СЛОВО ЉУБВЕ

      

Културно и духовно наслеђе српског народа и Српске  Православне  Цркве део европске и светске културне баштине представљено у свечаној сали Скупштине Града Београда  

   Уредник издања протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић произнео је слово о књизи и калиграфу Болету Милорадовићу, сликару приврженом традицији и опчињеном ликовним богатством нашег средњовековља. „Слово љубве“ је песма, писмо, славна песничко-богословска посланица. Написао ју је деспот Стефан Лазаревић 1409. године. Има само десет строфа који почињу иницијалом, који кад се повежу у акростих творе наслов песме - Слово љубве. Упућена је брату Вуку као позив на помирење, на братску љубав. Зацело спада у ред најпоетскијих текстова наше средњовековне књижевности.

   Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, Издавачка фондација Архиепископије београдско-карловачке је почетком лета 2013. објавила књигу Слово љубве или Слово о љубави  Стефана Лазаревића, и дело одштампала у штампарији Српске Православне Цркве. Овај издавачки подухват је помогла Канцеларија за сарадњу са Црквама и верским заједницама.

                                  

   Под сводовима Скупштине Града Београда је представљена ова књига на дан Оданије великог празника Рођења Богородице, заштитнице Светог деспота Стефана Лазаревића и Града Београда, а патријарашки благослов је пренео Епископ липљански г. Јован, викар Патријарха српског.

   Др Гордана Јовановић, филолог, казивала је о двема лирским, световним песмама које указују на теме и расположења какве није до тада познавала наша књижевност. У исцрпном излагању проф. Јовановић је  упознала присутне са стилом  језика ове вредне књиге,  помињући одреднице из студије професорке  Вере Јерковић из Новог Сада.
   Преводилац списа на руски језик Злата Коцић је, између осталог, казала: „Ишчитавати изворни текст Слово Љубве из периода када је писано, ишчитавати и уређивати постојећи српски превод,  као и дела из истог периода писана на језику на који се преводи, све су то радости које су се овде подразумевале...“, као што се подразумевало да нема мање битних речи, већ су све речи подједнако важне.

                                       

   "Духовни свет не познаје време", почео је надахнуто своје излагање проф др Јован Пејчић и  подсетио   на стваралачки чин којим се мишљу, чином и молитвом може  у овоземаљском животу ухватити зрак сунца, створити дело.

   У таквом стваралачком чину је писано Слово љубве  прве деценије петнаестог века, а лета Господњег 2013. поновљено, а украшено ликовним решењима Болета Милорадовића.

             

   Аутор Боле Милорадовић, раб Божији, како је најбоље себе доживео током стварања дела, пренео је присутнима да је  прво читање и додир са књигомСлово љубве у младости, оставило неизбрисив траг у његовом животу и постало његова неизмерна и вечна љубав. Истражујући и трагајући за уметничким изразом, украсио је, осликао, прилагодио Слово Љубве изразима графичке и ликовне лепоте и предао на дар савременицима и будућим потомцима.

   извор:www.spc.rs