3. јул
Данас - најкраћи и најједноставнији део јеванђеља од свих који се читају на Литургији:
Идући поред Галилејског језера Христос виде два брата, Петра и Андреју како бацују мреже у језеро.
Позва их да пођу са њим. И они одмах оставише мреже и пођоше за њим. Мало даље наиђоше друга два брата, Јакова и Јована, синове Зеведејеве како крпе рибарске мреже у чамцу. Христос позва и њих.
"А они одмах оставише лађу и оца својега и пођоше за њим".
Тако је почело окупљање апостола. Није им била потребна никаква идеја око које би се окупили. Једноставно - поверовали су Сину Човечијем, оставили све за собом и пошли за Њим.
Српски интелектуалци се од повратка страначке "демократије" често жале на свој народ. Како народ није довољно политички зрео, па се због тога не одлучује за програме и идеје него за личности. Никако да се помире са тим да ће увек тако бити. Да се не ради о степену развоја него о једино могућем избору. Никада програм неће бити испред личности која га сведочи.
Кад политичари не сведоче ништа вредно - настаје политичка апатија у народу. У Цркви је ипак лакше. Ако поједини свештеници нису инспиративни сведоци то и није тако страшно и паралишуће. Зато што иза њих не стоје неке идеје, идеологија,програм. Иза њих као сведока стоји личност којој можда они понекад нису дорасли, не сведоче је како треба. Личност која нас је преко апостола све позвала да је пратимо. Личност Богочовека. До Њега се увек можемо пробити и поред незадовољавајућих сведока, али да не бисмо залутали и кренули странпутицом за неким кога смо уствари погрешно замислили, везу са Њим, пут са Њим и за бббЊим, одржавамо у заједници коју нам је оставио, у заједници са данашњим сведоцима и сведоцима из целокупне историје који га виде из различитих ограничених углова. Њега налазимо у жижи свих сведочења. Погрешња сведочења временом постају безначајна.
Људи су увек кроз историју пратили истакнуте личности. И многи су правили погрешни избор. Многи пре апостола и многи после њих. Христос нам је понудио Себе и упозорио нас да ће доћи време кад ће се умножити лажни спаситељи. Неки ће се представљати да су баш Он. А Он нам је оставио довољно тога да се не збунимо и да им не поверујемо, оставио нам је Цркву. Кад се после васкрсења вазнео Оцу, оставио нам је Себе на земљи у Духу Светом.
бббШто се тиче избора свих осталих вођа у неком времену - за крштени народ и није тако компликовано. Не треба да пратимо никога ко не сведочи Њега. А ако неко сведочи лажног спаситеља или сам покушава да буде лажни спаситељ уместо Спаситеља - да бисмо га проверили не морамо да му тражимо програм, јер ионако нема никакве извесности да ће програм испоштовати. За проверу потражимо у Литургији жижу. И упорно се подсећајмо.
И све ће нам бити јасно.
Ненад Илић
Данас - најкраћи и најједноставнији део јеванђеља од свих који се читају на Литургији:
Идући поред Галилејског језера Христос виде два брата, Петра и Андреју како бацују мреже у језеро.
Позва их да пођу са њим. И они одмах оставише мреже и пођоше за њим. Мало даље наиђоше друга два брата, Јакова и Јована, синове Зеведејеве како крпе рибарске мреже у чамцу. Христос позва и њих.
"А они одмах оставише лађу и оца својега и пођоше за њим".
 |
| Пећка Патријаршија |
Српски интелектуалци се од повратка страначке "демократије" често жале на свој народ. Како народ није довољно политички зрео, па се због тога не одлучује за програме и идеје него за личности. Никако да се помире са тим да ће увек тако бити. Да се не ради о степену развоја него о једино могућем избору. Никада програм неће бити испред личности која га сведочи.
Кад политичари не сведоче ништа вредно - настаје политичка апатија у народу. У Цркви је ипак лакше. Ако поједини свештеници нису инспиративни сведоци то и није тако страшно и паралишуће. Зато што иза њих не стоје неке идеје, идеологија,програм. Иза њих као сведока стоји личност којој можда они понекад нису дорасли, не сведоче је како треба. Личност која нас је преко апостола све позвала да је пратимо. Личност Богочовека. До Њега се увек можемо пробити и поред незадовољавајућих сведока, али да не бисмо залутали и кренули странпутицом за неким кога смо уствари погрешно замислили, везу са Њим, пут са Њим и за бббЊим, одржавамо у заједници коју нам је оставио, у заједници са данашњим сведоцима и сведоцима из целокупне историје који га виде из различитих ограничених углова. Њега налазимо у жижи свих сведочења. Погрешња сведочења временом постају безначајна.
Људи су увек кроз историју пратили истакнуте личности. И многи су правили погрешни избор. Многи пре апостола и многи после њих. Христос нам је понудио Себе и упозорио нас да ће доћи време кад ће се умножити лажни спаситељи. Неки ће се представљати да су баш Он. А Он нам је оставио довољно тога да се не збунимо и да им не поверујемо, оставио нам је Цркву. Кад се после васкрсења вазнео Оцу, оставио нам је Себе на земљи у Духу Светом.
бббШто се тиче избора свих осталих вођа у неком времену - за крштени народ и није тако компликовано. Не треба да пратимо никога ко не сведочи Њега. А ако неко сведочи лажног спаситеља или сам покушава да буде лажни спаситељ уместо Спаситеља - да бисмо га проверили не морамо да му тражимо програм, јер ионако нема никакве извесности да ће програм испоштовати. За проверу потражимо у Литургији жижу. И упорно се подсећајмо.
И све ће нам бити јасно.
Ненад Илић
Нема коментара:
Постави коментар