Храм Вазнесења Христовог у Расни освећен је 2001. године, благословом Његовог Преосвештенства блаженопочившег Епископа жичког Господина Стефана. Од самог оснивања, храм је опслуживао недавно упокојени протојереј-ставрофор Ненад Величковић, чијом заслугом је у највећој мери црква и подигнута. За његовог наследника благословом Владике Јустина од недавно постављен је протин син јереј Саво Величковић.
Дана 25. октобра када наша Света Црква слави спомен на Оце седмог Васељенског Сабора у Никеји, Црква у Расни је имала част да угости свог првојерарха и да заједно благодари Господу за сва знана и незнана, видљива и невидљива доброчинства која су нам учињена. Служена је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин уз саслуживање намесника пожешко–ариљског протојереја Драгана Стевића, јереја Боже Главоњића, јереја Милорада Kозодера, јереја Сава Величковића, протођакона Александра Грујовића и ђакона Михајла Живковића. Литургији је присуствовао и председник општине Пожега г. Ђорђе Никитовић. Храм је овом приликом био мали да у себе прими све који су узели учешће у Литургији. Народ је торжествено и молитвено одговарао на прозбе, пратећи умилно појање за певницом. У току Свете Литургије, Владика је јереје Божа Главоњића и Милорада Kозодера рукопроизвео у чин протојереја.
Након прочитаног Светог Јеванђеља, Владика је поздравио верујући народ речима благослова истакавши да је Господ свима нама дао живот вечни. Он нам није дат по нужности, већ по слободи преко које ми сами показујемо да ли желимо са Њим или не. Господ Исус Христос својим животом показао нам је пут. Својим страдањем подигао је палог човека и дао нам залог живота вечнога, а да ли ћемо прихватити Њега зависи само и искључиво од нас. То нам нико не може узети. Може нам узети имање, па чак и живот, али Живот вечни не може нам нико одузети.
Тумачећи данашње Свето Јеванђеље у ком Господ васкрсава сина наинске удовице, Владика је рекао да Господ није желео да се пред другима покаже као свемоћан, већ да нама покаже да се у Њему крију живот и Васкрсење. Род људски од постања има потребу вечно да живи. Ми смо предодређени да вечно живимо, најпре у рају, али су наши прародитељи преступили заповест и изгубили могућност општења са Богом. Њихово узрастање је прекинуто грехом, а они су изгнани из раја да би поново стекли способност да трудом на земљи задобију Живот вечни.
Бог чека да ми узрастамо на земљи и да већ овде будемо синови светлости. На овом свету смрт постоји да не би зло трајало вечно. Живимо у свету којим влада безакоње и сукоби добрих и злих. Живот вечни на овом свету не би имао смисла, јер се људи на тај начин не би трудили и не би напредовали. Сви ми на овом свету живимо свој живот, сви пролазимо кроз капију смрти. Другим доласком Христовим започиње суд свету када ће се раздвојити кукољ од жита. Kада ће то бити, ми не знамо. Ми то и не морамо да знамо. Знамо само да треба да се трудимо свакога дана и свакога часа. Владика је у својој беседи поменуо још и спомен на Оце седмог Васељенског Сабора одржаног у Никеји 787. године којим је одбрањено поштовање светих икона.
У наставку Свете Литургије молитвом за освећење Светих Дарова и призивом Духа Светога, бројни верујући народ причестио се Светим Христовим Тајнама. Након благодарења Господу молитвено сабрање продужено је трпезом љубави у црквеној сали, за време које се старешина цркве у Пожеги протојереј Божо Главоњић захвалио Владики на светим молитвама, позвавши га да нас ускоро поново посети. Потом се захвалио и мештанима села Расне, који су дали кључни допринос у изградњи храма и стана у коме ће нови свештеник са породицом живети.
Ђакон Михајло Живковић
извор: eparhija-zicka.rs
Нема коментара:
Постави коментар