На празник Успенија Свете Ане, 7. августа/25. јула Лета Господњег 2016., Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светог архангела Михаила у Београду и обавио хиротонију Епископа Митрополије аустралијско-новозеландске мр Силуана (Мракића).
Епископа Силуана (Мракића) пастирска служба одводи у територијално најудаљенију, али духом матици веома блиску, епархију наше помесне Цркве, чије је седиште град Сиднеј у коме је, крај благочестивих родитеља Вељка и Јање Мракић, отпочео свој живот у вери предака. Управо ту збио се и сусрет са духовним му оцем, тадашњим Епископом аустралијско-новозеландским, данас ваљевским г. Милутином. Након школовања и свеколиког духовног узрастања на Цетињу, у Београду, Москви и Епархији ваљевској, крај новопросијавших светитеља Српске Православне Цркве владике Николаја и аве Јустина, Божјим промислом и одлуком Светог Архијерејског Сабора, Владика Силуан отпочеће ове јесени апостолско служење у Цркви у земљи у којој се родио.
-Одлазите у најудаљенију епархију. Али, тамошњи народ, иако телесно живи далеко, у срцу носи своју веру, љубав, отаџбину и своје дивне обичаје. Света Црква Вас шаље на најузвишенију службу која тражи много труда, жртве и љубави. Света Црква се нада да ћете оправдати очекивања... Ви сте млади, недостаје Вам искуство. Али, све ће то вера и љубав према Цркви и свом народу надокнадити. Надамо се да ће љубав и жртва бити најбољи доказ да у нама постоји оно што карактерише веру апостолску. Ваш највећи задатак биће да утврдите и сачувате веру у том народу, поручио је патријарх Иринеј епископу Силуану у беседи након свечаности у Саборној цркви у Београду.
Уручивши архијерејски жезал владики Силуану, Свјатјејши је позвао верни народ да узноси молитве Господу да га чува и води на његовом пастирском путу.
Вест о одлуци сабора српских архијереја да га на трон пошаље дијаспори чије је и сам чедо, владика Силуан примио је помешаних осећања страха и радости. Мало више страха, имајући у виду одговорност која га очекује, а истовремено своју младост и недовољно искуство. Али, окрепивши се и положивши наду у Господа у Коме је, како псалмопојац Давид каже, сва наша снага, прихватио је ново послушање. Желео је да се повуче у манастир Пустиња, где је и примио монашки постриг. Али, промисао Господња наменила му је да служи у Епархијском дому у Ваљеву, где је изблиза упознао крст епископског живљења крај духовног оца, узора и учитеља Епископа ваљевског г. Милутина, црнорисца старих монашких школа. Данас, благодаран му је на родитељској љубави, сјајном духовном и академском усавршавању, које му је омогућио слањем у најугледније образовне институције и свете земље широм васељене.
Ви сте мој узор. Ви сте моја икона епископства! Благодарим Вам за сву љубав и стрпљење. Дани, које сам провео поред Вас у послушању, остаће дубоко уразани у моме срцу и сећању. Нека Вам Господ подари изобиље здравља и снаге да му наставите да служите чисте савести и живота као и до сада, на добро Свете Цркве и светог народа Божјег поверене Вам Епархије ваљевске. Благодарим Богу за благослов, који ми је подарио да под омофором Епархије ваљевске узрастам поред ћивота два највећа духовна горостаса српска, два стуба Православља новијег времена - Светог Николаја Српског и Преподобног Јустина Ћелијског, код којих сам долазио на духовно окормљење, а поред чијих светих моштију сам рукоположен најпре за ђакона, а затим за презвитера. Њихов пример и богословље ће ми увек бити звезда водиља у моме животу, део је дирљиве беседе епископа Силуана, посвећен духовном му оцу ваљевском архијереју г. Милутину.
У својој првој епископској беседи, владика Силуан заблагодарио је и свом претходнику на трону Митрополије аустралијско-новозеландске г. Иринеју (Добријевићу), крај ког је као јерођакон стицао свештенослужитељску праксу у време боравка у Аустралији, свој браћи архијерејима, свештеницима и свештеномонасима, професорима и добротворима који су помогли његово школовање, те бројном богомољном народу, којег је овај свечани тренутак довео у београдски Саборни храм из разних крајева света. Посебно место у благодарном слову припада родитељима Вељку и Јањи, првим учитељима у науци Божјој, кумовима и фамилији и брату, протођакону Петру Мракићу, који је у име породице био део свечаности. На крају свете Литургије, владика Силуан даривао је верни народ иконицама свог небеског покровитеља Светог Силуана Атонског.
Након богослужења у храму Светог архангела Михаила, приређена је трпеза љубави у хотелу „Палас“. Добродошлицу гостима пожелео је Епископ ваљевски г. Милутин, ком је овај дан, како је сам рекао, „један од најрадоснијих дана у животу“. Од поновног васпостављења Епархије ваљевске навршило се десет година. Господ је хтео да баш у сусрет том малом јубилеју видимо неке плодове. Епархија ваљевска изнедрила је новог епископа СПЦ и радост коју, као надлежни епископ осећа, жели да са свима подели. Евоцирајући успомене на дане свог столовања у Аустралији, Владика Милутин присетио се средовечних супружника, који су се једног дана појавили на вратима епископске резиденције у Сиднеју са сином, младићем у раним двадесетим, који је желео да постане монах. Био је то Александар Мракић. Најпре га је послао на школовање у Русију, угледну Московску Духовну академију, да надогради знање стечено у Богословији „Светог Петра Цетињског“ и Богословском факултету у Београду.
-Кад год би се вратио са школовања, ишао је моштима Светог владике Николаја и, тада још увек, гробу Аве Јустина. Завршио је студије, дошло је време да ради, да научи административне и друге послове. Он је желео да као монах буде у Пустињи, али Сабор је видео његове квалитете и изабрао га за епископа. Све дужности до сада обављао је смирено и бескрајно послушно. Захвалио бих свемоћном Богу на овом дану, Патријарху Иринеју и свој браћи архијерејима. Желим Владики Силуану да дубоко заоре бразду на пространој њиви Господњој у далекој, али духовно блиској земљи. Да јеванђељско семе падне на плодно тле и донесе стоструке плодове – део је обраћања Епископа Милутина у част духовног му чеда. Данас се Митрополија аустралијско-новозеландска и Епархија ваљевска „отимају“ око владике Силуана, рекао је шаљиво архијерејски намесник сиднејски протојереј-ставрофор Миодраг Перић. Он је изразио захвалност свима који су допринели „да се наше дете изгради и постане духовни отац свима у Аустралији“.
Добродошлицу епископу Силуану у родни му Сиднеј пожелео је и Његова екселенција амбасадор Србије у Аустралији г. Мирољуб Петровић. Амбасада ће, најавио је Петровић, пружити подршку новом архијереју и радо сарађивати са Митрополијом аустралијско-новозеландском, са циљем да Србија буде запажена у мултикултуралном аустралијском друштву. Колегиница му, аустралијска амбасадорка у Србији, Њена екселенција гђа Џулија Фини истакла је велико задовољство што је Српска Православна Црква изабрала „тако фантастичног човека за епископа у Аустралији“.
-Српска дијаспора позитивно доприноси друштву Аустралије. Поносна сам што представљам своју земљу у Србији и радујем се нашем будућем сусрету- рекла је гђа Џулија Фини, уз преводилачко посредовање епископа Силуана.
Сабрање у част хиротоније Владике Силуана завршено је даривањем свих учесника књигом „Охридски пролог“, издањем манастира Лелић, у коме почивају мошти златоустог проповедника вере Христове.
Ј. Ј
извор: www.spc.rs
 |
| фото: www.spc.rs |
извор: ТВ ХРАМ
Првојерарху Српске Цркве саслуживао је двадесет један архијереј и мноштво свештенства и свештеномонаштва, што је, уз појање Првог београдског певачког друштва и молитвено учешће бројних верника, свечани чин хиротоније учинило величанственим. Радост сабрања увеличали су и директор Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама Владе Србије др Милета Радојевић и њихове екселенције изванредни и опуномоћени амбасадори Аустралије у Србији гђа Џулија Фини и Србије у Аустралији г. Мирољуб Петровић.Епископа Силуана (Мракића) пастирска служба одводи у територијално најудаљенију, али духом матици веома блиску, епархију наше помесне Цркве, чије је седиште град Сиднеј у коме је, крај благочестивих родитеља Вељка и Јање Мракић, отпочео свој живот у вери предака. Управо ту збио се и сусрет са духовним му оцем, тадашњим Епископом аустралијско-новозеландским, данас ваљевским г. Милутином. Након школовања и свеколиког духовног узрастања на Цетињу, у Београду, Москви и Епархији ваљевској, крај новопросијавших светитеља Српске Православне Цркве владике Николаја и аве Јустина, Божјим промислом и одлуком Светог Архијерејског Сабора, Владика Силуан отпочеће ове јесени апостолско служење у Цркви у земљи у којој се родио.
-Одлазите у најудаљенију епархију. Али, тамошњи народ, иако телесно живи далеко, у срцу носи своју веру, љубав, отаџбину и своје дивне обичаје. Света Црква Вас шаље на најузвишенију службу која тражи много труда, жртве и љубави. Света Црква се нада да ћете оправдати очекивања... Ви сте млади, недостаје Вам искуство. Али, све ће то вера и љубав према Цркви и свом народу надокнадити. Надамо се да ће љубав и жртва бити најбољи доказ да у нама постоји оно што карактерише веру апостолску. Ваш највећи задатак биће да утврдите и сачувате веру у том народу, поручио је патријарх Иринеј епископу Силуану у беседи након свечаности у Саборној цркви у Београду.
Уручивши архијерејски жезал владики Силуану, Свјатјејши је позвао верни народ да узноси молитве Господу да га чува и води на његовом пастирском путу.
Вест о одлуци сабора српских архијереја да га на трон пошаље дијаспори чије је и сам чедо, владика Силуан примио је помешаних осећања страха и радости. Мало више страха, имајући у виду одговорност која га очекује, а истовремено своју младост и недовољно искуство. Али, окрепивши се и положивши наду у Господа у Коме је, како псалмопојац Давид каже, сва наша снага, прихватио је ново послушање. Желео је да се повуче у манастир Пустиња, где је и примио монашки постриг. Али, промисао Господња наменила му је да служи у Епархијском дому у Ваљеву, где је изблиза упознао крст епископског живљења крај духовног оца, узора и учитеља Епископа ваљевског г. Милутина, црнорисца старих монашких школа. Данас, благодаран му је на родитељској љубави, сјајном духовном и академском усавршавању, које му је омогућио слањем у најугледније образовне институције и свете земље широм васељене.
Ви сте мој узор. Ви сте моја икона епископства! Благодарим Вам за сву љубав и стрпљење. Дани, које сам провео поред Вас у послушању, остаће дубоко уразани у моме срцу и сећању. Нека Вам Господ подари изобиље здравља и снаге да му наставите да служите чисте савести и живота као и до сада, на добро Свете Цркве и светог народа Божјег поверене Вам Епархије ваљевске. Благодарим Богу за благослов, који ми је подарио да под омофором Епархије ваљевске узрастам поред ћивота два највећа духовна горостаса српска, два стуба Православља новијег времена - Светог Николаја Српског и Преподобног Јустина Ћелијског, код којих сам долазио на духовно окормљење, а поред чијих светих моштију сам рукоположен најпре за ђакона, а затим за презвитера. Њихов пример и богословље ће ми увек бити звезда водиља у моме животу, део је дирљиве беседе епископа Силуана, посвећен духовном му оцу ваљевском архијереју г. Милутину.
У својој првој епископској беседи, владика Силуан заблагодарио је и свом претходнику на трону Митрополије аустралијско-новозеландске г. Иринеју (Добријевићу), крај ког је као јерођакон стицао свештенослужитељску праксу у време боравка у Аустралији, свој браћи архијерејима, свештеницима и свештеномонасима, професорима и добротворима који су помогли његово школовање, те бројном богомољном народу, којег је овај свечани тренутак довео у београдски Саборни храм из разних крајева света. Посебно место у благодарном слову припада родитељима Вељку и Јањи, првим учитељима у науци Божјој, кумовима и фамилији и брату, протођакону Петру Мракићу, који је у име породице био део свечаности. На крају свете Литургије, владика Силуан даривао је верни народ иконицама свог небеског покровитеља Светог Силуана Атонског.
Након богослужења у храму Светог архангела Михаила, приређена је трпеза љубави у хотелу „Палас“. Добродошлицу гостима пожелео је Епископ ваљевски г. Милутин, ком је овај дан, како је сам рекао, „један од најрадоснијих дана у животу“. Од поновног васпостављења Епархије ваљевске навршило се десет година. Господ је хтео да баш у сусрет том малом јубилеју видимо неке плодове. Епархија ваљевска изнедрила је новог епископа СПЦ и радост коју, као надлежни епископ осећа, жели да са свима подели. Евоцирајући успомене на дане свог столовања у Аустралији, Владика Милутин присетио се средовечних супружника, који су се једног дана појавили на вратима епископске резиденције у Сиднеју са сином, младићем у раним двадесетим, који је желео да постане монах. Био је то Александар Мракић. Најпре га је послао на школовање у Русију, угледну Московску Духовну академију, да надогради знање стечено у Богословији „Светог Петра Цетињског“ и Богословском факултету у Београду.
-Кад год би се вратио са школовања, ишао је моштима Светог владике Николаја и, тада још увек, гробу Аве Јустина. Завршио је студије, дошло је време да ради, да научи административне и друге послове. Он је желео да као монах буде у Пустињи, али Сабор је видео његове квалитете и изабрао га за епископа. Све дужности до сада обављао је смирено и бескрајно послушно. Захвалио бих свемоћном Богу на овом дану, Патријарху Иринеју и свој браћи архијерејима. Желим Владики Силуану да дубоко заоре бразду на пространој њиви Господњој у далекој, али духовно блиској земљи. Да јеванђељско семе падне на плодно тле и донесе стоструке плодове – део је обраћања Епископа Милутина у част духовног му чеда. Данас се Митрополија аустралијско-новозеландска и Епархија ваљевска „отимају“ око владике Силуана, рекао је шаљиво архијерејски намесник сиднејски протојереј-ставрофор Миодраг Перић. Он је изразио захвалност свима који су допринели „да се наше дете изгради и постане духовни отац свима у Аустралији“.
Добродошлицу епископу Силуану у родни му Сиднеј пожелео је и Његова екселенција амбасадор Србије у Аустралији г. Мирољуб Петровић. Амбасада ће, најавио је Петровић, пружити подршку новом архијереју и радо сарађивати са Митрополијом аустралијско-новозеландском, са циљем да Србија буде запажена у мултикултуралном аустралијском друштву. Колегиница му, аустралијска амбасадорка у Србији, Њена екселенција гђа Џулија Фини истакла је велико задовољство што је Српска Православна Црква изабрала „тако фантастичног човека за епископа у Аустралији“.
-Српска дијаспора позитивно доприноси друштву Аустралије. Поносна сам што представљам своју земљу у Србији и радујем се нашем будућем сусрету- рекла је гђа Џулија Фини, уз преводилачко посредовање епископа Силуана.
Сабрање у част хиротоније Владике Силуана завршено је даривањем свих учесника књигом „Охридски пролог“, издањем манастира Лелић, у коме почивају мошти златоустог проповедника вере Христове.
Ј. Ј
извор: www.spc.rs
Нема коментара:
Постави коментар