Ко даје тело даје и душу; и ко даје ваздуха даје и хлеб. Твоја деца, милостиви Дародавче, очекују све потребе од Тебе.
Ко ће расветлити њихова лица ујутру ако не би Ти Твојом светлошћу?
Ко ће бдити ноћу над њиховим дисањем када спавају, ако не Ти, најнеуморнији од свију стражара.
Где би ми могли сејати свој дневни хлеб, ако не на Твојој њиви? Чиме би је могли освежити ако не Твојом јутарњом росом? Како би је оживели ако не Твојом светлошћу и Твојим ваздухом? Како би га могли окушати, ако не устима, која си на нама направио?
Како би се могли радовати и захваљивати Теби што смо нахрањени ако не духом који си Ти дунуо у беживотно блато и начинио од њега чудо, Ти најчудноватији Уметниче?
Владика Николај Велимировић, ОЧЕ НАШ-Тумачење молитве Господње, Беседа, Нови Сад, 2011.
Ко ће расветлити њихова лица ујутру ако не би Ти Твојом светлошћу?
Ко ће бдити ноћу над њиховим дисањем када спавају, ако не Ти, најнеуморнији од свију стражара.
Где би ми могли сејати свој дневни хлеб, ако не на Твојој њиви? Чиме би је могли освежити ако не Твојом јутарњом росом? Како би је оживели ако не Твојом светлошћу и Твојим ваздухом? Како би га могли окушати, ако не устима, која си на нама направио?
Како би се могли радовати и захваљивати Теби што смо нахрањени ако не духом који си Ти дунуо у беживотно блато и начинио од њега чудо, Ти најчудноватији Уметниче?
Ја Ти се не молим за мој хлеб, него за наш хлеб. Што бих само ја имао хлеба, ако браћа моја око мене гладују? Било би боље и праведније, ако би узео од мене такав горак, себичан хлеб; глад је слађа дељена са другом браћом. Не може бити Твоја воља да Ти један човек захваљује а стотине проклињу.
Оче наш, дај нам наш хлеб! Да би Те славили у сложном хору. И да си се радосно сећали нашег Небесног Оца. Данас се молимо за данас.
Овај дан је велики, у њ се родило много хиљада нових бића. Хиљаде нових створења, којих јуче није било и којих сутра неће бити, данас се рађају под истом сунчевом светлошћу, с нама миле на једној од Твојих звезда и с нама Ти заједно говоре: наш хлеб.
О велики Домаћине! ми смо Твоји гости од јутра до мрака, ми седимо за Твојом трпезом и чекамо на Твој хлеб. Нико осим Тебе нема права да каже: мој хлеб. Он је Твој.
Нико осим Тебе нема права на сутрашњи дан и сутрашњи хлеб, већ само Ти и они међу данашњим становницима земље које Ти позовеш.
Ако је по Твојој вољи да крај данашњега дана буде деона линија мога живота и смрти ја ћу се поклонити пред Твојом светом вољом.
Ако је Твоја воља да сутра опет будем сапутник великога сунца и гост на Твојој трпези, ја ћу поновити своју захвалност, као што је понављам стално из дана у дан.
И ја ћу се поклонити пред Твојом вољом опет и опет, као што чине анђели на небу, Дародавче свију дарова, телесних и духовних!
Нема коментара:
Постави коментар