На Видовдан 28/15. јуна, Његово Преосвештенство Епископ жички Г-дин Јустин, служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог великомученика кнеза Лазара у Матарушкој Бањи.
Саслуживали су: старешина цркве у Матарушкој Бањи протојереј-ставрофор Љубинко Костић, Архијерејски намесник жички протојереј-ставрофор Ненад Илић, старешина Храма Свете Тројице у Краљеву протојереј-ставрофор Јован Ђорем, старешина Саборног храма Светог Саве у Краљеву протојереј Радоја Сандо, протођакон Александар Грујовић и ђакон Милутин Балтић.
Сабраном народу, свештенству, монаштву и деци обратио се Владика пригодним речима о празнику, подсећајући нас на историјски догађај Кнежеве вечере у Крушевцу, причешћа војске и витезова Светог кнеза Лазара у Самодрежи цркви и на њихово опредељење за Царство небеско. Посебно је нагласио духовну димензију догађаја Косовског боја и светолазаревског завета, који увек траје у умовима и душама поколења до данашњег дана.
Свети кнез се супротставио неправди и тиранији и повео своју војску у одбрану Отачаства и Крста Часнога, положивши живот за ове идеале, угледавши се на Подвигоположника Господа Исуса Христа. На тој њиховој жртви и ми данас живимо. Овога дана нема у нашем народу музике и радости, али ми нисмо тужни, већ као што су ученици Христови осећали после страдања Његовог радостотворну тугу, јер су очекивали обећање радости Васкрсења, и ми очекујемо да Господ разреши наше патње и искушења и косовска и друга.
Ми морамо сведочити својим живљењем по Јеванђељу и смирењем, бити спремни на оно на шта су били спремни косовски јунаци и новомученици јасеновачки, јадовински и пребиловачки. Морамо превазићи сопствене слабости: славољубље, сластољубље, себељубље и грех. Морамо стално расти у меру раста висине Христове, да остваримо мир Христов у себи, знајући да ми нисмо од овога света, јер наш свет је Царство небеско где су наши најбољи пријатељи: Свети Јован и Пресвета Богородица и остали светитељи и угодници из рода нашега. У том сведочанству и печату косовског завета да живимо, па ће и нашим патњама и искушењима доћи крај и Господ ће нас помиловати макар и у Царству небеском.
На крају Свете Литургије Владика је освештао славски колач и жито честитајући храмовну славу овој црквеној заједници.
За трпезом љубави у црквенонародној трпезарији, по благослову владике, координатор за верску наставу, протонамесник Новица Благојевић је уручио Похвалнице тројици вероучитеља из Епархије жичке са новчаним наградама за њихов самопрегоран и трудољубив рад. Награда је уручена и координатору о. Новици.
Старешина храма протојереј-ставрофор Љубинко Костић је изразио захвалност, поздравио Епископа и све присутне госте. Потом је изведен кратак видовдански програм кроз појање косовских песама („Јечам жела Косовка девојка“, „Расти расти мој зелени боре“ и „Сини јарко сунце са Косова“) у припреми наставнице Наташе Милетић и ђака Основне школе „Ђура Јакшић“ из Конарева. Песму „О Лазаре свети“, рецитовао је ђак Богдан Златић. Песме су казивали песници Радослав Премовић („Зајам кнезу Лазару“) и Милоје Радовић ( одломак из поеме о Жичи „Мала прича о великој Жичи“). Интерпретатор традиционалне музике Јадранка Јагличић је певала две песме Милоја Радовића: „Грачаницо, причо над причама“ и „Света глава светога Лазара“.
На крају програма Владика Јустин се још једном обратио свим присутнима да не заборавимо оне који су остали, и данас у тешким условима живе на Косову и Метохији, да се молимо за њих, јер су они данас најбољи чувари Косовског завета.
Овим смо подсетили наше савести на значај светолазаревског Косовског завета и на одговорност према истом.
Љубинко Костић, прот.ставр.
извор: eparhija-zicka.rs
Сабраном народу, свештенству, монаштву и деци обратио се Владика пригодним речима о празнику, подсећајући нас на историјски догађај Кнежеве вечере у Крушевцу, причешћа војске и витезова Светог кнеза Лазара у Самодрежи цркви и на њихово опредељење за Царство небеско. Посебно је нагласио духовну димензију догађаја Косовског боја и светолазаревског завета, који увек траје у умовима и душама поколења до данашњег дана.
Свети кнез се супротставио неправди и тиранији и повео своју војску у одбрану Отачаства и Крста Часнога, положивши живот за ове идеале, угледавши се на Подвигоположника Господа Исуса Христа. На тој њиховој жртви и ми данас живимо. Овога дана нема у нашем народу музике и радости, али ми нисмо тужни, већ као што су ученици Христови осећали после страдања Његовог радостотворну тугу, јер су очекивали обећање радости Васкрсења, и ми очекујемо да Господ разреши наше патње и искушења и косовска и друга.
Ми морамо сведочити својим живљењем по Јеванђељу и смирењем, бити спремни на оно на шта су били спремни косовски јунаци и новомученици јасеновачки, јадовински и пребиловачки. Морамо превазићи сопствене слабости: славољубље, сластољубље, себељубље и грех. Морамо стално расти у меру раста висине Христове, да остваримо мир Христов у себи, знајући да ми нисмо од овога света, јер наш свет је Царство небеско где су наши најбољи пријатељи: Свети Јован и Пресвета Богородица и остали светитељи и угодници из рода нашега. У том сведочанству и печату косовског завета да живимо, па ће и нашим патњама и искушењима доћи крај и Господ ће нас помиловати макар и у Царству небеском.
На крају Свете Литургије Владика је освештао славски колач и жито честитајући храмовну славу овој црквеној заједници.
За трпезом љубави у црквенонародној трпезарији, по благослову владике, координатор за верску наставу, протонамесник Новица Благојевић је уручио Похвалнице тројици вероучитеља из Епархије жичке са новчаним наградама за њихов самопрегоран и трудољубив рад. Награда је уручена и координатору о. Новици.
Старешина храма протојереј-ставрофор Љубинко Костић је изразио захвалност, поздравио Епископа и све присутне госте. Потом је изведен кратак видовдански програм кроз појање косовских песама („Јечам жела Косовка девојка“, „Расти расти мој зелени боре“ и „Сини јарко сунце са Косова“) у припреми наставнице Наташе Милетић и ђака Основне школе „Ђура Јакшић“ из Конарева. Песму „О Лазаре свети“, рецитовао је ђак Богдан Златић. Песме су казивали песници Радослав Премовић („Зајам кнезу Лазару“) и Милоје Радовић ( одломак из поеме о Жичи „Мала прича о великој Жичи“). Интерпретатор традиционалне музике Јадранка Јагличић је певала две песме Милоја Радовића: „Грачаницо, причо над причама“ и „Света глава светога Лазара“.
На крају програма Владика Јустин се још једном обратио свим присутнима да не заборавимо оне који су остали, и данас у тешким условима живе на Косову и Метохији, да се молимо за њих, јер су они данас најбољи чувари Косовског завета.
Овим смо подсетили наше савести на значај светолазаревског Косовског завета и на одговорност према истом.
Љубинко Костић, прот.ставр.
извор: eparhija-zicka.rs
Нема коментара:
Постави коментар