Вера је стање духа, а не идеја о Богу

Како ће се деца сналазити у нечему без чега школован човек не може да бивствује, не може да постоји? Укидањем веронауке ствара се инвалидност у самом зачетку младе душе, а то је крајње неприхватљиво. Пут дечије душе ка Христу траје током стасавања и ми као родитељи и друштво не смемо дозволити да му институције забране тај важан ход ка љубави Христовој. То право деце треба да штити и институционална црква, у нашем случају СПЦ

Богдан Диклић, глумац

Манастир Вазнесење

   Ја не могу да разумем  иницијативу која је потекла од министра просвете! Не схватам како министру просвете није јасно да деца која буду ускраћена за часове веронауке никада неће моћи да разумеју класике - Достојевског, Толстоја, Шекспира и др?! У предговорима свих издања Достојевског је до скоро морало обавезно да пише да постоји "пренаглашена нота религиозног у делима Достојевског"?! Ако се на то вратимо, пропашћемо. Последице укидања веронауке су далекосежне и рекао бих катастрофалне. Овом приликом нећу улазити дубље у област духовности и одухотворења младих душа, што сматрам веома важним. Шта губимо ускраћивањем часова веронауке? Ускраћујемо почетак одухотворења чистих дечијих душа, које су у вишем смислу одухотворене самим тим што су чисте, здраве и неоптерећене. Закинућемо им вечити пут одухотворења тиме што ће министар декретом укунути један веома драгоцен предмет.

   Питам министра: како ће се деца сналазити у нечему без чега школован човек не може да бивствује, не може да постоји?! Укидањем веронауке ствара се инвалидност у самом зачетку младе душе, а то је крајње неприхватљиво. Пут дечије душе ка Христу траје током стасавања и ми као родитељи и друштво не смемо дозволити да им институције забране тај важан ход ка љубави Христовој. То право деце треба да штити и институционална црква, у нашем случају СПЦ, и да стане у одбрану младих људи.

   Исто тако мислим да веронаука треба да доживи темељну реформу и да је та реформа неминовна. То је озбиљан и велики посао. После 15 година нико од нас не зна тачан програм по коме се изводи настава. Он је импровизован и анахрон, и има утилитарно јуридички приступ. Треба отворено разговарати о низу спорних ствари - избору наставника и професора који предају веронауку који су појединачно имали низ неприхватљивих идеја, као рецимо антропоморфном бићу, што је, по мом мишљеу, неприхватљиво. Не може се укидати веронаука у средњој школи где тежиште треба да буде на области теодицеје. Мислим да треба изменити однос у градиву када је у питању метафора стварања човека, јер се деци то не пласира на најбољи начин. Било је погрешних примера да ће их, рецимо, Бог казнити, ако не буду имали петице?! Исто тако не сматрам обавезним да катехизис уче напамет. Све је то недопустиво. Веронаука треба да се прилагоди узрасту младих.

Ако се православно хришћанство сведе на обележавање крсне славе и трпезе, а вера сведе на искључиво популистички, родовски приступ и обредно хришћанство, а да се при том не зна ни суштина тог обреда, у самом старту сте тим младим људима укунули слободу да своју веру промишљају на духован начин.

   Суштина и сврха веронауке је одухотворење и ја се стално враћам на то и са радошћу цитирам оца Сергије,духовника Николаја Берђајева, који је рекао: "Вера је стање духа, а не идеја о Богу". Ако ће се предмет веронауке свести на то има ли Бога или Га нема, па једни верују да Га има а други не, онда то није оно што је потребно младим људима. Ми смо нашем детету купили стрипован Стари Завет, стрипован Нови Завет, пуштали смо му цртане филмове о Исусу Христу, о Његовом животу и историјској појави. Да ли ће веронаука у основној школи задржати исти назив, а у средњој можда добити назив Основе теологије или Философија хришћанства? О томе треба у озбиљном дијалогу одлуку да донесу СПЦ и Министарство просвете (данашње, сутрашње, прекосутрашње). Зарад деце. Шта треба да урадимо и ми као родитељи, да се не врати време када су се деца крштавала ноћу, кришом, да ли идемо ка томе? Деца имају право на веронауку! Хоће ли то бити факултативно у неком тренутку њиховог школовања или неће, да ли ће Основи теологије бити саставни део философије у средњој школи? Читам да из министарства стиже мишљење да су деца

 преоптерећена, па их у циљу растерећења треба "ослободити" часова веронауке. То је нонсенс, јер тај предмет је све, само није оптерећујући.

   Много је родитеља који су такозвани самопрокламовани атеисти, којима када поменете појам вере, одмах крену дрвљем и камењем на институционалну Цркву, на попове, а то нема никакве везе са веронауком. Мада мени појам верник звучи као титула, као неко професионално одређење, а појам верујући човек је нешто што подразумева процес...Верујући човек иде уским путем ка Христу. Велики утицај ту имају родитељи. Многи наставници су и сами родитељи и тај априори атеистички и агностички приступ веронауци је погрешан, у самом старту. Он је искључив. У средњој школи деца имају више обавештења и не сме им се ништа наметати. У овом случају, као наговештава министар Вербић, намеће им се невера, атеизам. Одузима им се право на одухотворење.

   Формална веронаука ничему не служи. Ако се комплетно православно хришћанство сведе на обележавање крсне славе и трпезе, а вере сведе на искључиво популистички, родовски приступ и обредно хришћанство, а да се при том не зна ни суштина тог обреда, у самом старту сте тим младим људима укинули слободу да своју веру промишљају на духован начин. Шта сем вере продубљује свест и савест? Образовање! Али фундамент приступа образовању лежи у духовости. Мислим да СПЦ треба да отвара и своје школе у којима ће родитељи слободном вољом (не)уписивати своју децу. Те школе треба да нуде врхунске програме не само у области веронауке и теологије, него свих предмета. Пример је Загреб, где при Православном духовном центру постоји гимназија. Мислим да је то један од начина одухотворења деце.

   Хвала редакцији Православља зато што је покренула полемику око овог важног питања. Замислите ученике који треба да прочитају "Поему о великом инквизитору", а ништа не знају о хришћанству?! Укуцаће на Википедији, а ништа неће разумети. Без познавања основа теологије једног дана биће хендикепирани у духовном смислу.

Приредила Славица Лазић

ПРАВОСЛАВЉЕ, 1.6.2016.