Kада сам пре две године посетио Витанију и место на којем је био сахрањен четвородневни Лазар указана ми је посебна част да прочитам одломак из Јеванђеља о данашњем празнику.
Прочитавши речи: "Лазаре, изађи напоље!" настао је такав ехо, који се проширио гробницом, отишао уз уске камене степенице, а чули су га и они који су чекали испред. Ово осећање силине Божије речи је био само предукус и делић онога како су те речи на овом звучале када их је свом пријатељу упутио Христос.
Kада нас данас силе овога света држе, по Божијем допуштењу, привремено затворене то је и због тога да би нам речи из Лазаревог гроба биле још значајније и да бисмо више ценили све оно што имамо када изађемо напоље. Да од Бога добијено време и дарове употребимо на благословен начин.
свештеник Марко Јефтић
Нема коментара:
Постави коментар