Пред читаоцима је књига која је дело велике љубави пожртвованог пастира Цркве Христове, високопречасног протојереја-ставрофора Ненада Андрића, који је, водећи већ низ година верујући народ на поклоњење Светом Нектарију, постао живи сведок о утехама Божјим које се изливају на оне који с вером приступају овом великом угоднику Божјем. У овој књизи читалац ће имати прилике да заједно са оцем Ненадом пође на духовно поклоњење до Егине, да преживи и осети велике радости и утехе које прота Ненад тако живописно излаже. Ова књига је посебно важна и из разлога што изобилује сведочанствима болесника који су доживели потпуно исцелење од најтежих болести заступништвом Светог Нектарија, а што се документовано потврђује снимцима и изјавама лекара који су се бавили њиховим лечењем. Желимо читаоцу да ужива у садржини ове књиге, да се духовно окрепи и утврди у вери и да шири миомирис истине Божје свуда око себе, у славу Божју и на част Његовог великог угодника Светог Нектарија Егинског.
рецензент: јеромонах мр Силуан (Мракић), секретар Епископа ваљевског Милутина, редакција: протођакон Радомир Ракић, професор, лектор: др Слободан Живковић
Одломак из књиге У сретање Светом Нектарију Егинском Чудотворцу, издање прво 2015. године, Ваљево, Духовна библиотека “Агиос Нектариос”
страна бр.19 ...Освежих се на манастирској чесми, хладном водом, да ублажим врелину, која је у ово доба јулског дана доминирала, уђох у ћелијски храм Светог Архангела Михаила, и угледах испред трона андроске иконе Пресвете Богородице, видно болесног човека у инвалидским колицима, поред кога су стајали ћелијска монахиња З. и један младић. Када сам се поклонио икони Светог Архангела, и целивао је, монахиња ми рече: „Оче, дођи да упознаш нашег брата Миодрага.“ Пришао сам и док су узимали од мене свештенички благослов монахиња и младић који је стајао уз инвалидска колица, већ поменути брат Миодраг ми рече тихим гласом:“Оче, дошао сам са кумом из Новог Сада, болујем од рака костију, у дубокој метастази. Лечио сам се две године, али лекари су ми рекли да је болест узела маха и да они не могу да ми помогну. Чуо сам за Светог Нектарија да лечи рак, и да овде, у манастиру Ћелијама, има део његових моштију. Дошао сам да му се помолим, и верујем да ће ме исцелити, да одгајим своје синове.“ Било ми је веома тешко у срцу када сам чуо ове речи, али уздржао сам се да не заплачем. Рекох му: „И ја верујем да ћеш оздравити, Бог ће ти помоћи и Свети.“ Потом је монахиња препоручила да одемо до гроба Аве Јустина, који се налази крај олтара храма. Тако смо и учинили. Поред гроба Авиног, Миодраг се помолио и сви присутни. Монахиња З. је испричала кратко житије Аве Јустина и разишли смо се са поздравом, и жељом да се видимо у здрављу догодине на исти дан. О, чуда Божијег, тако је и било. Миодраг је оздравио, и на исти дан 2008. године срели смо се без сумње, молитвама Светог Нектарија и Светог Аве Јустина, у манастиру Ћелије. Миодраг данас ради у Новом Саду и слави Светог Нектарија, а од Аве Светог нашег Јустина, каже, чита сва дела.
извор: www.spc.rs
Нема коментара:
Постави коментар