2016.
2018.
2020.
Цели живот посветио Богу и Цркви: Преминуо вољени прота Момо Kривокапић
Kоторски протојереј-ставрофор Момчило Kривокапић преминуо је јутрос изненада у 76 години.
О. Момо Kривокапић рођен је 1. јула 1945. у Херцег Новом. У Београду је завршио Богословију Светог Саве, а касније и Богословски факултет. Рукоположен је за ђакона 31. августа 1969, а за за јереја 7. септембра 1969.
У септембру 2019. године навршило се 50 година свештеничке службе пароха Kривокапића, који ће остати упамћен по својим бритким речима, љубави према Богу и свом народу.
Његовог оца, који је био парох у Бијелој, са још неколицином свештеника Мирополије црногорско-приморске, протерују са парохија, а у своју епархију их прима тадашњи Епископ зворничко-тузлански Нектарије (Kруљ). Отац Момчило од своје друге године детињство проводи одрастајући уз благородно становништво околине Добоја. Од најранијег детињства, учећи се Јеванђељу, знао је да ће кренути очевим стопама.
Са 14 година, 1. септембра 1959. године, одлази из родитељског дома, као ђак Београдске богословије. Пред крај свог средњошколског школовања, упознаје своју будућу супругу Смиљку Милин, ћерку чувеног професора доктора Лазара Милина. Након завршене средње богословске школе, уписује Православни богословски факултет у Београду. 1967. године. На самом почетку студија, умире му отац у својој 53. години, а бригу о његовом даљем школовању преузима блаженопочивши Владика Сава Шумадијски, који га прихвата као свог сина. У току студија, 1967. године, добија позив за одслужење војног рока.
Декан му излази у сусрет и он у септембру полаже читаву трећу годину, одлази у војску, а 1969. године, паралелно са завршетком војног рока, приводи крају и своје студије теологије. Добија стипендију за наставак школовања на Оксфорду. У исто то време, добија позив од старога протојереја Богобоја из Kотора да дође и да га наследи на његовој парохији. На чуђење својих професора, млади Момчило осећа призвање и без дилеме прихвата позив. Иако је све друго што му се нудило било звучније, логичније и примамљивије, он је дубоко био сигуран да је то једина исправна одлука. У одлуци да прихвати позив оца Богобоја, подржао га је и Свети Јустин Ћелијски, код кога је отац Момчило као студент често у манастир Ћелије одлазио.
Тако, уместо да постане доктор психологије на Оксфорду, отац Момчило са својом супругом, бира тежи пут и долази у Kотор, да буде нешто много више, да у овим најтежим временима за нашу Цркву, узме Христов Kрст и буде буде Његов апостол.
У то богоборно време, кад се по његовом сведочењу, раније сазревало, млади свештеник Момчило са нашом Црквом пролази голготу комунизма. Отац Момо на сваком кораку сведочи да је спреман да и животом брани Реч Светог Јеванђеља и као први ректор Цетињске богословије из периода обновљеног рада од 1992. године. Спремност да ризикује, да све жртвује и да увек на прво место стави служење Богу и народу, препознала је, не само његова паства, већ Бока Kоторска и цела Црна Гора, а и шире, те он постаје један од најсјајнијих светионика наше целе Цркве.
7. септембра, те 1969. године, на Светој литургији на којој је рукоположен, нови млади двадесетчетворогодишњи парох надахнуто беседи и улива наду многобројним верницима који су се тада окупили у которском храму, што је без престанка чинио пола века.
Рајско ти насеље, вољени оче Момо!
извор: mitropolija.com
Нема коментара:
Постави коментар