаљски рај одбацивши све поповске измишљотине". (Из дела, „Тајне празника“)
Са слободом можемо рећи да је Вазнесење Господње празник у коме бивају испуњени и употпуњени сви празници домостроја нашега спасења, почев од рождества Христовог, па до распећа и Христовог славног Васкрсења. Христос је своје ученике усрдно у надахнуто поучавао о Царству Божјем од свог Васкрсења, па све до дана када се са јелеонске горе Вазнео на небо и сео са десне стране Оца. У нашем народу празник Вазнесења не називамо случајно Спасовдан. Име Спасовдан указује да је празником Вазнесења Господњег испуњено и употпуњено дело Спасења, све што је Господ имао у свом превечном плану, испуњено је овим великим Господњим празником. Празник Вазнесења Господњег није се одувек празновао у четрдесети дан по Пасхи, већ је педесетница као благословени период, била време савршавања богослужбених спомена великих празника. Неки Оци пак спомињу да је Вазнесење у једном периоду празновано заједно са празником силаска Светога Духа на Апостоле, али ово двоједино празновање није дуго потрајало, јер већ од Светог Јована Златоустог имамо прве омилије на празник Вазнесења као засебног празника. Ово засебно место прослављања Вазнесења у четрдесети дан по Пасхи довело је и до тога да Вазнесење добије своје претпразништво и попразништво. Место са кога се Господ наш вазнео на небо посебно је поштовано од самих почетака, а као што знамо уз црквене историје на том месту велелепни храм саградила је Света Царица Јелена, али тај храм је до темеља разорен од сарацена.
Химнографија овог дивног празника има двојаки карактер, пре свега радосни, али у неким моментима уочавају се моменти туге апостола који су невесели због узласка Спаситељевог на небо. У данашњој служби Вазнесења сачувана је и једна стихира која сведочи о двоједином празновању Вазнесења и Педесетнице, а то је једна од стиховњих стихира на вечерњем. Као и остали велики Господњи празници, Вазнесење има своје посебне антифоне на Литургији, входни стих, као и причастен. На крају није сувишно споменути да се Вазнесење Господње са посебном пажњом и торжественим богослужењима прославља у првопрестоном граду Београду као градска слава, али и као храмовна слава Вазнесенског храма у центру града. Као саставни део свечаног прослављања славе града Београда, сваке године Првојерарх наше помесне Цркве предводи Спасовданску литију која је већ постала благословена и лепа традиција.
Узнео си се у слави, Христе Боже наш, који си обрадовао ученике обећањем Светога Духа, пошто су били утврђени благословом, да си Ти Син Божији, Избавитељ света. (тропар)
Испунивши Божје промишљање о нама и ујединивши земаљско са небеским, вазнео си се у слави Христе Боже наш, не одвајајући се никако, већ остајући присутан, Ти говориш онима који Те љубе: Ја сам с вама и нико не може против вас. (кондак)
катихета Бранислав Илић
извор: branislavilic.blogspot.rs
Са слободом можемо рећи да је Вазнесење Господње празник у коме бивају испуњени и употпуњени сви празници домостроја нашега спасења, почев од рождества Христовог, па до распећа и Христовог славног Васкрсења. Христос је своје ученике усрдно у надахнуто поучавао о Царству Божјем од свог Васкрсења, па све до дана када се са јелеонске горе Вазнео на небо и сео са десне стране Оца. У нашем народу празник Вазнесења не називамо случајно Спасовдан. Име Спасовдан указује да је празником Вазнесења Господњег испуњено и употпуњено дело Спасења, све што је Господ имао у свом превечном плану, испуњено је овим великим Господњим празником. Празник Вазнесења Господњег није се одувек празновао у четрдесети дан по Пасхи, већ је педесетница као благословени период, била време савршавања богослужбених спомена великих празника. Неки Оци пак спомињу да је Вазнесење у једном периоду празновано заједно са празником силаска Светога Духа на Апостоле, али ово двоједино празновање није дуго потрајало, јер већ од Светог Јована Златоустог имамо прве омилије на празник Вазнесења као засебног празника. Ово засебно место прослављања Вазнесења у четрдесети дан по Пасхи довело је и до тога да Вазнесење добије своје претпразништво и попразништво. Место са кога се Господ наш вазнео на небо посебно је поштовано од самих почетака, а као што знамо уз црквене историје на том месту велелепни храм саградила је Света Царица Јелена, али тај храм је до темеља разорен од сарацена.
Химнографија овог дивног празника има двојаки карактер, пре свега радосни, али у неким моментима уочавају се моменти туге апостола који су невесели због узласка Спаситељевог на небо. У данашњој служби Вазнесења сачувана је и једна стихира која сведочи о двоједином празновању Вазнесења и Педесетнице, а то је једна од стиховњих стихира на вечерњем. Као и остали велики Господњи празници, Вазнесење има своје посебне антифоне на Литургији, входни стих, као и причастен. На крају није сувишно споменути да се Вазнесење Господње са посебном пажњом и торжественим богослужењима прославља у првопрестоном граду Београду као градска слава, али и као храмовна слава Вазнесенског храма у центру града. Као саставни део свечаног прослављања славе града Београда, сваке године Првојерарх наше помесне Цркве предводи Спасовданску литију која је већ постала благословена и лепа традиција.
катихета Бранислав Илић
извор: branislavilic.blogspot.rs
 |
| Манастир Вазнесење, Вазнесење Господње - Спасовдан, 17.5.2018. |
24. мај 2018.
СЛОВО И СЛОВЕНИ
Прве речи на словенском написане су "Искони бе слово и слово бе к Богу"... почетак Јеванђеља по Јовану. Васкршње читање.
У почетку беше реч, слово. Слово, Логос. Смисао.
И тако су Словени постали Словени, Народ Слова, Народ Смисла, Божији Народ.
То што су света браћа Кирило и Методије направила први књижевни језик Словена није само историјски догађај, а увођење словенског језика као трећег црквеног међународног језика је огроман догађај који је убрзао примање хришћанства код Словена. Ради се о живом моделу који су успоставили.
Потребно је предање па и оно Свето Предање непрекидно преводити. Кад смо, не тако давно, Богослужење превели са црквено-словенског на српски језик ми смо ишли трагом Свете браће.
Трагом Свете браће ишли смо и кад смо увели гласно читање молитава на Литургији. Јер ако Народ не чује и не разуме молитве чему онда сав труд око превођења? Могли смо да останемо на грчком. Или можда на латинском?
Треба преводити Реч Божију у сваком времену, и треба мисионарити као Света браћа. И у свом и у другим народима. Свима нам је то дато као последња Христова заповест.
Срећан празник Просветитеља Словена светих Кирила и Методија и дај Боже да никад не заборавимо да нисмо бесловесни него словесни народ, Народ Смисла.
о. Ненад Илић
www.facebook.com
Пренос моштију Светог Николаја – храмовна слава у Ивановцима
На дан када Црква слави Пренос моштију Светог оца Николаја Мирликијског верни народ села Ивановаца и парохије љишке сабрао се на брду Камаљу, у цркви задужбини песника Милована Данојлића.
У навечерје празника служено је празнично вечерње, а на сам дан празника Света Литургија са опходом око цркве и ломљењем славског колача.
По благослову Епископа жичког Г. Јустина и ове године је одржана манифестација под називом „Сусрет са песником“.
Сада већ традиционално, на овај празник већ петнаесту годину за редом, поред ктитора Милована Данојлића, на Камаљ долази и неко од савремених песника, књижевника. Између осталих досад су на овом сабрању учествовали: Драган Лакићевић, Тиодор Росић, Мошо Одаловић, Љубивоје Ршумовић, Рајко Петров Ного и други.
Данашњу славу и сабрање увеличао је академик Матија Бећковић, који се окупљеним мештанима, ученицима и гостима обратио истински задивљен лепотом природе и места на коме је црква подигнута. Рекао је да је Данојлић ово брдо крунисао црквом и да човек гледајући је има утисак да је она ту вековима, да бисмо можда испод њених темеља пронашли остатке неке давнашње богомоље. Подсетио је присутне на значај данашњег празника, као и исцелитељску моћ моштију Светог Николе над којима је прогледао ослепљени Стефан Дечански, а онда додао да ћемо и ми „прогледати“ градећи светиње и окупљајући се око њих и истрајавајући у патњи… Беседио је о Патријарху Павлу, подсетио окупљене на његове поуке и казивао је своје стихове, надахнуте Православљем, Косовом…
„Очни живац су ми одавно растурили,
Сад ми и бели штап отимају,
Жртвено поље са крвавом травом
Не смем да кажем да је моје,
Не дају ми да уђем у кућу,
Кажу да сам је продао,
Земљу коју сам од неба купио
Неко им је обећао.
Ко им је обећао,
Тај их је слагао,
Што им не обећа
Оно што је његово?
Зато јуришају на мене удружени
Кивни што сам их познао.“ ( Косово поље)
Празнично славље употпунило је и учешће ученика Основне школе из Ивановаца, Козеља, Љига, као и из Средње школе „1300 каплара“ из Љига и Музичке школе „Марко Тајчевић“ из Лазаревца. Драгиша Симић је изговорио здравицу, а Милица Марковић чланица радионице „Бистрик“ , коју води Биља Крстић, отпевала је две народне песме.
Саборовање је настављено за трпезом љубави коју су припремили домаћини славе: Радојко Данојлић, Драган Савић, Драган Бушић и Ацо Савић, сви из Ивановаца.
Старешина цркве протојереј Светолик Марковић захвалио је свим учесницима програма , домаћинима славе, а посебно песнику Матији Бећковићу, који је прихватио позив и одвојио време за долазак у Ивановце.
протојереј Светолик М.
извор: eparhija-zicka.rs
У навечерје празника служено је празнично вечерње, а на сам дан празника Света Литургија са опходом око цркве и ломљењем славског колача.
По благослову Епископа жичког Г. Јустина и ове године је одржана манифестација под називом „Сусрет са песником“.
Данашњу славу и сабрање увеличао је академик Матија Бећковић, који се окупљеним мештанима, ученицима и гостима обратио истински задивљен лепотом природе и места на коме је црква подигнута. Рекао је да је Данојлић ово брдо крунисао црквом и да човек гледајући је има утисак да је она ту вековима, да бисмо можда испод њених темеља пронашли остатке неке давнашње богомоље. Подсетио је присутне на значај данашњег празника, као и исцелитељску моћ моштију Светог Николе над којима је прогледао ослепљени Стефан Дечански, а онда додао да ћемо и ми „прогледати“ градећи светиње и окупљајући се око њих и истрајавајући у патњи… Беседио је о Патријарху Павлу, подсетио окупљене на његове поуке и казивао је своје стихове, надахнуте Православљем, Косовом…
Сад ми и бели штап отимају,
Жртвено поље са крвавом травом
Не смем да кажем да је моје,
Не дају ми да уђем у кућу,
Кажу да сам је продао,
Земљу коју сам од неба купио
Неко им је обећао.
Ко им је обећао,
Тај их је слагао,
Што им не обећа
Оно што је његово?
Зато јуришају на мене удружени
Кивни што сам их познао.“ ( Косово поље)
Саборовање је настављено за трпезом љубави коју су припремили домаћини славе: Радојко Данојлић, Драган Савић, Драган Бушић и Ацо Савић, сви из Ивановаца.
Старешина цркве протојереј Светолик Марковић захвалио је свим учесницима програма , домаћинима славе, а посебно песнику Матији Бећковићу, који је прихватио позив и одвојио време за долазак у Ивановце.
протојереј Светолик М.
извор: eparhija-zicka.rs
Слава и рукоположење у Манастиру Никољу
У уторак 22. маја 2018. године свештенство, монаштво и благоверни народ сабран у никољској обитељи је са радошћу дочекао свог архипастира.
Евхаристијским сабрањем је началствовао Епископ жички г. Јустин, уз саслужење архимандрита Венијамина, игумана манастира Преображење, архимандрита Тимотеја, игумана манастира Вазнесење, јеромонаха Уроша, настојатеља манастира Увац, протојереја-ставрофора Жарка Барца, протојереја Србољуба Стојковића, протођакона Александра Грујовића, јерођакона Паладија и јерођакона Илариона.
Славље је увеличано присуством многобројног монаштва.
У току Литургије Владика је у чин јеромонаха рукоположио јерођакона Илариона, сабрата Манастира Преображење и рукопроизвео у чин игуманије монахињу Јелисавету, настојатељицу манастира Никоље.
Епископ Јустин се после пререзаног славског колача обратио присутнима. Прво је заблагодарио Господу на лепом времену које је дозволило да се служи на отвореном. У наставку беседе је рекао: ,,Данас се црква обогатила за још једног свештенослужитеља и данас је Црква Божија добила једну игуманију. Тако се Црква Божија и умножава и богати. Јер, обично људи кажу када се нешто дели онда се и губи, а у цркви што се више раздељује све више бива.“
Епископ је рекао да треба да се трудимо да будемо богови по благодати, да тражимо оно што је највредније, значајније од хране и одела; да тражимо благодат Божију и самога Бога, а све остало даће нам се. Човек бира чему ће се посветити, бира шта ће бити израз у његовом животу, а може да га испуни само Бог и да му да светлост живота. Кад дође време да нас Господ прибере из овога света, да добијемо оно што је срце желело.
Нагласио је да смо често принуђени да исповедамо и другима оно у шта ми верујемо. Ми морамо поред тога што верујемо да принесемо и дела своје вере. Дакле, није свеједно да ли ћемо постити или нећемо постити, није свеједно да ли ћемо се кајати или се нећемо кајати, није свеједно да ли ћемо Свето Причешће користити као залог будућег вечнога живота и за утврђење овде у овоме животу. Има и оних који су хришћани, који дођу понекад у цркву, а када их питате да ли се причешћују они кажу: нисмо имали потребе да се причешћујемо. А Господ Бог каже свима нама који смо у Цркви – онај који не једе тела мога и не пије крви моје нема живота у њему.
Даље је Владика објаснио да ми иако смо слаби и грешни, ипак се уздамо у милост Божију, да ће нас Господ Бог оправдати и да ће Причешће у нама деловати, јер је то сила која нас чува, припрема за вечни живот. Да не будемо привремени, да се трудимо да чинимо само оно што нам је на корист, а томе нас је научио Господ Бог наш, и као што је он дошао да раздвоји светлост од таме, тако и ми треба да расудимо шта је добро и то да чинимо.
На трпези љубави брижљиво спремљеној од вредних ручица, присутнима се обратио отац Тимотеј.
Сестринство никољско
извор: eparhija-zicka.rs
Евхаристијским сабрањем је началствовао Епископ жички г. Јустин, уз саслужење архимандрита Венијамина, игумана манастира Преображење, архимандрита Тимотеја, игумана манастира Вазнесење, јеромонаха Уроша, настојатеља манастира Увац, протојереја-ставрофора Жарка Барца, протојереја Србољуба Стојковића, протођакона Александра Грујовића, јерођакона Паладија и јерођакона Илариона.
Славље је увеличано присуством многобројног монаштва.
У току Литургије Владика је у чин јеромонаха рукоположио јерођакона Илариона, сабрата Манастира Преображење и рукопроизвео у чин игуманије монахињу Јелисавету, настојатељицу манастира Никоље.
Нагласио је да смо често принуђени да исповедамо и другима оно у шта ми верујемо. Ми морамо поред тога што верујемо да принесемо и дела своје вере. Дакле, није свеједно да ли ћемо постити или нећемо постити, није свеједно да ли ћемо се кајати или се нећемо кајати, није свеједно да ли ћемо Свето Причешће користити као залог будућег вечнога живота и за утврђење овде у овоме животу. Има и оних који су хришћани, који дођу понекад у цркву, а када их питате да ли се причешћују они кажу: нисмо имали потребе да се причешћујемо. А Господ Бог каже свима нама који смо у Цркви – онај који не једе тела мога и не пије крви моје нема живота у њему.
Даље је Владика објаснио да ми иако смо слаби и грешни, ипак се уздамо у милост Божију, да ће нас Господ Бог оправдати и да ће Причешће у нама деловати, јер је то сила која нас чува, припрема за вечни живот. Да не будемо привремени, да се трудимо да чинимо само оно што нам је на корист, а томе нас је научио Господ Бог наш, и као што је он дошао да раздвоји светлост од таме, тако и ми треба да расудимо шта је добро и то да чинимо.
На трпези љубави брижљиво спремљеној од вредних ручица, присутнима се обратио отац Тимотеј.
Сестринство никољско
извор: eparhija-zicka.rs
Владика Теодосије: "Окренимо се једни другима и Христос ће бити са нама"
 |
| Црква Светог Николе, Приштина |
Пријавите се на:
Постови (Atom)