Свето Писмо
почиње Књигом Постања и следећим речима:,,у почетку Бог створи...'' и
цела књига је прича о једном догађају. Тај догађај је велика борба
између, прво, Божије жеље да буде близак човеку у његовом животу и,
друго, човековог одбијања да прихвати Божије друштво и улазак Бога у
свој живот. Читава историја описана у овој књизи налази се између ова
два пола: Божије жеље и човековог одбијања.
Величина божанске Икономије забележене у Старом Завету кроз пророке,
проповеднике и Законе јесте у томе да Бог Творац никада није нарушио
човекову слободу. Са свим Својим стрпљењем, љубављу и непрестаном
жртвом, путем дисциплине и образовања, Бог је помагао човеку да на крају
Светог Писма дође до тога да узвикне кроз уста љубљеног апостола
Јована: ,,дођи, Господе Исусе'' (Откр. 22:20).
Између прве и последње реченице Светог Писма, налази се Оваплоћење
Христово као централна тачка и најважнији догађај у Човековом животу и у
историји људског рода. Божанско оваплоћење представља последњи и
најсветији догађај којим је човечанство прихватило Бога који улази у
људски живот и дели са нама овај живот у људском телу. Када се навршила
пуноћа времена, Господ је послао Сина Свога који се оваплотио, узевши
обличје слуге, да би искупио оне који су телу. То беше врхунац сусрета
божанске жеље и човекове слободе.
Тај догађај Рођења Господа Исуса Христа у том тренутку историје није
значио крај, већ круну и врхунац историје. Од тог тренутка Господ Исус
Христос почиње да улази у човеков живот на један бржи и непосреднији
начин. Многи почињу да Га прихватају и да деле свој живот са Њим.
Међутим, борба између прихватања и одбијања Бога се наставља.
Бог
је у нашем животу; Бог је у поноћи нашег живота. То је та свакодневна
борба свакога од нас. Грех наших предака Адама и Еве није био само
одређени догађај већ један погрешан став: став противан божанској жељи.
Човекова слобода је одабрала да одвоји свој живот од Бога уместо да
напаја свој живот Богом. Грех није само нешто погрешно што радимо, већ
наш избор да се удаљујемо од Господа уместо да Му се приближавамо.
Грех у Светом Писму не значи вређање Бога или кршење Закона у
буквалном смислу речи. Грех је погрешан пут којим човек иде. Погрешан
пут је правац који води удаљавању од Бога уместо приближавања Њему. Рај
овога света није био неко место препуно дрвећа. Еден није било неко
место на земљи. Рај и Еден представљају свако место у коме обитава Бог.
Свето Писмо нам говори да је Бог шетао (између њих) усред Раја. Стога је
Рај свако место где је присутан Бог. Свето Писмо повезује грех са смрћу
јер је грех сваки покушај да се одвојимо од Бога, што води у смрт.
Врлина је искање да Бог увек буде ,,посреди'' и присутан у свему што
радимо и тиме у целокупном нашем животу.
Љубљени
апостол Јован преноси нам речи Исусове који каже: ,,ја дођох да имају
живот и да га имају у изобиљу'' (Јован 10:10). Рођење Христово је
повезано са питањем живота и смрти. Његово Рођење није само један
догађај који се одиграо пре 2000 година, већ нешто што се одиграва
сваког тренутка у нашој историји. Његово рађање у нашем животу и Његово
одсуство у нашој смрти.
У чему је био грех Блуднога
Сина? Зар није у томе што је напустио очеву кућу и одабрао да живи без
њега. Његов живот је био у наручју Очевом који га је дочекао и стрпљиво
га прихватио назад. Отуђење од Бога је смрт, а прихватање живота са
Богом је живот. Исус се пореди са првим Адамом и кажемо да је Други
Адам. Први Адам је пре одабрао живот далеко од Бога, док је Други Адам,
Христос, увео Бога у човеков живот. У Свом Оваплоћењу, Бог живи са
човеком.
Христос је рођен у историји, али може да
се рађа или да умире сваког тренутка у сваком човеку. Празновање Божића
служи да бисмо обновљио Његово рађање у нама, а не ради пуког сећања на
Божић. Празник Рођења Христовог ове године мора постати Христова
колевка, а не Христов гроб у нашим животима. ,,Христос долази са неба,
крените Му у сусрет. Христос на земљи – узнесите се!'' Као што један од
светитеља у чуду узвикује: ,,Видим Бога на земљи и човека на небу!''.
Када је Христос међу нама, Еден је свима отворен! Његов гроб, међутим, јесте наш живот када смо отуђени и удаљени од Њега.
,,Припреми се, Витлејеме, отвори се свима, Едеме, радуј се, Еуфрате,
јер Дрво Живота у пећини процвета од Дјеве: Мислени Рај се показа у
њеној утроби, и у њему божански Плод. Од Њега једући живи ћемо бити и
нећемо умрети као (први) Адам: Христос се рађа, да обнови пали људски
лик!'' Амин.
Преузето
са: http://www.alepporthodox.org/files/writings-en/nat-nat
За Жички благовесник са енглеског превела Александра Стојановић
Нема коментара:
Постави коментар