Посла Бог духа сина својега у срца ваша,
који вапије: Авва, Оче!
( Гал. 4, 6)
1. Зашто нам је наређен пост? Мислим зато да бисмо се сетили бољега сродства свога. Да бисмо се сетили да нисмо само сродници земље него и небеса, и то најпре небеса. Да бисмо се сетили да смо племићског порекла, и да је Отац наш сам Цар небеса и земље.
2. Зашто нам је наређен тако строг пост од мајке Цркве Православне? Несумњиво зато да бисмо своју мисаону снагу скренули са свакодневних ситних брига и замислили се о ономе што је главно и што је основно. Да би се сетили свога порекла и свога правога пута и своје праве вечне отаџбине.
3. Знаш ли, дете моје, зашто нам је мајка Црква Православна наредила пост? Свакако зато да бисмо се сетили да иако смо од земље створени није нас земља створила, јер је и њу неко морао створити. Да бисмо се сетили Неба које носимо у себи, у земљаној опни телесној. И да бисмо умели одвојити небеско од земаљског у нама, и бесмртно од смртног, и непролазно од пролазног, и путника од путникових кола.
4. Главно и основно у човеку јесте срце. У срцу је крв, у крви је душа, у души је дух. Месано срце и крв су од земље и к земљи теже; душа и дух су од небеса, зато к небесима теже. Отуда се и може говорити о срцу у срцу, то јест о срцу духовном у срцу месаном. Јер да није тако, како би Свезнајући могао рећи: из срца излазе зле помисли, лаж и хула? Како би то могло изаћи из меса и крви? Гле, то само може изаћи из душе и духа.
ПОСТ - ПУТ КА ТРПЕЗИ БОГА ЖИВОГА, Светигора, Цетиње, 2001.
који вапије: Авва, Оче!
( Гал. 4, 6)
1. Зашто нам је наређен пост? Мислим зато да бисмо се сетили бољега сродства свога. Да бисмо се сетили да нисмо само сродници земље него и небеса, и то најпре небеса. Да бисмо се сетили да смо племићског порекла, и да је Отац наш сам Цар небеса и земље.
2. Зашто нам је наређен тако строг пост од мајке Цркве Православне? Несумњиво зато да бисмо своју мисаону снагу скренули са свакодневних ситних брига и замислили се о ономе што је главно и што је основно. Да би се сетили свога порекла и свога правога пута и своје праве вечне отаџбине.
3. Знаш ли, дете моје, зашто нам је мајка Црква Православна наредила пост? Свакако зато да бисмо се сетили да иако смо од земље створени није нас земља створила, јер је и њу неко морао створити. Да бисмо се сетили Неба које носимо у себи, у земљаној опни телесној. И да бисмо умели одвојити небеско од земаљског у нама, и бесмртно од смртног, и непролазно од пролазног, и путника од путникових кола.
4. Главно и основно у човеку јесте срце. У срцу је крв, у крви је душа, у души је дух. Месано срце и крв су од земље и к земљи теже; душа и дух су од небеса, зато к небесима теже. Отуда се и може говорити о срцу у срцу, то јест о срцу духовном у срцу месаном. Јер да није тако, како би Свезнајући могао рећи: из срца излазе зле помисли, лаж и хула? Како би то могло изаћи из меса и крви? Гле, то само може изаћи из душе и духа.
Манастир Вазнесење |
5. У души је дух, и дух покреће душу. Какав дух, онаква и душа. Ако је дух ропски и душа је ропска. Ако ли је дух божански, сва душа је божанска. Ако душа твоја прими од Оца Христовог онај исти дух који је био у Христу, онда тај дух чини и тебе твоје, вапије к Богу: Авва, што ће рећи - Оче!
6. Но, има и духова не од Бога, који покрећу душу против Бога. Научи се разликовати духове. Моли се Богу непрестано да ти дарује Свога Светога Духа, то јест Онога истога Који је био у Сину Божијем Исусу Христу, и Који је сишао на Апостоле у дан Педесетнице, и Који је био покретач душе свих Светих и праведних људи до данас.
7. Уз ову пету недељу Часног поста ти ћеш понудити Богу срце своје. И кад се душа твоја успокоји, Бог ће ти послати Духа Светога да прими срце твоје. Да се усели у срце твоје и да га узме и заузме.
8. По чему ћеш осетити да је прави Дух Божији дошао у срце твоје? То је лако и просто, кажу свети духоносци. По радости и утеси која ће се разлити по целом бићу твом. По миру и тишини у срцу своме. По сили и снази и светлости у теби. А нарочито по томе што нећеш моћи друкчије говорити Богу него: Оче!
9. Због тога ћеш благосиљати ову недељу Часног поста, и благосиљаћеш оне свеце Божије, који установише пост. И бићеш благодаран мајци Цркви Православној што те је научила посту. Јер ћеш увидети добит од поста, и пост ће бити оправдан пред разумом твојим.
Богу нека је слава и хвала на век века. Амин.
Нема коментара:
Постави коментар