Бурна чежња за бољим, за бескрајним, за вечним, својствена је младости. Не задовољити се пролазним, површним, свакодневним, зар то није став младости према стварности? У про-лазном тражити зрно непролазног, у временском зрно вечног, посао је омладине. Идеално, бескрајно, вечно, ту је, око нас, близу нас, на домаку нашег чежњивог загрљаја. Ако није тако зашто је онда неко нагомилавао све ове, толике сунчане системе између нас и Идеалног, између нас и Вечног? Живот је недостојан живљења, ако је слепим случајем изаткан на пређи илузије. А осећање младости у заносу дрхће: ми смо са свих страна опкољени бескрајним и вечним; ослушните: под ша - роликом кором овога света жуборе тајанствене понорнице вечности. Зар вас оне орфејски не маме и не призивају за све што је идеално и вечно? Очарана идеалним, мамљена вечним, младост у заносу пита своје учитеље: Учитељу, шта ћу чинити да добијем живот вечни?
+++
Манастир Жича |
Растко! - Наша најбурнија и најнемирнија душа. Ништа га пролазно није могло задовољити. Младићским заносом разбуђен за све што је идеално и вечно, он није могао не зауставити се пред јединим оваплоћењем Идеалног и Вечног у овом пролазном свету: пред чудесним Господом Исусом. И он је не само пошао за Њим, већ - побегао за Њим.
Растко - наш први бегунац из времена у вечност, наш први ускок из времена у вечност. Он нам је открио пут из смрти у живот и одвео нашу душу на изворе бесмртности.
+++
Човек не може решити птоблем човека. То је Растко осетио јаче него ико. И зато побегао за Богочовеком. И у Њему нашао решење свих проблема који муче душу људску. А Расткову су душу мучили вечни проблеми страшније него иједну српску душу. То посведочава његово бекство из царског двора у тихе обитељи свтогорске.
+++
Растко - најмлађи, али и највећи, револуционар у нашем народу. Побунио се одлучније него ико против свега пролазног и смртног у име вечног и бесмртног. Револуционар, али и визионар, он није могао не увидети, да је револуционарство само онда спасоносно, ако је побуна против свега смртног и греховног у себи, у души својој.
Побуна против зла у себи, против смрти у себи, то је Расткова побуна.Бунтовник од почетка до краја. Сав његов монашки живот био је непрекидна борба са злом и смрћу, и савлађивање греха и смрти молитвом, постом, бдењем, милостињом, смиреношћу, кротошћу, богољубљем, братољубљем, и осталим еванђелским врлинама.
Такво је Растково еволуционо еванђелско револуционарство. А свако друго револуционарство није растковско, није еванђелско, није православно.
+++
Дивно је бити Растков потомак по народности, али је стидно не бити његов потомак по еванђелском револуционарству. Он је душу своју запалио божанским огњем Христовим. О, да би се разгорео у нама!
Шта растовског има у себи омладинац који сложену проблематику човека своди на економику, на политику? За њега је човек биће које се састоји од трбуха, или од - седамдесет и седам елемената. Каква карикатура се добија од човека! Ту већ није реч о човеку већ о човечуљку, о патуљку, о потчовеку, о нечовеку.
А видовити Растко, да би решио проблем човека, призвао је у помоћ Богочовека; да би решио проблем земље; призвао је у помоћ небо. И с правом. јер, шта на земљи не живи небом? Којој то травчици, којој то биљчици, којој то птичици није за живот потребно цело небо и сав сунчани систем? А колико ли је све то потребније човеку; и више од свега тога: сав Бог и сви светови Божји!
Широк је човек и дубок, шири и дубљи од свега. А они рекоше у бунилу свом: човек је само тело; човек је само трбух! И направише од човека потсмех за сва нижа и виша бића у свима световима.
+++
Растково гледање на живот: нема човековог проблема који се својом суштином не отискује у вечност. За правилно решење ма ког човековог проблема потребна је интервенција Бога, делатност Бога. Другим речима потребан је Богочовек у својој пуној историјској стварности и животности. Само сарадња Бога и човека решава све проблеме човека. без тога, човек се претвара у чудовиште, које проблеме рода људског решава људождерством, ратом, покољем, помором, убиством. А све се то завршава самоубиством. Јер не може човек убити човека, а да у исто време не убије душу своју. А то је самоубиство, и то најстрашније самоубиство.
+++
Не реците: ми немамо вођу. - Растко је ту. Зар има сигурнијег, видовитијег, храбријег, мудријег вође од њега? Нема сумње: он ће вас одвести свему идеалном, свему узвишеном, свему непролазном, свему вечном, свему богочовечном. А у томе је непролазна слава и незалазно сунце младости.
Тешко је бити човек? Да, не само тешко него и најтеже. Лако је бити сунце, или небо, или земља, или звезде, или вода али је тешко бити човек. У свима световима најтеже је бити биће што се зове човек. У свима световима најтеже је бити биће што се зове човек. Али, зато је и дошао Богочовек. И најгорчију тајну учинио најслађом. А Растко нам је дат, да нам то открије, да нас томе научи, да се не би тровали, и отровали пилулама европског безбожног хуманизма.
+++
Младост воли жртву. Али није главно жртва већ циљ и побуда жртве. Јер је то оно што жртву чини или славном или срамном. растко је жртвовао ради Христа свој царски дом, своје родитеље, своју младост. И постао је најславнији у народу нашем. Главно је и славно је: одрећи се себе ради Христа. Свака жртва која није тог духа, те категорије, бесмислена је, штетна је, убиствена је. Гле, често се блудник жртвује за блуд, среброљубац за богатство, каријериста за каријеру, злочинац за плен, безбожник за безбожништво, ђаво за зло. А све то поваљује човека у мрак, у ужас, у небиће.
+++
Расто је најидеалнији програм наше омладине и најсигурнији вођ и руковођ у остварењу тога програма.
ТАЈНА СВЕТОСАВЉА - Непознати поглед на личност Светог Саве, CATENA MUNDI, Београд, 2013.
Нема коментара:
Постави коментар