Датум, 13. 10. 2018. године ће, ако Бог да, у вековној историји овога краја остати упамћен по томе што је Светосавски храм у Краљеву постао дом величанствене иконе Богородице Тројеручице Краљевачке. Знамо за читав низ дивних и чудотворних икона Мајке Божије које се налазе посвуда по православном свету и које носе назив по месту свога обитавања и, како рече Владика Јустин у својој литургијској беседи изговореној у недељу 14. октобра, и ми који живимо у овоме граду и који смо део литургијских заједница краљевачких храмова се надамо да ће ова икона боравити са нама све до свршетка овога привременог века и времена и да ће точити благодат исцељења свима онима који јој са вером и надом притичу. Нека Господ услиши молитве нашега Владике.
Пресвета Богородица је својом иконом већ даривала макар једно дивно чудо. Најпре је у суботу вече крај себе окупила Владику, свештенство, ђаконе и бројни народ жељан Њене заштите, а затим је и у недељно јутро у коме прослављамо Покров Пресвете Богородице, сводове храма испунила мноштвом људи који су похрлили да се поклоне Њеном лику и да се повере Њеној молитви. Тешко покретљиви народ Она је успела да покрене. Долазак иконе није био пропраћен помпезном и нападном медијском промоцијом, али Она се побринула да се вест о Њеном приспећу у наш град и у наш храм прошири и синоћ и јутрос смо могли видети колико је наш народ жељан вере и колико је Госпођа Небеска значајан лик у срцима наших људи. Уосталом тако је свуда где „кандило вере“ још увек гори.
У својој, надахнутној и свечаној, беседи Владика је све нас подсетио да, тамо где се налази Мајка Божија и да тамо где је Она игуманија, да се тамо налази рај и рајски живот сладости, сасвим другачији од овога живота који свет води. И подсетио нас је да и ми који се трудимо да живимо по вољи Божијој и који своје животе поверавамо Покрову Пресвете Богомајке, да ми већ сада живимо у том рају и већ сада можемо да наслутимо и осетимо како је у рају у коме се Она налази, и светитељи Божији и сам Господ.
Затим нам је, у једном дирљивом тону, исказао своју радост што је он, као Епископ овога стада, дочекао Њену Свечасну икону јер циљ и жеља свих је да уз материјалну изградњу храма упоредо тече и духовна изградња свих нас који се у њему окупљамо. Долазак иконе Мајке Божије је изузетно велика ствар на путу нашег сазревања, узрастања и изградње.
Владика је говорио и о благослову мира који се даје свима који се клањају пред Свечасним ликом Мајке Божије и о томе како је тај благослов посебно битан у оклоностима садашњице када међу људима, па чак и међу онима који су најближи, готово да уопште нема јединства и јединомислија. Ево завршних Владикиних речи или још боље речено завршног Владикиног молитвеног вапаја: „Чак и они који су једно тело, мислим на супружнике, често пута нису у јединомислију ни по једној ствари. Дошао је тренутак да Пресвета Богородица све то измири, све то управи ка Царству Небеском. Јер, шта год овде прижељкивали и тражили и били незадовољни; шта ми заправо тражимо ако не Царство Небеско? Јесмо ли гладни или жедни или нисмо одевени? Господ се брине за све, па и за птице којима обезбеђује храну и воду, акамоли за нас. Ми треба да тражимо само Царство Небеско, да радимо што је до нас, да градимо мир међу људима и љубав и Цар Мира и Љубави биће са нама. Нека Господ Бог молитвама Пречисте Мајке Своје, ниспошље омофор Њен на нас. Нека Она по милости и љубави посредује за нас код Сина свога и нека нас измири са нама самима, са ближњима и са Господом Богом. Молитве и милост Пресвете Богородице нека буду са свима вама, у дому вашем, у отаџбини нашој и у целом свету. Амин!“
У једном разговору са нашим чтецом Бојаном, о. Неша је рекао да је ово што нам се догодило једно „усхићење“. „Усхићење“ је права реч за ове догађаје којима нас Господ благословио у ове дане овога лета Господњег.
Ђакон Стефан Милошевски
извор: eparhija-zicka.rs
Нема коментара:
Постави коментар