МЕТОХИЈА

Запустела Метохија.
Самоћа вија из оџака,
видим ђака хита на јутрење.
Као камење ћуте прозори,
ко да отвори?
Ко да махне,
Да удахне љубави?
Утекоше и прави и криви,
а ђак живи у Призрену,
још дете,
Свете Архангеле чува
да их не одува срамота.
Поред туђег плота Голгота,
плази се туђ језик
и чувар и свештеник и ђак
нелак посао.
Још до човека није стасао,
а већ је анђео без крила.
Гази опустелом земљом,
некад то је била царска Србија.
Коластих аздија нема,
ни ктитора, ни цара.
Ђак са олтара поје Оченаш,
ни страш, ни плаш.
Под малу мишку сакрио Љевишку,
којом се дичимо по свету,
а детету смо дали да је чува
да је не одува срамота.
Поред туђег плота ђак,
пости уместо нас.
За њега дижем глас, молим,
Молим сликаре, историчаре, писце
маторе лисце што живе од славе
бивше отаџбине.
Теби, сине,
хвала до Бога.
На свом од свога
Напуштен, сам,
ти чуваш храм порекла.
Утекла је Србија из Метохије!
Ђак зна чије је то парче света.
Поврх минарета молитве вија.
Кроз пустару без имена
М Е Т О Х И Ј А.

Љиљана Лашић

Посвећено предавачима и ђацима
Призренске Богословије

ДЕТАЉ ВЕЗА, МЕТОХИЈА