ТЕБЕ ПОЈЕМ Здравица жичког неимара

Рекох: моја глина. Опрости, који јеси.
Мој атар, моја плева, мој калуп. Моји дани.
Твоје су речи на уснама нашим.
Твоје је све чега год се машим.
Земља и вода којом земљу месим.
Ватра и ваздух који ватру храни.
У мојој циглани цигла није моја.
Ништа није моје. Осим зноја.
Па и та кап низ лице, слив низ тело
Твој знак је, да Тебе слави Твоје дело.

Злата Коцић
Песници у Жичи, Повеља, Краљево, Краљево