Преобразио се јеси на Гори Из тропара Преображења Храм под Соколом под крилом који се вековима претварао у могилу таворио је успорено и трајно у освештаном чекању стању привременог пораза, усмрћења док Лазару се не рече прво да уђе да заборави свет да заборави његове перспективе да усвоји сводове друге замишља и осмишљава бијелу цркву и њеног ктитора савијеног до земље и светитеље враћа на зидове и звук оживеле зове да изазове звук-зов, јавку којом се оглашава да би уочи општег преображења кад река се, кад гора се и сва васељена прожима светлом будућим и невиделим сијањем још једном одазвао позиву овога пута да изађе али не више из гроба развалине упорне из таме већ из Храма, који преобразио се јесте под Соколом, под крилом у слику барке спасења Александар Марић Преображење 2021.  Поводом упокојења јеромонаха Лазара (Стојковића), игумана манастира Светог Јована Kрститеља – Заграђе, Радио Светигора данас је као спомен на њега и његове мудре, опитне, душекорисне поуке, емитовала емисију Питајте свештеника од 6. октобра 2019. године. Овај велики прегалац на њиви Господњој, познати иконописац, у разговору са Слободанком Грдинић је причао о свом труду на осликавању многих светиња, између којих су и Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици, манастир Заграђе, Јован до, манастир Светог Саве у Голији и многи други, са освртом на обнову манастира Заграђе, која је крунисана великим освећењем ове светиње 30. септембра 2019. године. “Завршио сам Ликовну академију 1983-1984. године у Београду и бавио се сликарством. Живио сам у близини Богословског факултета у Београду гдје у то вријеме била сабрана скоро сва генерација данашњих епископа, на челу са владиком Јоаникијем. Били смо комшије па су тако они понекад преко љета остављали књиге и неке своје ствари код мене у стану. Убрзо сам схватио и пуна срца прихватио да је Исус Христос мој Бог. Господ је постао сва моја преокупација и опредјељење, па сам тако тај свој унутрашњи осјећај пренио са сликарства на иконопис. А с обзиром да је иконопис тражио цијелог човјека, кренуо сам монашким путем. Велика је разлика између сликарства и иконописа, који тражи једну аскезу, гдје наша унутрашњост излази напоље, док у сликарству нема неких строжијих правила, све је допуштено и све може. Иконописом сам почео да се бавим 1989. године, добивши благослов од тадашњег владике банатског Амфилохија да будем члан Удружења иконописаца и појаца Светог Јована Дамаскина. Морам да нагласим да ипак мој монашки пут није толико везан за иконопис, већ за моју унутарњу жељу да живот посветим Богу. Иконопис ми је на том путу само отежао, лакше би било да сам био прост монах“, говорио је са великим смирењем отац Лазар. Отац Лазар 2001. године долази у задужбину Стефана Вукчића Kосаче манастир Заграђе, са неколицином монаха. Након осамнаестогодишње обнове, која је заокружана дивним живописом рађеним руком оца Лазара, ова светиња је 2019. године освештана. Вјечан спомен и Царство небеско оцу Лазару Емисију препуну дивних опитних поука оца Лазара о томе како да препознамо пут којим треба да кренемо, како да се припремимо за исповијест, колико се често треба причешћивати, како изабрати духовника… послушајте на линку: |
Нема коментара:
Постави коментар