Зар није доста знати да је Христос васкрсао? Зашто себе мучити питањем: како је васкрсао? Но то из вас пита љубав и усхићење, а не, никако, сумња; зато ми је мило и овакво питање ваше, драги моји.
Као што сунце у Азији наједанпут изађе, и дан заузме место ноћи. Као да додирнете електрично дугме у мрачној одаји, и на једанпут – светлост. Слично томе је било и васкрсење Господа из смрти у живот. Нечујно и тренутно.
Или ви и даље радознало питате: како? Онако, мислим, како се на прапочетку стварања света јавила светлост у свеопштој тами. Груби људи мисле: каква ли је то морала бити страшна фабрика, која је произвела светлост у свету? и каквог ли су обима морале бити машине у тој фабрици? и колико ли је милиона коњских и слоновских снага требало да тера те машине? и колико милиона и милиона година док се најзад светлост није искресала? Никаква фабрика, никаква машина, никакви милиони снага ни милиони година, уопште никакав напор. Него само једна моћна реч, и светлост се јавила и испунила сав свет. И рече Бог: нека буде свјетлост; и би свјетлост. Чак и не рече реч да се чује, него само помисли. Јер помисао Божија је исто што и реч. И помисли Бог да буде светлост; и би светлост. Дакле, нечујно и тренутно.
Такво је било и васкрсење Христово. Тако се јавила ова нова светлост, која је разумним људима обасјала духовни свет. Као год што је она физичка васионска светлост објавила свима очи-ма овај физички свет, тако је и светлост васкрса Господњега објавила свима разумним људима онај духовни свет, домовину бесмртних духова. Због тога ова светлост нимало није мања од оне светлости. И једна и друга пак јавиле су се нечујно и тренутно, по свемоћној вољи Творчевој, по свемудром плану Његовом, по неисказаној милости и љубави Његовој.
Ви сте чули, како даровити људи стварају велика и генијална дела са чудном лакоћом и брзином. А како ли тек Дародавац свих дарова, Творац свих генија! Зар нисте читали, с каквом је лакоћом и брзином васкрсао Господ Јаирову ћерку, па сина удовице у Наину? Па Лазара у Витанији? Рече реч – и би! Јер у Бога је све могуће што рече, управо што и помисли. Тако је Христос и Себе васкрсао. Још лакше и брже. И без речи.
А сада вас ја молим, драга децо, кад знате да је Господ васкрсао, занимајте се више питањем, како ћете и ви заслужити васкрсење. Да би Он и вас васкрсао.
Јер Он је васкрсао Себе ради вас; да посведочи, да ћете и ви васкрснути кроз Њега, и бити слични Њему у слави и красоти вечној.
Поклоните се, дакле, васкрслом Господу, и запојте песму јутарњу:
Васкрсење Твоје Христе Спасе
Анђели поју на небеси,
И нас на земљи удостој:
Чистим срцем Тебе славити!
Као што сунце у Азији наједанпут изађе, и дан заузме место ноћи. Као да додирнете електрично дугме у мрачној одаји, и на једанпут – светлост. Слично томе је било и васкрсење Господа из смрти у живот. Нечујно и тренутно.
Или ви и даље радознало питате: како? Онако, мислим, како се на прапочетку стварања света јавила светлост у свеопштој тами. Груби људи мисле: каква ли је то морала бити страшна фабрика, која је произвела светлост у свету? и каквог ли су обима морале бити машине у тој фабрици? и колико ли је милиона коњских и слоновских снага требало да тера те машине? и колико милиона и милиона година док се најзад светлост није искресала? Никаква фабрика, никаква машина, никакви милиони снага ни милиони година, уопште никакав напор. Него само једна моћна реч, и светлост се јавила и испунила сав свет. И рече Бог: нека буде свјетлост; и би свјетлост. Чак и не рече реч да се чује, него само помисли. Јер помисао Божија је исто што и реч. И помисли Бог да буде светлост; и би светлост. Дакле, нечујно и тренутно.
Такво је било и васкрсење Христово. Тако се јавила ова нова светлост, која је разумним људима обасјала духовни свет. Као год што је она физичка васионска светлост објавила свима очи-ма овај физички свет, тако је и светлост васкрса Господњега објавила свима разумним људима онај духовни свет, домовину бесмртних духова. Због тога ова светлост нимало није мања од оне светлости. И једна и друга пак јавиле су се нечујно и тренутно, по свемоћној вољи Творчевој, по свемудром плану Његовом, по неисказаној милости и љубави Његовој.
Ви сте чули, како даровити људи стварају велика и генијална дела са чудном лакоћом и брзином. А како ли тек Дародавац свих дарова, Творац свих генија! Зар нисте читали, с каквом је лакоћом и брзином васкрсао Господ Јаирову ћерку, па сина удовице у Наину? Па Лазара у Витанији? Рече реч – и би! Јер у Бога је све могуће што рече, управо што и помисли. Тако је Христос и Себе васкрсао. Још лакше и брже. И без речи.
А сада вас ја молим, драга децо, кад знате да је Господ васкрсао, занимајте се више питањем, како ћете и ви заслужити васкрсење. Да би Он и вас васкрсао.
Јер Он је васкрсао Себе ради вас; да посведочи, да ћете и ви васкрснути кроз Њега, и бити слични Њему у слави и красоти вечној.
Поклоните се, дакле, васкрслом Господу, и запојте песму јутарњу:
Васкрсење Твоје Христе Спасе
Анђели поју на небеси,
И нас на земљи удостој:
Чистим срцем Тебе славити!
Епископ Николај, Мисионарска писма, Сабрана дела, Глас цркве, Шабац, 2013.
Нема коментара:
Постави коментар