Музеј Матице српске је основан 1847. године, да би сто година касније постао Галерија Матице српске ‒ установа културе која чува, проучава и излаже уметничка дела 16‒20. века. Међу бројним артефактима, пажњу нам је привукао бакрорез „Свети Сава са српским светитељима дома Немањина“.
Овај први српски бакрорез с потписом домаћег мајстора настао је 1741. године и представља глорификацију српске прошлости. Поручилац и највероватније идејни творац био је патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента, а уметник Христофор Жефаровић. Графика је урађена у радионици Томаса Месмера у Бечу.
Улога графике је у 18. веку вишенаменска, па се поред аутентичне уметничке вредности, намеће чињеница да је често коришћена у сврху пропаганде. С тим у вези, овај бакрорез је патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента с дубоким политичким разлозима носио царици Марији Терезији подсећајући „на светлост славе дома Немањина". Бакрорез је заправо „честитка" поводом царичиног ступања на престо.
У време када је Православна црква била стожер идентитета српског народа, бакрорез са овим мотивима је наглашавао значај култа светородне лозе Немањића са циљем да подсети на верска и национална права српског народа у Хабзбуршкој монархији.
Шта је приказано на графичком листу? У ком симболичком коду можемо да тумачимо приказане ликове?
Централна личност композиције је Свети Сава, први српски архиепископ, изнад њега је голуб као Свети дух, а испред часна трпеза са крстом, дискосом, путиром, јеванђељем и свећњаком.
Поред Светог Саве препознају се српски владари и светитељи ‒ од архиепископа Саве II, Светог Никодима и осталих архиепископа, преко Светог Симеона, Светог Стефана Првовенчаног и потоњих Немањића, до кнеза Лазара. Осим мушких ликова, на графичком листу препознају се Света Ана (Анастазија) и Света царица Јелена.
У доњем нивоу композиције, испод светих владара, види се српски грб ‒ двоглави орао са натписом „Дом Немањин". Са обе стране приказаног грба налазе се и остали који представљају хералдичка обележја јужнословенских земаљa.
Пропратни текст је песма у којој патријарх Арсеније IV Ј. Шакабента помиње ревност дому Немањином и наводи територију на којој се протеже његова патријаршијска управа:
Овде ћеш видети све цареве, све светитеље,
Немојте, о Срби, губити наду
Јер краљевина Марија Терезија обуче угарско
Царско рухо и стави круну на главу,
Да нама поданицима поврати славу наступајућег лета...
Период дрворезне и бакрорезне графике код Срба пратимо од 15. до 18. века преко илустрација књига, штампаних отисака плаштаница, антиминса, абагара, ведута са приказаним манастирима и др. Наглашена продукција бакрорезних отисака је наступила после сеобе Срба на територију Хабзбурговаца 1690. године и по оснивању Карловачке митрополије. Најпознатији уметници тога доба били су Христофор Жефаровић и Захарија Орфелин.
iзвор: www.spc.rs
Овај први српски бакрорез с потписом домаћег мајстора настао је 1741. године и представља глорификацију српске прошлости. Поручилац и највероватније идејни творац био је патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента, а уметник Христофор Жефаровић. Графика је урађена у радионици Томаса Месмера у Бечу.
Улога графике је у 18. веку вишенаменска, па се поред аутентичне уметничке вредности, намеће чињеница да је често коришћена у сврху пропаганде. С тим у вези, овај бакрорез је патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента с дубоким политичким разлозима носио царици Марији Терезији подсећајући „на светлост славе дома Немањина". Бакрорез је заправо „честитка" поводом царичиног ступања на престо.
У време када је Православна црква била стожер идентитета српског народа, бакрорез са овим мотивима је наглашавао значај култа светородне лозе Немањића са циљем да подсети на верска и национална права српског народа у Хабзбуршкој монархији.
Централна личност композиције је Свети Сава, први српски архиепископ, изнад њега је голуб као Свети дух, а испред часна трпеза са крстом, дискосом, путиром, јеванђељем и свећњаком.
Поред Светог Саве препознају се српски владари и светитељи ‒ од архиепископа Саве II, Светог Никодима и осталих архиепископа, преко Светог Симеона, Светог Стефана Првовенчаног и потоњих Немањића, до кнеза Лазара. Осим мушких ликова, на графичком листу препознају се Света Ана (Анастазија) и Света царица Јелена.
У доњем нивоу композиције, испод светих владара, види се српски грб ‒ двоглави орао са натписом „Дом Немањин". Са обе стране приказаног грба налазе се и остали који представљају хералдичка обележја јужнословенских земаљa.
Пропратни текст је песма у којој патријарх Арсеније IV Ј. Шакабента помиње ревност дому Немањином и наводи територију на којој се протеже његова патријаршијска управа:
Овде ћеш видети све цареве, све светитеље,
Немојте, о Срби, губити наду
Јер краљевина Марија Терезија обуче угарско
Царско рухо и стави круну на главу,
Да нама поданицима поврати славу наступајућег лета...
Период дрворезне и бакрорезне графике код Срба пратимо од 15. до 18. века преко илустрација књига, штампаних отисака плаштаница, антиминса, абагара, ведута са приказаним манастирима и др. Наглашена продукција бакрорезних отисака је наступила после сеобе Срба на територију Хабзбурговаца 1690. године и по оснивању Карловачке митрополије. Најпознатији уметници тога доба били су Христофор Жефаровић и Захарија Орфелин.
iзвор: www.spc.rs
Нема коментара:
Постави коментар