На дан устоличења у граду Краљеву, новом Епископу жичком Јустину (Стефановићу) обратило се неколико говорника: Његова Светост Патријарх Иринеј, изасланица председника Републике Србије Јасмина Митровић Марић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Милета Радојевић, градоначелник Краљева Томислав Илић, протојереј-ставрофор Љубинко Костић у име свештенства.
Архимандрит Тихон – игуман манастира Студенице, који је представљао монаштво Епархије жичке, рекао је:
Ваша Светости, благословите,
Ви и Владика Јустин данас сте говорили о квалитетима монаштва Епархије жичке. Владика Јустин је поменуо њихове дарове али и, понекад специфичан, карактер овдашњег монаштва и верника. Ово, свакако, посебно важи за чачански крај. У претходних 8 векова и дуже, на територији наше Епархије водио се активан монашки живот. Монаштво ове Епархије је за све ово време истрајало али и данас истрајава у одржавању и развоју благочестивих традиција. Монаси и монахиње у претходним деценијама, посебно после Другог светског рата, улагали су велике напоре у развој побожности. Нешто су наследили, за нешто су се изборили, а некад су и сами трудом стварали благочестиве норме понашања. Благочестивост, коју су наши претходници мукотрпно чували и стицали, данас се у овим крајевима са поносом и самопоштовањем одржава.
Нема сумње да се, када је реч о нашем монаштву, ради о мноштву дарова који су дати Цркви. Сагласно са учењем Св. Ап. Павла, наши даровити монаси и монахиње истрајно ревнују за веће дарове (1 Кор. 12, 31). Међутим, као што се види из поука овог Апостола Коринћанима (1 Кор. 12), обиље дарова некада може да оптерети оне који их имају. Апостол је, учећи Коринћане како да реше проблем многих дарова, написао 13. главу – Химну љубави (1 Кор. 13). Ова глава, тј. Химна, није самостална. Налази се иза поглавља о духовним даровима и даје смисао свему што је Апостол претходно говорио о благодатним даровима Духа који долази од Бога.
Драги Владико Јустине,
Св. Арх. Сабор расудио је да на трон наше Епархије дођете Ви, као човек монах, монахољубив. Сабор је то расудио благодаћу Духа Светога, тачније – Дух Свети се умешао и благоизволео а људи су се сагласили.
Међутим, осим Ваше монахољубивости и црквености, постоји још нешто. У нашој Епархији се већ прича да је Владика Јустин човек који има љубави. Кажу да дуго трпите и радујете се истини (1 Кор. 13, 4–6). Ми који Вас одраније познајемо знамо да је то тачно. Ваша данашња беседа у храму нас је још више учврстила у том уверењу. Зато на одлуку Светог Архијерејског Сабора можемо да кажемо само: „Ево слугу Господњих, нека нам буде по речи вашој.“
По природном поретку ствари, ми не можемо сами ускладити наше богато наслеђе – живо наслеђе. Монаси и монахиње ове Епархије чврсто држе до својих благочестивих навика и обичаја. Како учи Апостол Павле у Химни љубави (1 Кор. 13), само љубав према ближњем обезбеђује да дарови буду на корист ономе коме су дати. Она их осољава и даје им пуни смисао. Срећом, у Вашем карактеру постоји овај потенцијал који је неопходан да се постојеће обиље монашких дарова синхронизује и организује на добро свих. Ви сте тај потенцијал у Тимочкој епархији додатно развили. Зато у Вас гледамо са великим поверењем и надамо се свему доброме – свему најбољем. Добро дошли!
ПРАВОСЛАВЉЕ, бр. 1139, 1.9.2014.
Нема коментара:
Постави коментар