ТЕЦИ ВОДО

извор:Љиљана Поповић и Жива вода

Старац Тадеј, Треба увек бити радостан

Манастир Витовница

СВИТАЊЕ НАД СВЕТОМ ГОРОМ

извор:БИСЕРИ ПРАВОСЛАВЉА

Манастир Хиландар

Подготовка к Празднику Святой Троицы, Оптина пустынь, 2016.

извор:Optina RU

ПЕТРОВ ПОСТ

О циљу, смислу и суштини Петровског поста; о томе како ускладити апостолско служење и свој живот, апостолски дар речи и наше способности; о потреби за словесним смиравањем самог себе и продуховљавању свега што изговоримо, говори протојереј Артемије Владимиров.

    

Видовдан на Љубићу 2016. године

   Слава Цркве Светог кнеза Лазара на Љубићу прослављена је свечано. Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин. Саслуживали су: Архијерејски намесник трнавски протојереј Небојише Дабића, јеромонах Николај из Преображења, протојереј Крстивоје Милановић, протојереј Србољуб Стојковић, јереј Нешко Богдановић и војни свештеник поручник јереј Владимир Благојевић. Милозвучним појањем празнично богослужење улепшао је хор „Свети владика Николај жички“ који пева при храму Светог кнеза Лазара у Љубићу. У беседи владика је говорио о значају Видовдана за српски народ, поучивши сабране речима:  „Ми смо се данас окупили у спомен Видовдана, великога дана за нас православне Србе. Овај дан је одредио пут наш, а пут наш јесте пут крстолопоклони. На њему се Свети кнез Лазар 1389. године одлучио коме ће се царству приволети. Небеском вечном Царству је дао предност у односу на царство земаљско које је привремено. Заједно са велможама и војском је одлучио да иду на Косово крвцу проливати за крст часни и слободу златну“. Владика је поздравио градоначелника Чачка Милуна Тодоровића, благосиљајући га и пожелевши му успешан рад на челу Градске управе.
На крају Свете Литургије, у току опхода око цркве, звонила су звона са славног брда Љубића за Косовске јунаке, за Танаска и за све уснуле у Христу борце српске. Служен је парастос у коме је узнета молитва за душе њихове.

   Овогодишњи домаћини  Драган Рајаковић и Владан Милић часно су понели име домаћина храмовне славе. Они су део колача предали Предрагу Милојевићу, председнику спортског друштва „Полет“ из Љубића, који је у име „Полета“ примио домаћинство за Видовдан идуће године.
   Старешина храма протојереј Владан Милосављевић се у име верног народа овог краја  захвалио Епископу на посети. Додељене су захвалнице Филипу Младеновићу за постигнуте резултате у спорту и Невени Савић, ученици генерације у Основној школи „Танаско Рајић“ за протеклу школску годину.
    На крају је КУД „Танаско Рајић“  извео културно – уметнички програм у коме су најмлађи чланови у прелепим српским ношњама одиграли неколико српских игара. Гуслар је отпевао народну песму о Косову, а поред здравичара програм је улепшала и видовданска песма једне православне Рускиње. Програм је употпунио хор „Свети владика Николај жички“ са неколико песама о Видовданском догађају на Косову.
За присутне је припремљена трпеза љубави.

   Богољуб Теофиловић
   извор:eparhija-zicka.rs

Јеромонах Роман Матјушин, НА КОСОВУ ПОЉУ

Гледам Велико Стратиште,
Испуњава ме нарочити звук.
Здраво, Косово! Твој сам гост.
Зашто смо се тако растужили обоје?

На овај сусрет сам тако дуго чекао!
Али, опрости, споро сам се спремао
И толико векова сам закаснио
Да нисам умро у блаженом пространству.

Чудо Косово. Рајски цвете.
Шта да кажем у своје оправдање?
Чезнуо сам за тим да певам за здравље,
А душа је у погребним јецајима.

Али узалуд се злобно радује непријатељ,
Отимајући и планине и долине.
Срце Србије, српски барјаче,
Ти си већ пред Христовим Престолом!

извор:manastirvavedenje.org

Преподобни Јустин Ћелијски, “Видовданска етика“

   Нигде се парадокси неба и земље нису тако срдачно загрлили као у историји рода српскога. Загрлили видовданским загљајем. На данашњи дан пре 550 година, наша се народна душа кроз косовски подвиг венчала са небеском правдом. У име целог народа честити Кнез се приволео Царству небеском. И ми смо, једном за свагда, изабрали небеску правду за народни идеал и постали њена драговољна жртва. Од тада, душом Српства постало је: страдати за небеску правду, и жртвовати се за њу. Косовски мученици, на челу са честитим Кнезом, својим светим мучеништвом повели су наш народ путем страдања за небеску правду. И водили га столећима кроз све буре и олује наше потресне историје. Сваки прави син рода нашег давао је оно што је најдрагоценије на земљи – живот, ради онога што је најдрагоценије на небу – ради правде. А по суду и по вери нашег народа и његових светих, видовитих вођа, драгоценије и од најдрагоценијег на земљи јесте небеска правда, јер на њој и ради ње земља стоји и постоји; приволевши се небеском Царству, косовски су мученици жртвовали себе за небеску правду, и тиме везали земљу са небом, осветили земљу небом. Где су пали, ту се земља претворила у небо; а где почивају, ту је свето место, јер су мученици за божанску правду.

КОСОВСКИ ЗАВЕТ

   КОСОВСКИ ЗАВЕТ, ОПЕТ И ОПЕТ

   У петнаестом веку Срби су после славе моћних и светих Немањића остали без државе.
   Требало је под туђом, нехришћанском влашћу сачувати народ кога је Свети Сава заветовао Христу.
   Највећу битку коју је пред пад у вишевеково ропство водио, српски геније претворио је у темељно посрбљени превод Новог Завета. У тумачењу догађаје непосредно пре, за време и после Косовске битке појавила се српска Тајна вечера, појавио се српски Јуда, појавила се велика добровољна жртва за чување везе Небеског и земаљског, у ствари појавио се народ -    Христос предвођен својим Светим кнезом, појавио се посебни Српски Завет.
 Можда је то био једини начин да српски народ сачува, своје име, свој идентитет: А у центру свог идентитета своју хришћанску веру. Истина исповедану и прихваћену на сасвим посебан начин. Само тако су у време у које је било мало очуваних цркава и недовољно рукоположених свештеника, сви српски очеви могли да постану свештеници, а свака кућа преко своје крсне славе место освећења хлеба и вина. Ако не место служења пуне Литургије,а оно место чувања сећања на "Летурђију".
   Кад је сазрело време Српски народ под заставом Кнеза Лазара и Видовдана дошао је поново до своје слободе и до своје државе.

Изложени плакати поводом манифестације Косовски дан

   У специјалној комори Народне библиотеке Србије изложен је плакат „Херојска Србија“ Бернарда Партриџа и неколико других докумената који сведоче о одржавању низа манифестација под називом Косовски дан (Kossovo Day), први пут одржаних у Великој Британији током ратне 1916. и посвећених Видовдану.
   Циљ поменутих манифестација је приближавање српске културе и вере Великој Британији и упознавање британског јавног мњења са потребама пружања даље подршке санитетским, хуманитарним и војним мисијама које су деловале у Србији током 1915. године. Тим поводом, формиран је Одбор за Косовски дан на челу са др Елси Инглис, а једна од чланица била је и леди Пеџет.

   Готово све британске дневне новине посветиле су пажњу Косовском дану, а у Тајмсу је 28. јуна 1916. славни археолог Артур Еванс објавио уводник о косовском епу на насловној страни. У преко 1 000 биоскопа широм Британије приказивани су филмови о Србији, а у 12 000 школа читан је текст „Србија – јуче, данас, сутра“ Ситона-Вотсона.
   Изложени материјал део је легата академика Тихомира Ђорђевића који се чува у Народној библиотеци Србије. Грађа је отворена за јавност до 10. јула.

   извор:www.nb.rs

Епископ Григорије о Видовдану

   НЕДЕЉА ДРУГА ПО ДУХОВИМА И ВИДОВДАН

   "А идући покрај мора Галилејског виде два брата, Симона, званог Петар, и Андреја, брата његова, где бацају мреже у море, јер бијаху рибари. И рече им: хајдете за мном и учинићу вас ловцима људи. И они одмах оставише мреже и пођоше за њим. И отишавши одатле виде друга два брата, Јакова Заведејева и Јована брата његова, у лађи са Заведејем, оцем њиховим, где крпе мреже своје и позва их. А они одмах оставише лађу и оца својега и пођоше за њим. И прохођаше Исус по свој Галилеји учећи по синагогама њиховим, и проповиједајући јеванђеље о Царству, и исцјељујући сваку болест и сваку немоћ у народу " (Мт. 4,18-23).У време Христовог живота на земљи и Његове проповеди, као уосталом кроз читаву историју, од старозаветног времена до данас, Јудеји су за себе сматрали да су управо они, као народ - изабрани народ Божији, те да свако откривење Божије, свако добро, па и Сам очекивани Месија неизоставно мора потећи од њих. Самарјане су они сматрали нечистима, називали их "незнабожним народом" и као такве су их избегавали до те мере да су са њима прекинули свако општење. Други, себи такође близак народ - Галилејце - сматрали су непросвећенима, помраченима и толико слепима за све духовно, да су их називали "народом који седи у тами и сенци смрти."

КОСОВСКИ БОЖУРИ

извор: Манастир Вазнесење

Хор "Света Анастасија Српска", Манастир Студеница, 5.7.2013.

НАШЕ БЛАГО: ОГРТАЧ КНЕЗА ЛАЗАРА

извор:НАШЕ БЛАГО

Јефимија, Похвала кнезу Лазару
Музеј СПЦ

Свети Николај, О Видовдану у катедрали Светог Павла у Лондону, 1916.г.

   Господо и пријатељи!

   Дошао сам из Србије, из европске поноћи. Тамо нигде ни зрачка светлости. Сва је светлост побегла са земље на небо и једино нам одозго светли. Па ипак, ми нејаки у свему, сада овако, јаки смо у нади и вери, у скоро свануће дана. Захвалан сам лорду Архиепископу кентерберијском, који ми је омогућио да на свети Видовдан, овог лета Господњег 1916. године, у овој прекрасној цркви Светог Павла, пред његовим Височанством краљем Џорџем Петим и најугледнијим Енглезима могу да вам се обратим.

   Господо и пријатељи! Цео дан јуче провео сам разгледајући овај величанствени храм, који је понос Енглеске и хришћанства. Ја сам видео да је он саграђен од најскупоценијег материјала, донесеног из разних крајева империје у којој сунце не залази. Видео сам да је саграђен од гранита и мермера које су испирали таласи стотине мора и океана. И да је украшен златом и драгим камењем, донетим из најскупоценијих рудника Европе и Азије. И уверио сам се да се овај храм с правом убраја у једно од архитектонских чуда света.
   Но, господо и пријатељи! Ја долазим из једне мале земље на Балкану у којој има један храм, и већи, и лепши, и вреднији, и светији од овог храма. Тај храм се налази у српском граду Нишу и зове се ЋЕЛЕ КУЛА. Тај храм је сазидан од лобања и костију мог народа. Народа који пет векова стоји као стамена брана азијатском мору, на јужној капији Европе. А кад би све лобање и кости биле узидане, могао би се подићи храм триста метара висок, толико широк и дугачак, и сваки Србин би дана, могао подићи руку и показати: Ово је глава мога деде, мога оца, мога брата, мога комшије, мога пријатеља, кума. Пет векова Србија лобањама и костима својим брани Европу да би она живела срећно. Ми смо тупили нашим костима турске сабље и обарали дивље хорде, које су срљале као планински вихор на Европу. И то, не за једну деценију, нити за једно столеће, него за сва она столећа која леже између Рафаела и Ширера. За сва она бела и црвена столећа у којима је Европа вршила реформацију вере, реформацију науке, реформацију политике, реформацију рада, реформацију целокупног живота. Речју, када је Европа вршила смело кориговање, и богова и људи из прошлости, и када је пролазила кроз једно чистилиште, телесно и духовно.
   Ми смо, као стрпљиви робови, ми смо се клали са непријатељима њеним, бранећи улаз у то чистилиште. И другом речју, док је Европа постајала Европом, ми смо били ограда њена, жива и непробојна ограда, дивље трње око питоме руже. На Видовдан 1389. године српски кнез Лазар, са својом храбром војском, стао је на Косову Пољу на браник хришћанске Европе, и дао живот за одбрану хришћанске културе. У то време Срба је било колико и вас Енглеза. Данас их је десет пута мање.
   Где су? Изгинули бранећи Европу.
   Сада је време да Европа Србији врати тај дуг.

   извор: www.spc.rs

Протођакон Владо Микић/Стихира кнезу Лазару/Кто Тебе не блажит

извор:Протођакон Владо Микић

Глас VI, стихира у част Св. кнезу Лазару. Манастир Хиландар, рукопис 668, XVIII век, л. 72а. Касновизантијска неумска нотација. Црквенословенски текст.

Текст непознатог Раваничанина (XV век): 

Кто тебе не блажит бодраго ђелатеља (заповједеј Божијих) или кто не похвалит всекрасноје Твоје житије. Собрал бо јеси јако пчела љубођељнаја многоцвјетнија доброђетељи будушчују славу искиј приобрјести земнују измјенив. /Око сљепих, нога хромих, жезл старости, и всјем всја бил јеси, милостивноју рукоју). Мученија иже вјенцем главу Твоју украсил јеси, Христу Богу предстоиши (того слави наслаждајасја јемуже и молисја) молим тја Лазаре мудре, трудом Твојим вјечновати в тишње и спастисја душам нашим.

Превод:

Ко да Те не благосиља (буднаго делатеља заповести Божијих) или ко да не похвали свекрасно Твоје живљење, јер сабрао си као пчела трудољубива многоцветне добродетељи иштући да вечном славом земаљску размениш. (Око слепима, нога хромима, палица старости свима све био јеси, милостивом Ти руком). Мучења венцем главу своју украсио јеси, Христу Богу предстојиш (Његовом славом наслађујући се) коме и моли се Лазаре мудри, да по труду Твоме вечнујемо у тишини и да се спасу душе наше.

Солиста: Протођакон Владо Микић, бас;

Хор: Студијски хор Музиколошког института САНУ;

Диригент: Димитрије Стефановић.

Капела Свете Петке, Калемегдан

УТЕМЕЉЕЊЕ ГРАДА

 Емиру Кустурици

И дође овај
Од јужних страна
Из Херцеговине
Носећи на леђима
Камен
Запустелих караула
Које остави царство
Иног народа

Надомак моста приче
О братству једног везира
И једног патријарха
Који надноси се
Над зеленом реком духа
Преко које нам долазише
И свободитељ и враг

И поче да теше
Школе и гостопримнице
Цркву налик метохијској
Пред њом трагичног
Заточника косовске мисли
Све у дослуху
Са човеком који се у језик
Претворио

Који га дан и ноћ
Опомиње и јавља се
У тешким тренуцима
Јако путоказ на беспутицама

Искушеништва балканског

   Александар Марић

   извор:aleksandarmaric.blogspot.rs

Црква Светог мученика кнеза Лазара и свих српских мученика, Андрићград

Недеља прва по Педесетници - Свих Светих

   Недеља свих светих је прва недеља после Свете Педесетнице (Духова), посвећена свим светима, као „жетве Духа Божијега“ и „плодова Божанствене благодати“ која је послата људима на дан Педесетнице. Пошто немају сви канонизовани свети своје дане одређене за празновање у календару, а поготово што се не знају имена свих оних које је Господ прославио, Црква је установила овај празник.
   Још у време Св. Јована Златоустог, славила се успомена Свих Св. мученика у недељу после Духова. Из једне песме преподобног Јефрема Сирина види се да се успомена на Све свете празновала 13. маја, а из једног слова цара Лава VI Мудрог (886—912), види се да се успомена на Све свете празновала после Недеље свете Педесетнице. У служби овога дана и синаксару набрајају се по рангу сви свети: праоци, патријарси, пророци, апостоли, мученици, свештеноначалници, свештеномученици, преподобномученици, преподобни, праведни и цео лик светих жена.

Митрополит Порфирије: Завршен Свети и велики Сабор Православне Цркве

26.6.2016.

Митрополит Порфирије о  последњем радном дану

Јуче, у суботу (25. јуна 2016) био је последњи дан Сабора, дакле, завршен је радни део и саборски оци су се усагласили и око последњег документа који говори о односу Православне Цркве према другим хришћанским Црквама и другим нехришћанским религијским заједницама. На овом документу се радило највише, из разлога што је, наравно, свима јасно да је реч Господња и молитва да сви једно буду заповест и императив за нас људе, али да јединство није романтичарска и сентиментална реалност и ствар, и да о њему треба обавезно трезвено, саборски промишљати. Зато, дубоко осећајући да је дијалог не само потребан, сматрамо да га треба унапређивати и покушавати у духу Јеванђеља, а у складу са канонима и предањем Цркве, корачати ка том јединству. 

У исто време, треба одредити начине и границе, сваки конкретан корак како то реализовати, јер јединство треба да буде и у истини и у љубави. Коначно, тај текст је данас потписан, а јуче је на самом завршетку Сабора свечано радни део Сабора затворио Васељенски Патријарх у присуству представника гостију, који су били и на почетку и на завршетку Сабора, из редова Римокатоличке Цркве и протестантских Цркава. 

Потом смо имали прилику да чујемо две поруке: наиме, једно циркуларно опширније писмо упућено свима помесним Црквама на увид и на рецепцију, зато што све саборске одлуке које су  доношене кроз векове, никада нису саме по себи бивале коначне, па је било је неопходно да се провере прихватањем верног народа и пуноће Цркве. То опширније циркуларно писмо садржи, поред једног богословског увода о томе шта је Црква, и најважније закључке и тезе по свакој теми којом се Сабор бавио.

Поред тога, Сабор је упутио краћу поруку верном народу у којој се наглашава да је јединство Цркве највећа вредност за нас хришћане, а да то јединство Цркве заправо јесте Сабор, реализује се кроз саборност, а темељи се на оваплоћеном Сину Божјем, Богочовеку Христу. Такође је наглашено да као хришћани не можемо бити самозаљубљени и чувати истину јеванђеља само за себе као своје власништво, него је морамо сведочити пред светом, морамо пружати руку наде, руку спасења, руку љубави и онима који су близу и онима који су далеко.

Данас, пак, у недељу (26. јуна) одслужена је свечана Литургија којом је началствовао Патријарх васељенски, а саслуживали сви присутни поглавари Цркава. Био је то свечани завршетак какав је био и сам почетак Сабора. Све почиње, све извире из Евхаристије, из Свете Литургије, из молитве и све се запечаћује и враћа молитви, светој Евхаристији, која није ништа друго него лична карта Цркве, тј. простор у којем се пројављује Царство Божје међу нама.

   извор:www.spc.rs

Манастир Ћелија Пиперска, Игуманија Јелена

2008.

фото: www.manastirpiperi.me

"Монашко ткање на чунку живота",2013.

2010.

Богородице Дјево, Манастир Ватопед

извор: ORTODOX™

“Светлост Петровског поста“, протојереј Александар Шаргунов

   У Православној Цркви од давнина постоје четири поста. Два посвећена Господу – Божићни и Велики. Они нас припремају за примање новог живота Оваплоћеног и Распетога Христа. И два – Успенски и Петровски – показују какав је плод принело дело Христово у „зачецима нове твари“ – Божијој Мајци и првоврховним апостолима. Усред свих молитви и свих постова Цркве је Крст Христов, Христова и наша победа над смрћу.

Молитва к Богородице

извор:Оптинский Оптимизм

Ава Јустин Ћелијски, Беседа на Педесетницу

   Беседа 1. на Други дан Педесетнице[1]
   1965. године у манастиру Ћелије

   Ево ризнице свих блага, и ризнице свих Сила божанских и небеских, и тог Царства Божјег на земљи. Јер Црква Христова на земљи и јесте Царство Божје. Царство Божје и за мене и за тебе, а Цар треба да царује и у мојој и у твојој души. Ако у нама царује Господ Христос, Дух Његов Свети, онда неће царовати ни грех, ни зло, ни ђаво. Онда, ми ћемо бити у стању да победимо све што нас одваја од Бога и Господа, што нас одваја од Вечног Живота, од Вечне Истине, од Вечне Правде.

«НЕ ТУГУЈТЕ КАО ОНИ КОЈИ НЕМАЈУ НАДЕ» (1 СОЛ. 4: 13)

  Многи постављају питање: зашто Бог допушта смрт? Зашто Бог допушта да смрт задеси слуге Божије, понекад чак и за време служења Богу? Зашто их Бог не чува? 

   Ево шта треба да схватимо пре свега: онај ко жели да иде за Христом ићи ће с Њим истим путем. Од тренутка кад Христов слуга одлучи да иде за Њим, он нема другог пута. Наше кретање у сусрет Христу јесте пут угледања на Њега. Сам Христос нам је показао овај пут – не толико речима и Својим учењем колико личним примером, и сви они који желе да буду Његови ученици треба да иду овим путем за Својим Учитељем: «да иду Његовим стопама».

Пети радни дан Сабора на Криту

извор:Верски програм Србије

Митрополит Порфирије о раду Светог и Великог Сабора 24. јуна 2016.

Како дани Сабора пролазе, све више се види да је Сабор жива и динамична реалност, али и то да Сабор није само последица напора људи, макар то били и Поглавари Цркава и Епископи, него је, пре свега, простор присуства Духа Светога и реалност светодуховска. Наиме, и данас када се разговарало о последњем тексту Сабора - а то је текст који се тиче односа Православне Цркве према другим неправославним хришћанским Црквама -, постало је свима јасно да Црква није затворена заједница у себе и да помесне Цркве не воде рачуна само и искључиво о свом унутарњем поретку и животу, него да је Православна Црква у свету и ради света, и да је позвана да искорачује из себе и да пружи руку свету, и то нарочито оном који је хришћански, а ипак је на неки начин удаљен од јединства са Православном Црквом.

Многи оци данас, а пре свега, сви Предстојатељи, говорили су на ову тему. И треба истаћи да нису сви пошли да истих позиција и да се нису сви у свему слагали. Чак је у неким моментима било дијаметрално супротних ставова у односу на поједине тачке предложеног текста. 

Кроз то се види колико је Цркви стало до дијалога, до сарадње са другим хришћанским заједницама, али у исто време колико је важно да све што се тиче тог односа, сарадње и дијалога, мора бити јасно и прецизно дефинисано. 

Најпре су сви били сагласни око тога да се мора јасно дефинисати шта је Једна, Света, Саборна, Апостолска Црква. Колико је важна ова тема, види се и по томе што је данашње преподне заседање отпочело разговором о тексту и о појединим тачкама текста, а  разговор се наставио и после подне, а наставиће се и сутра . Ова тема још увек није затворена, и засад не постоји коначан текст који би био прихватљив за све. А овај Сабор функционише по принципу консензуса, дакле, сагласности свих. Уколико макар једна Црква преко свога Поглавара не прихвати текст, онда се тај текст не може сматрати одлуком овог Сабора. Отуда,  очекујемо да се разговор о тексту настави и сутра. 

Готово све Цркве су имале примедбе на предложени текст. Поједине Цркве су те своје примедбе формулисале и писмено. И о свакој од тих примедби разговарало се и саборски разматрало. Неке примедбе су узете у обзир, неке. пак, у измењеном облику, али углавном првобитни текст који смо имали у рукама, доживео је сасвим велике промене, и можемо с правом рећи да је у великој мери побољшан. 

извор:www.spc.rs

Хвалите Господа с небес

А. Гречанинов, Хвалите Господа с небес

Архимандрит Тимотеј, игуман манастира Вазнесење, О РАЈУ И ПАКЛУ

Подгорица, 29.3.2009.

извор:ХРАМ САБОРА СРПСКИХ СВЕТИТЕЉА

објављено:30.1.2016.

Манастир Вазнесење

„И ТАДА ЋЕ СЕ ПОЈАВИТИ СЛОБОДА...“

   Рубрика „Свештеници говоре...“

Протојереј Андреј Лемешонок: Не може све бити глатко у овом свету, свеједно ће бити неких неравнина, нешто неће бити како ваља. Ништа на овој земљи се не може урадити идеално. Једном је архимандрит Софроније (Сахаров) рекао својим монасима: „Размишљајте о главном, а остало ће се придодати.“ Ако почнемо да копамо по ситницама ускоро ћемо се заглибити у њима.

***
Непажљиви смо, живимо расејано, не сећамо се шта је било јуче, не видимо да смо некога гурнули, према некоме били груби, да некога нисмо приметили... Потребна је пажња да човек размишља и да не живи по стихијама свог унутрашњег живота и осећањима, већ да живи у потрази за Богом. Управо то се назива непрестана молитва. Ви мислите да је непрестана молитва да се све време говори: „Господе, Исусе Христе, Сине Божији, смилуј се мени грешном.“ То значи стално живети у присуству Божијем и одрећи се своје воље. Само тако човек може да се моли непрестано 24 часа.

***
Човек може да каже да то с њим нема никакве везе, да од њега ништа не зависи. Зависи и то врло много. Ако се будеш молио, ако све време будеш живео с Богом, око тебе ће се спасити на хиљаде људи. Ако долазиш у додир с људима који имају невоље и жалости и ако им будеш говорио речи утехе и поуке, ако будеш имао добру помисао и на све гледао чисто, знаш ли колико много добра ћеш учинити? То је чак тешко и замислити!

После Литургије 31.01.2016.

Манастир Вазнесење

Издавачки подухват Московске Патријаршије, Хришћанска уметност 2016.

   У овом капиталном делу заступљен и наш уметник – Војислав Луковић

   У издању Московске Патријаршије Руске православне Цркве недавно је изишао из штампе обиман каталог под називом "ХРИШЋАНСКА УМЕТНОСТ 2016.“ (ХРИСТИАНСКОЕ ИСКУССТВО 2016). чији примерак је управо стигао из Москве.

Четврти радни дан Сабора на Криту

извор:Верски програм Србије

Литургијом коју је служио Патријарх српски Иринеј настављен рад Сабора на Криту

Светом Литургијом у манастиру Пресвете Богородице Одигитрије, коју је данас, 22. јуна 2019. г., Његова Светост Патријарх српски Иринеј служио са Архиепископом охридским Јованом и Епископом шумадијском Јованом, у свештеном присуству господе Патријараха: васељенског Вартоломеја, јерусалимског Теофила и румунског Данила, Архиепископа прешевског Растислава, бројних делегата и народа Божјег, Свети и Велики Сабор је наставио рад, прионувши на докумената посвећена темама дијаспоре, аутономије и поста.

У изворном хришћанском духу братске љубави и међусобног поверења, призивањем благодати Духа Светог за просветљење у бављењу темама са којима се живот Православне Цркве најозбиљније суочава у савремено доба, Сабор је данашњим заседањем наставио и завршио јучерашњу дискусију о садржини документа о православној дијаспори као једном од кључних животних аспеката Православља у савременом свету, при чему су такође разматрана још два документа: о црквеној аутономији и начинима њеног проглашавања, као и акт о важности поста и његовог држања данас. Иако су сва три документа темељно припремана током дужег периода, и овога пута су се под сводовима простране дворане Православне академије одвијале опсежне конструктивне дискусије са предлозима за побољшање њихове садржине.

Тако, на пример, документ о православној дијаспори ‒  који је, с обзиром на чињеницу да велики део православног света живи у земљама које испрва нису биле обухваћене територијама древних патријаршија, те да на тим просторима данас истовремено егзистира више епископа различитих помесних Цркава, са озбиљним разлогом уврштен у саборска акта и за заседање коначно спремљен током Четврте предсаборске конференције у Шамбезију јуна месеца 2009. године ‒ сада прецизније излистава области у којима живот православне дијаспоре треба да буде регулисан; то би, дакле, биле: 1) Канада, 2) Сједињене Америчке Државе, 3) Латинска Америка, 4) Аустралија, Нови Зеланд и Океанија, 5) Велика Британија и Ирска, 6) Француска 7) Белгија, Холандија и Луксембург, 8) Аустрија, 9) Италија и Малта, 10) Швајцарска и Лихтенштајн, 11) Немачка, 12) Скандинавске земље (изузев Финске) и 13) Шпанија и Португалија. Сагласно еклисиологији и предању Православне Цркве, али и са жељом да буду уважени историјски и пастирски разлози због којих у овим областима није могуће одмах и потпуно применити изворну православну праксу постојања једног епископа у једном месту, одлучено је да до стицања одговарајућих услова на тим просторима буде примењено прелазно решење у виду епископских сабрања свих канонски признатих епископа, који укључивањем у ову институцију неће престати да припадају својим канонским јурисдикцијама, нити ће престати да делују у оквиру њих.

Сагласно духу саборске критике (мада не и званичне осуде) етнофилетизма, и то не само као начина организовања црквеног живота у националним оквирима, него и као могућности за опасност од заснивања хришћанског идентитета на превасходно националној припадности, задатак и одговорност епископских сабрања требало би да буде превасходно усмерен на пројаву јединства Православља, што значи на развијање заједничког деловања православних ради њихових пастирских потреба, заједничког наступа спрам инославних и других, заједничког неговања богословске науке, црквеног образовања и другог. Како је документом предвиђено, детаљи рада епископског сабрања биће регулисан посебним правилником. 

Непосредно за дискутовањем садржине документа о православној дијаспори, рад Светог и Великог Сабора је настављен читањем и разматрањем докумената о црквеној аутономији и држању поста. Тако су, на основу акта који је донет на Петој припремној конференцији у Шамбезију децембра месеца 2009. године, најпре истакнути еклисиолошки, канонски и пастирски аспекти установе аутономије, да би непосредно потом, на путу ка једногласној формулацији јединственог православног става о овој теми, на уобичајен начин били изнети и важни предлози. У ишчекивању усвајања овог документа, чије је дискутовање покренуло низ значајних теолошких увида на темељне теме значења, садржине и различитих облика установе аутономије, као и на комплексније аспекте односâ аутономне према матичној аутокефалној Цркви и другим аутокефалним Црквама, поготово на процедуру остваривања аутономије у конкретним животним околностима, поменути су важни примери из (новије) историје Православне Цркве, међу којима је посебна пажња председавајућег и присутних обраћена на случај Православне Охридске Архиепископије, односно раскола који већ деценијама постоји на просторима Републике Македоније и због тога вишегодишњег, неправедног утамничења Његовог Високопреосвештенства Архиепископа охридског Јована.

Поподневном сесијом, током које је дискутована тема поста, односно његова актуалност у савременој православној егзистенцији, завршен је данашњи рад Светог и Великог Сабора.  Као и када су претходно разматрани документи у питању, то су и овога пута изнети снажни аргументи у прилог теме која је релевантна у животу православних хришћана, међу којима су посебну пажњу привукли предлози делегације Српске Православне Цркве, предвођене Патријархом српским Иринејем. Промишљања Митрополита црногорско-приморског др Амфилохија и Епископа бачког др Иринеја као истакнутих сарадника Његове Светости, затим Епископа браничевског др Игњатија, Епископа захумско-херцеговачког др Григорија и Владике западноамеричког др Максима, нарочито су допринели квалитету саборске дискусије на тему поста, посебно о нијансама његове разноликости у погледу дужине, садржине и повезаности са литургијским животом Цркве. Заједно са документима о дијаспори и аутономији, очекује се да до краја заседања Светог и Великог Сабора буде усвојен и саборски акт о важности поста, који је претходно усаглашен на Петој предсаборској конференцији у Шамбезију децембра месеца 2015. године,

 др Владан Таталовић

   извор:www.spc.rs

СТРАХ

   Важно је да ли у некоме превладава љубав или страх. Најмање се плаше свети људи који су испуњени љубављу и тиме спојени са Богом, људима и целим створеним светом. Највише се плаше они са најмање љубави, безнадежно ограничени самима собом, без икакве везе са Богом, људима и светом.
   Између та два пола постоји безброј степена и нијанси. Па и у животу истог човека понекад долази до великих осцилација по том питању.

Деца ће нас спасити

Ако министарство укине и то светлашце веронауке које је понуђено младима, то никако неће бити добро. Веронаука ће младом човеку помоћи да излечи своје мисли, да склони маглу, да разбистри мутну воду. С веронауком су јасније ствари.

Зоран Костић Цане, музичар

   Веронаука је чинија пуна лековите изворске воде. Нисам за наметање било чега, па тако ни веронауке ученицима. Јер, свако наметање стара отпор. Ми треба да објаснимо деци због чега је веронаука важна. Веронаука и вера су лек који због незнања неко неће да узме.

Манастир Вазнесење

Вера је стање духа, а не идеја о Богу

Како ће се деца сналазити у нечему без чега школован човек не може да бивствује, не може да постоји? Укидањем веронауке ствара се инвалидност у самом зачетку младе душе, а то је крајње неприхватљиво. Пут дечије душе ка Христу траје током стасавања и ми као родитељи и друштво не смемо дозволити да му институције забране тај важан ход ка љубави Христовој. То право деце треба да штити и институционална црква, у нашем случају СПЦ

Богдан Диклић, глумац

Манастир Вазнесење

Други радни дан Сабора на Криту

извор:Верски програм Србије

Усвојене примедбе Српске Православне Цркве на садржину првог саборског документа

Небеса поведают славу Божию, творение же руку Его возвещает твердь....

извор:Валаамский монастырь

Серафим Роуз/Манастир Светог Германа Аљашког/Скит Свете Ксеније, фебруар/март 2007.

                                         

извор: Духовници

Хиландар на Атосу

извор: Istorija Srba

Предавање игумана Методија на скупу о монаштву у Јекатеринбургу

   Јекатеринбург, Русија – Игуман Свете царске српске лавре Хиландара Високопреподобни архимандрит Методије учествовао је на конференцији „Светоотачко наслеђе у светлу светогорских традиција: духовно руковођење“, која је одржана од 27. до 29. маја 2016. са благословом Његове Светости Патријарха Московског и све Русије Г. Кирила у Духовно – просветном центру Епархије јекатеринбуршке у граду Јекатеринбургу у Русији. Конференцији је присуствовало више архијереја, 30 игумана и игуманија, као и више од 150 монаха и монахиња из Русије, Грчке, Француске, Немачке, Украјине и са Кипра.

   Синодско одељење за манастире и монаштво, као главног организатора скупа, представљала је заменик одељења игуманија Јулианија (Каледа), настојатељка Зачатјевског ставропигијалног женског манастира из Москве.
   Конференција је била посвећена 1000 годишњици руског монаштва на Атосу и самим тим је носила посебан, светогорски дух. Скупу је присуствовало 12 светогорских монаха међу којима и два игумана,  хиландарски Методије и ксенофонтски  Алексије.
   Током конференције своје радове су представили: архимандрит Антипа, настојатељ келије Свете Ане, манастира Ивирон, архимандрит Алексеј игуман манастира Ксенофонт, Митрополит Атанасије Лимасолски са Кипра, архимандрит Илија, духовник манастира Светог Преображења у Француској, хиландарски игуман архимандрит Методије, архимандрит Јелисеј, игуман манастира Симонопетра (текст прочитао јеромонах Аврамије, настојатељ келије Светог Модеста, манастира Симонопетре).
    Конференција је свима приближила осећај јединства живог општења у Христу. Предавачима је постављено мноштво интересантних, животних питања а одговори су били исцрпни и дубоки, дајући истинске путоказе у духовном животу. Разговори су завршени заједничком молитвом – светогорским појањем атонских отаца, које је, на крају све посебно духовно надахнуло.

Предавање Високопреподобног архимандрита Методија игумана Свете царске српске лавре Хиландара

   Предавање игумана Методија је носило наслов „Пракса откривања помисли у манастиру – општи принципи“. Текст је подељен у пет поглавља:

Пракса откривања помисли у древном монаштву
Духовно руковођење путем откривања помисли има светотајински карактер
Пракса откривања помисли према Хиландарском типику
Данашња пракса у светогорским манастирима
Откривање помисли у женским манастирима

Потпуни текст можете прочитати  ОВДЕ

   извор: www.hilandar.org

Pentecost Troparion Hymn for the Holy Greek Orthodox Church

                                      

извор:Mikhail Kolitwenzew

фото: Тамара Огњевић

Манастир Свете Тројице, Тројице, 19.6.2016.

Манастир Свете Тројице подигнут је на западној страни планине Овчар. Први писани помен ове богомоље, за који се зна, онај је из турског дефтера који је настао 1572. године. Године 1844. подигнут је конак, који је сачуван. Не зна се тачно када је овај храм саграђен. Према предању зидали су га монаси манастира Сретења. Стручњаци, међутим, судећи по архитектури манастирске цркве, сматрају да је она можда и старија од сретењског храма. Црква је једнобродна грађевина, вероватно из прве половине XVII века, са развијеним олтарским простором на источној и припратом на западној страни. Кубе се диже над централним делом храма. Црква се убраја у остварења рашке градитељске школе, што, такође, сведочи њену далеку прошлост и може се поредити, по архитектонским особеностима и вредностима, са црквом Вазнесења у Жичи или Светих апостола у Пећи. Од старих живописа остале су две фреске (Света Тројица и Богородица са дететом). Сачуване су и две значајне иконе из 1635. године-Христа са апостолима и Богородице с Христом. По својој лепоти и архитектонским решењима манстир Свете Тројице издваја се од осталих у Овчарско-кабларској клисури. Храм се убраја међу најлепша градитељска остварења у западној Србији.

Трећи дан Свете Педесетнице - Духовски уторак

Педесетница, за хришћане представља испуњење свега што је у Свом земаљском служењу савршио Христос. Спаситељ је учио о Царству Божјем и гле, оно се открило у Педесетници! Христосје обећао да ће Дух Божји открити људима Истину и, гле, то се догодило у Педесетници! 

Протојереј Александар Шмеман

Први радни дан Сабора на Криту

извор:Верски програм Србије

Отворен Свети и Велики Сабор Православне Цркве на Криту

Молитвом "Царе небески..." и појањем тропара Педесетнице, у дворани Православне академије на Криту отворен је Свети и Велики Сабор Православне Цркве, којим Његова Свесветост Патријарх васељенски Вартоломеј председава заједно са првојерарсима Александријске, Јерусалимске, Српске, Румунске, Кипарске, Грчке, Пољске, Албанске и Чешке и Словачке Цркве.

Према саборској структури представљања сваке помесне цркве првојерарахом и двојицом архијереја на свечаном подијуму, сапредседавање Његове Светости Патријарха српског Иринеја прате господа архијереји: Митрополит црногорско-приморски др Амфилохије Радовић и Епископ бачки др Иринеј Буловић.

Непосредно по узношењу молитве Духу Светом и појању тропара Педесетнице, чиме је у Православној академији на Криту са радом почео Свети и Велики Сабор Православне Цркве, Патријарх Вартоломеј је на самом почетку заседања изашао у сусрет молби Митрополита црногорско-приморског Амфилохија и затражио да пред више стотина учесника буде прочитана перикопа о Христовом одговору на жељу синова Зеведејевих да седну са обе његове стране (Мк 10:35-45), односно о томе да се првенство, по угледу на Сина Човечијег, остварује служењем и даром Божијим. Изразивши затим захвалност на служби председавајућег Светим и Великим Сабором, Патријарх Вартоломеј је заблагодарио на молитвама за његово одржавање, на чему је посебне изразе захвалности упутио Папи римском Фрањи.

Подсетивши затим на недавну одлуку предстојатељâ која је у оквирима припремних заседања на Криту донета претходног петка (17. јуна), и према којој су на Сабор поново позвани првојерарси и делегати Антиохијске, Руске, Бугарске и Грузијске Цркве, чије је учешће било отказано непосредно пред почетак његовог рада, Патријарх Вартоломеј је прочитао приспеле одговоре, патријараха Јована антиохијског и Кирила руског, у којима се поред раније изношених аргумената и непромењених мишљења могла осетити и нада на брзо превазилажење проблемâ који су довели до одустајања њихових Цркава од учешћа у раду Сабора, али и молитвене жеље за успешан рад предстојећих заседања. Потом је стиховима са вечерњег богослужења Педесетнице о благодати сједињења у Духу Светом почета уводна беседа Његове Свесветости, у којој су темељно изнети богословски аргументи сазивања Светог и Великог Сабора, са тежиштем на јединству у Евхаристији, вери и епископу, али којом је на концу изражено жаљење због неучествовања четири помесне Цркве у његовом раду. У одговор на Патријархову реч, у атмосфери искреног братољубља и отварањем различитих актуалних аспеката оваквог догађаја, сабрању су се обраћали првојерарси Православних Цркава, међу којима је, према свом канонском поретку, Његова Светост Патријарх српски Иринеј рекао следеће:

"У име српског народа и Српске Православне Цркве, поздрављам овај благословени скуп који је време одавно очекивало. Богу хвала, испунило се време и стекле се прилике да се после толико времена, на овом Сабору, састане Света Православна Црква. Посебно преносим поздраве града Ниша у којем је рођен Свети Цар Константин, који је, као што знамо, био председник Првог васељенског сабора. Српска Црква се радује овом Сабору и њиме израженом јединству. Преносим вам поздраве Срба из отаџбине и многих Срба расејаних широм света. Њихове оче су уперене ка овом светом месту, као и очи целог света. Ми се радујемо, то је радост нашег јединства. Волели смо да су све цркве православне присутне, али оне имају неке разлоге. Али се надамо да су ти разлози мали и да ће тај мали облак ишчезнути пред сијањем сунца. Господ и Дух Свети нека нас уједини, јер снага нашег православља лежи у јединству. Сједињени са собом бићемо сједињени и са Господом и Духом Светим. Нека је благословен овај Сабор. Нека нас Дух Свети води, као и до сада у животу.  А јучерашњи дан и Литургија, као и данашње сабрање, надамо се, диван је пример следовања Светим Оцима. Нека је Господ наш и Дух Свети са свима вама."

 На речи Његове Светости Патријарх Вартоломеј је узвратио непатвореном радошћу и захвалношћу, посебно се обрадовавши имену првог хришћанског владара и приметивши да о благослову Божијем који наткриљује Сабор говори подударност датума његовог сазивања са датумом Првог васељенског сабора, такође сазваног 19. јуна (325. године). На крају уводне сесије, Патријарх Вартоломеј је посебно пожелео добродошлицу посматрачима и гостима Сабора, чије је учешће ограничено на уводно и завршно заседање: представницима Римокатоличке Цркве, предвођеним председником Понтификалног савета за јединство цркве кардиналом др Куртом Кохом, изасланицима Англиканске цркве и Савета европских Цркава. Овим речима добродошлице Патријарх Вартоломеј је придружио срдачне поздраве присутним представницима медија, као и изразе дубоке жалости због јучерашњег покушаја атентата на Патријарха Сиријске јаковитске цркве Игњатија, када су у самоубилачком бомбашком нападу у североисточном сиријском граду Камишли страдала тројица његових блиских сарадника. Посебно је вредна помена чињеница да је отварању Сабора присуствовао бугарски престолонаследник Симеон Други. 

Текст: др Владан Таталовић

извор:www.spc.rs

Свети Григорије Богослов, Беседа на Свету Педесетницу

   Укратко ћемо богословствовати о данашњем празнику да би наше славље могло постати духовно. Сваки од нас има свој начин празновања; служитељ речи, пак, слави речима које су најприличније поводу. Ни једна красота не радује толико љубитеље лепоте, као што љубитеља славља радује духовно празновање. Размотримо казано.

Други дан Свете Педесетнице - Духовски понедељак

   На Педесетницу су сви Апостоли били заједно у Јерусалим у соби названој горњица, кад хука испуни сву кућу и показаше се огњени језици који се спустише на сваког од њих. Изашавши на кров од куће, проговорили су и проповедали окупљеном народу језицима које до тада нису знали, тако да су их сви окупљени, и Јевреји и иноверни, разумели. Три хиљаде људи на овај дан поверовало је проповеди апостола и крстило се. Овај дан се сматра даном рођења Цркве Христове.

   Светописамска чтенија на Духовски понедељак

   Еф. 229 зач. (V, 9-19).

   Браћо, плод Духа је у свакој доброти и праведности и истини. Истражујте што је угодно Господу. И немојте узимати учешћа у бесплодним дјелима таме, него их још разоткривајте. Јер је срамно и говорити о ономе што они тајно чине. А све што се разоткрива свјетлошћу се објелодањује; јер све што је објелодањено излази на свјетлост. Зато вели: Устани ти који спаваш и васкрсни из мртвих, и обасјаће те Христос. Дакле, пазите добро како живите, не као немудри. него као мудри, користећи вријеме, јер су дани зли. Згог тога не будите неразумни, него схватите шта је воља Господња. И не опијајте се вином, у чему је разврат, него се испуњавајте Духом, говорећи међу собом у псалмима и химнама и пјесмама духовним, пјевајући и појући Господу у срцу своме.

   Мт. 75 зач. (XVIII, 10-20).

   Рече Господ Својим ученицима: гледајте да не презрете једнога од малих ових; јер вам кажем да анђели њихови на небесима стално гледају лице Оца мога небескога. Јер Син Човјечији дође да спасе изгубљено. Шта вам се чини? Ако неки човјек има сто оваца па залута једна од њих, не остави ли деведесет и девет у планини, и иде те тражи ону залуталу? И ако се догоди да је нађе, заиста вам кажем да се њој радује више него оним деведесет и девет што нису залутале. Тако није воља Оца вашега небескога да пропадне један од ових малих. Ако ли ти згрјеши брат твој, иди и покарај га насамо; ако те послуша, добио си брата својега. Ако ли те не послуша, узми са собом још једнога или двојицу да на устима два или три свједока остане свака ријеч. Ако ли њих не послуша, кажи Цркви; а ако ли не послуша ни Цркву, нека ти буде као незнабожац и цариник. Заиста вам кажем: Што год свежете на земљи биће свезано на небу, и што год раздријешите на земљи биће раздријешено на небу. Опет вам заиста кажем: Ако се два од вас сложе на земљи у било којој ствари за коју се узмоле, даће им Отац мој који је на небесима. Јер гдје су два или три сабрана у име моје, ондје сам и ја међу њима.

Петрова црква, Тројице, 2016.
фото: Тамара Огњевић

Pentecost Troparion - Georgian, Greek, Serbian

извор: isocm

Свети Владика Николај (Велимировић): ДУХОВДАН. ЈЕВАНЂЕЉЕ О СИЛАСКУ ДУХА СВЕТОГА

   Јован 7, 37-52; 8, 12. Зач. 27. 
   Дела Апостолска 2, 1-11. Зач. 3.

   Кад се семе посеје, треба да дође на њ сила топлоте и светлости, да учини да расте.
   Кад се дрво усади, треба да дође сила ветра, да га учврсти.
   Кад домаћин дом сагради, он тражи силу молитве, да му дом освешта.