Овде је у аскетском подвигу живео Свети Јован Лествичник, кога смо данас посебно славили.
Свети Јован оставио нам је чувену "Лествицу", аскетска упутства за успињање до небеског.
Међу првим упутствима у "Лествици" је и оно о сећању на смрт.
Озбиљан духовни живот почиње кад се човек суочи са смрћу. Не неком апстрактном смрћу, него конкретном, својом, неминовном у времену.
То се тиче и живота цркве. Без обзира што је наша вера радосна вера у васкрсење, не могу се њене дубине и висине наслутити само путем интелекта, па ни уметничких увида, док се не попне на крст и са њега сиђе у таму смрти. Тек онда, кад поглед престане да нам лута и кад се суочимо са ругобом смрти и бесмисленошћу пролазног,спремни смо да видимо светлост васкрсења.
Велики пост и служи томе да у нормалним околностима живота организујемо ванредне околности које погодују виђењу и прихватању духовног.
А кад Велики пост као ове године добије и тешки додатак епидемије и страха који је прати - с једне стране настају комешања и кризе, а са друге приближавамо се суштини Цркве.
Имамо срећу да је у држави у којој живимо тренутно допуштено да до тридесет људи служи литургију.
Било нас је двадесет шест. Сви смо знали због чега смо дошли. Kад је почела литургија верних у којој се уносе у храм дарови и односе на Часну трпезу где ће се осветити, затворили смо врата цркве. Kао у ранохришћанска времена.
Спонтана потреба да се заштити Тајна.
Затворили смо се заједно са Светим Лествичником да нас и он данас води изнад сенке ка светлу.
Молили смо се за цео свет, молили смо се за оно који нису могли да дођу на литургију, молили се за покојне и живе, којих смо се сетили и замолили да Бог помене и све оне које смо заборавили. Молили смо се да нас Бог ослободи епидемије која је као сенка попала по животима људи. И сви смо се причестили. Из исте чаше. С поверењем. Kао деца Божија. Са страхом Божијим, вером и љубављу. И нисмо се питали ко се плаши, ко се не плаши, ко је с нама ко није с нама. Цео свет а ми као со свету. Јер окупили смо се за живот света...
И сви смо осетили како је ова литургија можда најсвечанија у којој смо учествовали. И сви смо осетили тиху радост долазећег из будућности васкрсења свих који желе да буду са Богом у вечности, а пре тога и блиског празника Васкрсења Христовог.
А како ћемо прославити празник на крају овог Великог поста - Бог ће нам већ показати.
свештеник Ненад Илић
Шта је Божанствена Литургија
ТВ серија која нас уз тумачења и историјска објашњења на занимљив начин води на путовање кроз Литургију има девет епизода, у трајању од по 30 минута.
Литургија је путовање ка Царству Божјем и кроз Тајну чињење присутним Царства Божјег у историји. Циљ уметничко-мисионарског пројекта ЛИТУРГИЈА (ТВ серија, књига, интернет сајт) је да на занимљив начин, уз употребу атрактивних уметничких средстава, помогне савременим хришћанима да ступе на праг велике Тајне Цркве.
На серији ЛИТУРГИЈА сниманој по сценарију Епископа др Јована, у режији ђакона Ненада Илића, рађено је скоро пуне две године. После почетног снимања у Манастиру Острог, снимање се наставило у неколико епархија СПЦ са благословом блаженопочившег Патријарха Павла, митрополита Амфилохија, и епископа Хризостома, Артемија и Игњатија. Много су помогли монаси и монахиње историјских српских манастира Студенице, Жиче, Пећке патријаршије, Дечана, Раванице, Манасије, Нова Павлице и свештеници и парохијани београдских цркава – Саборне цркве, Цркве Светог Саве и Цркве светог Василија Острошког на Бежанијској коси, али и многи други. Посебно је била значајна помоћ иконописаца – студената Академије за за уметност и консервацију СПЦ.
Документарна серија ЛИТУРГИЈА рађена је по највишим професионалним стандардима сличних серија произведених на Западу, али носи на себи печат високе византијске културе чији се одјек и данас налази у старим српским манастирима. Мистична лепота православног богослужења инспирисала је велику екипу, углавном млађих стваралаца, да уз коришћење савремене технике, употребу посебних ефеката покушају да наставе православно црквено стваралаштво у новим медијима. Екипу сниматеља као директор фотографије предводи Драган Ракићевић – Циле, монтажери су Владимир Петровић и Урош Тимотијевић, а посебан допринос укупном естетском утиску доносе специјални ефекти за које су заслужни Зоран Чулић и дигитални живописац – ђакон Милорад Милосављевић.
извор: SrpskiAndjeoTv
 |
| opetiopet.com |
Нема коментара:
Постави коментар