Устоличен Епископ захумско-херцеговачки г. Димитрије

   Владику Димитрија, новог Захумско-херцеговачког епископа, упознала сам летос у манастиру Дужи, док је из подрума у "кеди" претоваривао џакове кромпира, који је нетом из оџака трију терасастих баштица смештених испод цркве, повадио уз помоћ још двојице момака. Уз осмех се извињавао што не може да се поздрави. Иначе сам тих дана од двеју Мила које у Дужима помажу слушала непрестане похвале његовој доброти и радним подвизима – те ово је искрчио, те оно је камење повадио, у повртњаку је и вест о владичанству примио, и остао тамо, међу лејама патлиџана и паприке још дуго, ако је могуће – заувек, варећи одлуку Духа Светог и саборских отаца.
    После смо под лозом ручали пун сунца парадајз из оног истог повртњака, чорбу од леће и Милину питу са душким сиром коју је климајући сломљеним куком у ходалици, утремирано због доласка будућег владике, уз моју помоћ слагала и пекла. Зна и сама да је трема сувишна – тај дечак о чијим стварним годинама говори тек проређено прамење које лелуја на поветарцу – никад на њу није повисио глас, нити је попреко погледао. „Прави монах... Али како ће бити кад постане владика“, пита се, сви се питају.
    Могло би се из овога закључити да је то неко благородно сеоско дете (што само по себи не би било ништа лоше, напротив) али мој муж је, боравећи у Тврдошу (чији је владика Димитрије пострижник и монах до јуче био), водећи свакодневно мушке разговоре са будућим владиком, имао прилике да упозна и интелектуалну страну тог Паштровића из добре куће.

   Бог ти снаге и мудрости и благог разума дао, добри владико! Достојан!
   (Намерно стављам фотографију без митре. Нема тога коме та барокна крушка добро лежи на глави. А скромну појаву владике Димитрија потпуно је прогутала. Верујем да је свестан те упозоравајуће символике и да ће умети ако не да је превлада, а оно да је макар ограничи. У сваком случају пред собом има примере претходних херцеговачких епископа који са том оклопљујућом владичанском формом, уз мање или више успеха, нису престајали да се боре.)

    Анастасија-Весна Илић