УСПЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

   ЗАШТО СМРТ БОЖИЈЕ МАЈКЕ НАЗИВАМО УСПЕЊЕМ?

   Реч "успење" значи - погружење у сан, уснуће, мирна кончина, упокојење слично сну. Кончину Божије Мајке Црква назива Успење "као да је на кратко уснула и као да се од сна окрепила".

   Диван је био живот Пречисте Дјеве, дивно Њено Успење, како у потресној песми пева Света Црква: "Родивши, девство си сачувала, упокојивши се свет ниси оставила, Богородице: прешла си у живот, будући Мати Живота, и молитвама Твојим избављаш од смрти душе наше". У лику Пресвете Дјеве побеђени су закони природе: смрт, која враћа у земљу тело саздано од земље. Смрт није коснула Њено тело; родивши Бога, сачувала је Своје девство, и у Успењу је остала жива. И по рођењу Христовом, она пребива као Дјева а после смрти пребива као жива. Она је уснула да би се пробудила за живот вечног блаженства. Преставила се Животу, Извору живота, да би душе избављала раба Божијих Својим молитвама.

   Празник Успења Пресвете Богородице назива се великим зато што је на тај дан "Спаситељ свих у свој слави Својој срео и занавек населио Мајку Своју Собом".

ПОСТ - ПУТ КА ТРПЕЗИ БОГА ЖИВОГА, Светигора, Цетиње, 2001.

Успење Пресвете Богородице, Манастир Грачаница, 1318-1321

ДУХОВНЕ ПЕСМЕ СВЕТОГ ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА
ПОЈАЊЕ МОНАХИЊА МАНАСТИРА РАКОВИЦА
ДУХОВНИ ЛУГ, КРАГУЈЕВАЦ, 2012.

фото: Богородица, Манастир Дечани, око 1340.