У краљевачкој библиотеци, која носи име првовенчаног српског краља Стефана Немањића, у монаштву названог Симон Монах, 7. октобра, на дан његовог упокојења, приређена је краљевданска свечаност. Обележавањем овог дана, Град Kраљево слави култ краља Стефана Првовенчаног. У оквиру празничног програма, поред традиционалне краљевданске беседе, којом нам је част указао Преосвештени епископ жички др Јустин, приређено је и представљање монографије „Жичка епархија: осам векова светосавског континуитета”. Ово капитално издање Епархије жичке, објављено је 2019. године, поводом обележавања великог црквеног и државног јубилеја, осам векова аутокефалности Српске православне цркве, а његови аутори су др Драгољуб Даниловић и Гордана Гаврић. Поред аутора, о монографији је говорио др Владета Петровић, научни сарадник Историјског института у Београду. У свом осврту на ову драгоцену књигу, др Петровић је истакао да је њоме синтетисано научно и стручно знање, те да је пријемчивим изразом аутора донет научно утемељен садржај, заснован на проучавању релевантних историјских извора. Указао је, такође, на њему јасну структурираност, којом су истакнуте две тематске целине. У седам поглавља првог дела, насловљеног „Осам векова манастира Жиче, седишта архиепископије и епархије”, др Драгољуб Даниловић, даје хронологију догађаја успостављања и развоја Епархије жичке. Други део, који потписује Гордана Гаврић, посвећен је сакралном наслеђу Жичке епархије, и сабира знање о историјату и архитектури манастира и најзначајнијих цркава на подручју Епархије. У својим обраћањима, аутори су изразили дубоку захвалност за поверење које им је указао Епископ жички др Јустин, као и да им је полазиште у раду на монографији био осмовековни светосавски континуитет, једна од највећих вредности у историји. Уз то, Гордана Гаврић је истакла принцип којим је била вођена у конципирању приче о сакралном наслеђу, по којем су појединачни манастири у средишту, а око њих се, попут концентричних кругова, пружају и групишу цркве. Говорећи о Св. Сави као првом српском архиепископу и стицању црквене аутокефалности, др Даниловић је као нарочиту вредност истакао осведочено сагласје државне и црквене власти, огледано у деловању немањићке династије, узвисујући нарочито Св. Саву као личност која надилази своје време.
Други део краљевданског програма, био је посвећен традиционалној краљевданској беседи Његовог преосвештенства епископа жичког др Јустина. У свом „Слову о Симону Монаху” епископ је указао на јаз који је настао у стијихи времена, обликујући у савременом човеку индивидуализам, насупрот јединству Симеона, Саве и Симона, у којем су подизали народ, духовно и физички. Указујући да врлу природу Стефана Првовенчаног, епископ је подсетио на сведочења његових животописаца којима је истакнуто васпитање у доброј вери, литерарна даровитост и владарске вештине, а као најзначајније догађаје његове владавине издвојио успостављање српске државности 1217. године и аутокефалности српске цркве 1219. Епископ је нагласио потребу разумевања предака као насушну, те да светитеље српске Симеона, Саву и Симона, на којима почива наша историја, не можемо разумети без разумевања Христа и његове науке.
Kраљевданску свечаност у Библиотеци својим присуством увеличали су умировљени епископ захумско-херцеговачки и приморски, Атанасије Јевтић, и градоначелник Града Kраљева, др Предраг Терзић.
Аутор текста Данка Спасојевић
Аутор фотографија Иван Спасојевић
извор: kv-biblio.org.rs
Нема коментара:
Постави коментар