Данас је Недеља, Света Недеља хришћана пре Христа. Света Недеља Светих хришћана пре доласка Господа Христа у овај свет. Они су живели у далеким надама, у паклу смрти и греха, велики праведници: Свети Аврам, Свети Исак, Свети пророци Исаија и Јеремија, велики Свети цареви: Давид, велики славни првосвештеници: Самуило, Арон. Све праведник до праведника, сви они испуњују Еванђеље Господа Христа пре него што се Господ објавио овоме свету. Еванђеље пре Христа, да!
Преподобни Јустин Ћелијски
На дан када се Црква Христова молитвено сећа Светих отаца Христових по телу, мученика Севастијана и Светог Модеста, патријарха Јерусалимског, Његово Преосвештенство Епископ жички господин Јустин је као домаћин поверене му пастве началствовао евхаристијским сабрањем у храму Пресвете Богородице – Живоносног Источника у Врњачкој Бањи. Епископу су на Светој Литургији саслуживали: протојереј ставрофор Ненад Илић, архијерејски намесник жички, протојереј Часлав Јовановић, протојереј Саша Ковачевић, протојереј Жарко Дончић, протонамесник Радован Ђорђевић, протонамесник Радош Младеновић, јереј Слободан Глишовић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Ненад Јаковљевић.
Владика је у својој беседи након читања Јеванђеља радосно говорио о важности сабрања у светоме храму, и сабрања око Христа, јер је Он глава Цркве а сви ми једно тело, по сведочанству Светог апостола Павла. Са добрим разлогом помињемо сва имена праведника наведених у Јеванђељу јер нас очекује велики празник Рођења Сина Божијег који се десио у времену, како и каже сведочанство када се испунила пуноћа времена. Све се то заиста догодило и наука никада није могла да одбаци оно што је записано у Светоме Писму. Али наука поставља сумњу да ли је Христос био то што заиста јесте. То се може закључити само Духом Светим – кроз труд, пост, молитву, љубав и на тај начин упознајемо Христа.
Владика је поменуо и колика је била вера Аврамова када му Бог обећава да ће се у њему размножити род људски и да ће на њему почивати благодат Божија. Аврам је у то веровао и тако и живео. Није посумњао ни када му је Господ Саваот, који је све створио, рекао да принесе жртву, и то сина својега Исака. Иако је Бог Авраму обећао да ће се кроз њега размножити род људски, било је чудно то како сада жртвовати сина јединога, али чврста вера Аврамова је учинила да се Божије обећање и испуни. Такву веру су имали сви праведници, пророци, цареви све до Пресвете Богородице. Сви они су носили истиниту веру и били припрема за Оваплоћење Христово кроз кога се очовечило све оно најсветије, јер је зато и назван Емануил – са нама Бог.
Читав старозаветни Закон је био припрема, педагог за Христа, али иако закон суров са разлогом, јер су Израиљци били тврдоврати, Рођењем Христовим све добија своју пуноћу и испуњава све оно у шта су веровали толико векова. Читава природа се радује доласком Христовим – пастири певају, мудраци доносе дарове, па и ми треба да отворимо срца наша да Бог обитава у нама. Христос није дошао само да нас спасе већ да схватимо да Он нас воли јер је љубав највећа сила у овоме свету и без ње ничега нема. Зато Бог и јесте љубав и све што чини за нас чини из велике љубави. Тако Бог са неба силази на земљу да би нас поново уздигао на небо, и то је Његова мисија, Његов циљ, Његов домострој.
Владика је подсетио и на речи Христове: „Ко са мном не сабира тај расипа“ као пример како нас богатство овога света не може довести до Бога, већ чињење милостиње коју дајемо колико можемо. То треба да буде наше улагање у живот вечни са свима светима у заједници, а не у овај свет који у злу лежи. Међутим, све је то приремна реч за оно што нас очекује а то је највећа Реч, јер се на Божић рађа Реч Божија. Очекујемо Емануила Христа да буде са нама а ми са Њим јер ко је са Богом нико му не може наудити. Да будемо светли пример у овоме свету, тако да се светли светлост наша пред људима, да виде људи наша добра дела и прославе Оца нашега који је на небесима. На крају, Владика је свима пожелео да Богомладенац Христос донесе у срца наша вечни мир и благослови нас у све векове.
Разумевајући важност Причешћа, као суштинског сједињења са Господом, велики број народа Божијег је приступио Светој Чаши.
После заамвоне молитве Епископ је освештао три звона за наш нови храм, која ће бити светао пример и позив на свакодневну молитву, у слављење Јединога и Истинског Бога у Тројици.
ђакон врњачки Ненад Јаковљевић
извор: eparhija-zicka.rs
31.12.2017.
Преподобни Јустин Ћелијски
На дан када се Црква Христова молитвено сећа Светих отаца Христових по телу, мученика Севастијана и Светог Модеста, патријарха Јерусалимског, Његово Преосвештенство Епископ жички господин Јустин је као домаћин поверене му пастве началствовао евхаристијским сабрањем у храму Пресвете Богородице – Живоносног Источника у Врњачкој Бањи. Епископу су на Светој Литургији саслуживали: протојереј ставрофор Ненад Илић, архијерејски намесник жички, протојереј Часлав Јовановић, протојереј Саша Ковачевић, протојереј Жарко Дончић, протонамесник Радован Ђорђевић, протонамесник Радош Младеновић, јереј Слободан Глишовић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Ненад Јаковљевић.
Владика је у својој беседи након читања Јеванђеља радосно говорио о важности сабрања у светоме храму, и сабрања око Христа, јер је Он глава Цркве а сви ми једно тело, по сведочанству Светог апостола Павла. Са добрим разлогом помињемо сва имена праведника наведених у Јеванђељу јер нас очекује велики празник Рођења Сина Божијег који се десио у времену, како и каже сведочанство када се испунила пуноћа времена. Све се то заиста догодило и наука никада није могла да одбаци оно што је записано у Светоме Писму. Али наука поставља сумњу да ли је Христос био то што заиста јесте. То се може закључити само Духом Светим – кроз труд, пост, молитву, љубав и на тај начин упознајемо Христа.
Владика је поменуо и колика је била вера Аврамова када му Бог обећава да ће се у њему размножити род људски и да ће на њему почивати благодат Божија. Аврам је у то веровао и тако и живео. Није посумњао ни када му је Господ Саваот, који је све створио, рекао да принесе жртву, и то сина својега Исака. Иако је Бог Авраму обећао да ће се кроз њега размножити род људски, било је чудно то како сада жртвовати сина јединога, али чврста вера Аврамова је учинила да се Божије обећање и испуни. Такву веру су имали сви праведници, пророци, цареви све до Пресвете Богородице. Сви они су носили истиниту веру и били припрема за Оваплоћење Христово кроз кога се очовечило све оно најсветије, јер је зато и назван Емануил – са нама Бог.
Читав старозаветни Закон је био припрема, педагог за Христа, али иако закон суров са разлогом, јер су Израиљци били тврдоврати, Рођењем Христовим све добија своју пуноћу и испуњава све оно у шта су веровали толико векова. Читава природа се радује доласком Христовим – пастири певају, мудраци доносе дарове, па и ми треба да отворимо срца наша да Бог обитава у нама. Христос није дошао само да нас спасе већ да схватимо да Он нас воли јер је љубав највећа сила у овоме свету и без ње ничега нема. Зато Бог и јесте љубав и све што чини за нас чини из велике љубави. Тако Бог са неба силази на земљу да би нас поново уздигао на небо, и то је Његова мисија, Његов циљ, Његов домострој.
Владика је подсетио и на речи Христове: „Ко са мном не сабира тај расипа“ као пример како нас богатство овога света не може довести до Бога, већ чињење милостиње коју дајемо колико можемо. То треба да буде наше улагање у живот вечни са свима светима у заједници, а не у овај свет који у злу лежи. Међутим, све је то приремна реч за оно што нас очекује а то је највећа Реч, јер се на Божић рађа Реч Божија. Очекујемо Емануила Христа да буде са нама а ми са Њим јер ко је са Богом нико му не може наудити. Да будемо светли пример у овоме свету, тако да се светли светлост наша пред људима, да виде људи наша добра дела и прославе Оца нашега који је на небесима. На крају, Владика је свима пожелео да Богомладенац Христос донесе у срца наша вечни мир и благослови нас у све векове.
Разумевајући важност Причешћа, као суштинског сједињења са Господом, велики број народа Божијег је приступио Светој Чаши.
После заамвоне молитве Епископ је освештао три звона за наш нови храм, која ће бити светао пример и позив на свакодневну молитву, у слављење Јединога и Истинског Бога у Тројици.
ђакон врњачки Ненад Јаковљевић
извор: eparhija-zicka.rs
31.12.2017.
Нема коментара:
Постави коментар