Проф. др Драган Милин, САБРАНИ СПИСИ

   По садржају и обиму Сабрани списи проф. др Драгана Милина представљају богату ризницу радова и дарова којима је Господ обдарио аутора, а обрађују теме из Светога писма Старога завета.
   Дело је  на ползу, пре свега, студентима теологије, али и свима који имају потребу да стекну основна знања о Књизи над књигама и да се на боготражитељском путу обдаре непресушним знањем које им несебично и овом приликом дарује дугогогдишњи професор Старога завета на Православним богословском факултету у Београду. Као изузетан научни аналитичар, али и синтетичар, своје је опсервације и истраживања прилагодио времену, месту, околностима и читалачкој публици.

   „Његови радови показују га као истраживача који високим стилом и језички педантно обрађује своју тему, штедљиво бирајући праве речи, наводећи читаоца на закључак да му је више жеља одушевити га за неки његов даљи самостални истраживачки подухват, него да се створи утисак ауторове последње речи у погледу истраживанога ... Све ово указује на њега као истраживача са великим талентом, са којим се ипак скромно, али одмерено служио, као човека који, потичући из угледне професорске породице, све њене позитивне атрибуте уграђује у себе, али ипак научни став, ауторитет и углед на своме Факултету, а и у Цркви, лично гради,“  - потписују ове редове у уводном слову рецензенти др Илија Томић и др Родољуб Кубат, ванредни професори при катедри Библијских студија на овом Факултету, иначе наследници на Милиновој катедри.

   Као и његови претходници, протојереј-ставрофор проф. др Драган Милин и овим својим радом жели да укаже на путеве и начине истраживања тема и проблема Старога завета.Он и  у овим сабраним Списима образлаже  библијске теме инспиративно и темељито:
   Увод у Свето писмо: Историја старозаветног текста; Богонадахнутост (инспирација) Светога писма; Старозаветни канон; Историја превода и Библијска ерминевтика.
Старозавезна историја: Јевреји у семитској групи народа; Мојсије и судије (вође); Уједињено јеврејско царство; Израиљско и јудејско царство; Ропство у Вавилону и повратак у Јудеју; Јевреји под египатско-сиријском влашћу; Старозаветно законодавство.
Мојсијево и старооријентално законодавство: Старооријентални законски и правни списи; Старозаветни закони у Петокњижју; Однос старозаветног и старооријенталног законодавства.
Библијске теме: Појам Бога у Старом завету; Јерусалим у Старом завету; Библија и археолошка открића; Књижевно-музичке особине Псалтира; Велики бројеви у Старом завету; Субота и недеља у Светом писму; „Аподиктичко“ и „казуистичко“ право у Старом завету; Могу ли се Христове речи о ношењу крста схватити и као пророштво; Дуговечност Симеона Богопримца и Житија светих; Хришћанско схватање размножавања; Размишљање једног пиона; Талмуд – избор и превод текстова са јеврејског и арамејског; Кумрански рукописи из пећина крај Мртвог мора.

                                      
   Светосавље: Светосавско схватање Старог завета; Етнопсихолошки лик Светога Саве.
Полемика: Адамово ребро и Мојсијеви рогови; Ударци испод појаса; Библија је богочовечанска, а не Божја реч; Самсон и Краљевић Марко, Свештеник и верник у тајни покајања; Др Душан Глумац; Др Милош Ердељан; Др Тихомир Радовановић; Упокојио се у Господу протођакон др Емилијан Чарнић.
Као познавалац страних језика, а превасходно старојеврејског библијског језика без чега нема фундираног изучавања Старога завета, др Милин се, сем светоотачког предања, користио најбољим радовима православних, римокатоличких и протестантских библиста.

***
   Протојереј-ставрофор проф. др Драган Л. Милин рођен је на Петровдан лета Господњег 1946. у Шапцу од оца Лазара, тадашњег ђакона, и мајке Оливере, рођ. Ивановић. Основнушколу и Пету београдску гимназију завршио је у Београду. Дипломирао је на Православном богословском факултету у Београду 1970. године. У исто време апсолвирао је на Философском факултету Универзитета у Београду на групи за Историју уметности. На Старокатоличком факултету у Берну усавршавао је библијске науке и старојеврејски језик 1970/71. и 1976/77. године.
   Докторску тезу Мојсијево и старооријентално законодавство одбранио је јуна 1981. (ментор је био проф. Емилијан Чарнић). Венчао се 1972. године са супругом Десанком, рођ. Јанковић, са којом има седморо деце. Од септембра 1972. до септембра 1978. предавао је Свето писмо Старог завета као суплент у Богословији Светога Саве. Септембра 1978. године изабран је и постављен за асистента на катедри Библијских наука на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Октобра 1981. године постављен је за доцента Богословског факултета, где предаје Свето писмо Старога завета и Старојеврејски језик.
   Академску 1986/87. годину провео је у Либертивилу (САД), где је обављао дужност декана новоотвореног истуреног одељења Богословског факултета. За ванредног професора изабран је 1991. а за редовног, 1997. године. Рукоположен је у чин ђакона 1976, а у чин јереја 1979. године. Чин протојереја добио је 1997, а право ношења напрсног крста 2006. године. Главни и одговорни уредник „Светосавског звонца“ био је 1975. и 1976. године, а „Гласника“ СПЦ од 1989. до 1997. године. Двадесетак година био је управник Хора Цркве Ружице и председник Шаховског клуба „Богослов“ на Православном богословском факултету Универзитета у Београду.

Издавач: Православни богословски факултет Универзитета у Београду, Институт за теолошка истраживања, Београд 2014,  стр. 400.

Зорица Зец
извор: СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА