У оквиру великог издавачког подухвата Отачника, Бернара и Братства Светог Симеона Мироточивог, објављена је књига Лепота и радост празника, Епископа Јована (Пурића). Уредник овог издања је протођакон Радош Младеновић, а за издавача ову публикацију потписује Благоје Пантелић.
Књига садржи предговор, увод и једанаест поглавља, са изворима и библиографијом, и – на крају – врло корисним индексима: библијских цитата, имена и појмова. У предговору аутор дела указује на методологију свог истраживања и истиче циљ свог рада, али и у неколико речи наговештава свој приступ овој претежно хеортолошкој теми: богословско созерцање празника уз егзегезу библијских сведочанстава и давање догматско-литургичког закључка на крају сваког поглавља. Овакав приступ указује на светоотачке осврте на објашњење празникâ у контексту преплитања Светог Писма и Предања.
Аутор на почетку свог истраживања јасно одређује задатак: за правилно разумевање тајне Богочовечанске Личности Исуса Христа најбоље нам служе Господњи празници, који су изнад свега празници Домостроја спасења, који аутор дефинише као наум, намеру и план Тројичног Бога за стварање и спасење човека, а преко човека и васцеле Божије творевине. Када се говори о Господњим празницима, говори се о самооткривењу Бога Живога, односно говори се о Богојављењима у свету, што значи да се говори о обожењу човека и спасењу тварног света. Циљ овог дела јесте да се о Господњим празницима говори кроз призму христолошких тема ових великих празника, што ће и дефинисати ово истраживање као богословско-хеортолошки дискурс у оквиру савремене теолошке мисли.
Једанаест поглавља јесу једанаест празника: Благовести, Рођење – Божић, Обрезање, Сретење, Богојављење, Преображење, Улазак у Јерусалим – Цвети, Страдање на Крсту, Васкрсење, Вазнесење Христово, Силазак Светога Духа на Апостоле. Из поставке свог рада види се да је аутор желео да изађе из литургичких клишеа и постави нови приступ Великим празницима. Он поставља два Богородичина празника (Благовести и Сретење) у циклус Господњих празника, али тако да направи један егзегетско-догматски осврт на Домострој спасења.
Анализирајући празнике аутор антологијски доноси секвенце из егзегеза великих Отаца Цркве и на тај начин допуњује и крунише свој догматско-хеортолошки приступ. Тако се методолошки заокружује циклус и анализа празника у контексту христолошких тема. Књига се препоручује свим хришћанским верницима, а посебно ученицима Богословија и студентима Богословских факултета, и свештеницима за бољу и дубљу едукацију у оквиру шире унутрашње мисије Цркве.
извор: www.spc.rs
Књига садржи предговор, увод и једанаест поглавља, са изворима и библиографијом, и – на крају – врло корисним индексима: библијских цитата, имена и појмова. У предговору аутор дела указује на методологију свог истраживања и истиче циљ свог рада, али и у неколико речи наговештава свој приступ овој претежно хеортолошкој теми: богословско созерцање празника уз егзегезу библијских сведочанстава и давање догматско-литургичког закључка на крају сваког поглавља. Овакав приступ указује на светоотачке осврте на објашњење празникâ у контексту преплитања Светог Писма и Предања.
Аутор на почетку свог истраживања јасно одређује задатак: за правилно разумевање тајне Богочовечанске Личности Исуса Христа најбоље нам служе Господњи празници, који су изнад свега празници Домостроја спасења, који аутор дефинише као наум, намеру и план Тројичног Бога за стварање и спасење човека, а преко човека и васцеле Божије творевине. Када се говори о Господњим празницима, говори се о самооткривењу Бога Живога, односно говори се о Богојављењима у свету, што значи да се говори о обожењу човека и спасењу тварног света. Циљ овог дела јесте да се о Господњим празницима говори кроз призму христолошких тема ових великих празника, што ће и дефинисати ово истраживање као богословско-хеортолошки дискурс у оквиру савремене теолошке мисли.
Једанаест поглавља јесу једанаест празника: Благовести, Рођење – Божић, Обрезање, Сретење, Богојављење, Преображење, Улазак у Јерусалим – Цвети, Страдање на Крсту, Васкрсење, Вазнесење Христово, Силазак Светога Духа на Апостоле. Из поставке свог рада види се да је аутор желео да изађе из литургичких клишеа и постави нови приступ Великим празницима. Он поставља два Богородичина празника (Благовести и Сретење) у циклус Господњих празника, али тако да направи један егзегетско-догматски осврт на Домострој спасења.
Анализирајући празнике аутор антологијски доноси секвенце из егзегеза великих Отаца Цркве и на тај начин допуњује и крунише свој догматско-хеортолошки приступ. Тако се методолошки заокружује циклус и анализа празника у контексту христолошких тема. Књига се препоручује свим хришћанским верницима, а посебно ученицима Богословија и студентима Богословских факултета, и свештеницима за бољу и дубљу едукацију у оквиру шире унутрашње мисије Цркве.
извор: www.spc.rs
Нема коментара:
Постави коментар