– Пред овим иконоликом богоносног оца нашег Саве српскога, опомињемо се свега онога што је учинио, и чини, за Цркву божију и за род свој. Свети Сава је давно, пре осам векова, а шта је осам векова у односу на вечност, заорао дубоку бразду која је у потоњим вековима давала богате духовне плодове баштињене у нашу духовну и народну ризницу, плодове којима су се напајале генерације. Напајамо се и ми данас и из те ризнице црпимо духовну снагу за сва наша данашња прегнућа. Није случајно да се свети отац наш Сава назива не само богоносним оцем, него и оцем отаца наших, српским Мојсијем и изнад свега украсом Цркве. Свети Сава је волео и грлио сав род људски, па се назива и грађанином васељене. А изнад свега, љубио је род свој српски и желео да га охристови, да га онебеси, да га уздигне на највећу могућу висину и у томе је успевао. Свети Сава, колико је био жив пре осам векова, жив је и данас.
Ми имамо велики дуг према Светом Сави. Зашто је Свети Сава имао такву велику снагу? Свети владика Николај, српски и жички, каже – зато што је Свети Сава био сав у Христу и Христов, сав у њему. Зато је имао тако велику снагу. И нас поучава да се од Господа не одвајамо... позива нас: „Ходите чада, послушајте мене, страху Господњем научићу вас“. А страх господњи јесте љубав према Господу и љубав према роду своме за који је Свети Сава горео живом ватром свога срца и свога духа.
Његов биограф Доментијан каже: „Он беше истински пастир стада отачаства свога који имаше отворене духовне очи и вид свој свагда управљен свевидећем“. Ту је била снага Светога Саве и ми данас у овим временима, а увек су најтежа времена у којима живимо, молимо се оним истим речима као и свети преци наши: „Похитај Свети Саво и у тешким спорним бременитим временима помози нам у свим искушењима и тешкоћама“.
Част је бити светосавац што показује и подвиг постављања овог знамења у спомен Светога Саве, али и велика одговорност и пред Богом и пред Светим Савом, пред нашом историјом, пред нашим свеукупним родом, а и пред целим светом, јер тиме показујемо своје право лице и свој прави образ.
протојереј-ставрофор Љубинко Kостић
Нема коментара:
Постави коментар