Свети Игњатије Богоносац био је ученик Светог Јована Богослова, а постављен је за епископа у Антиохији, у Сирији, где се први пут појавио назив "хришћани". Данас ратом мученој Сирији.
Кажу да је он био оно дете које је Христос узео на руке кад је рекао: "Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство небеско".
У његовом житију пише да је он, кад га ја на суђењу у Антиохији цар Трајан питао шта значи тај његов надимак "Богоносац", одговорио: "Онај који у души својој носи Христа Бога јесте Богоносац".
Пресуђено му је да у Риму, као хришћанин, противник римских идола буде бачен лавовима у арену. На путу до Рима, у оковима које је прихватио "као драгоцени накит", проповедао је успут веру људима које је сретао. И Христос се уселио у многа срца. Многи су од Истока, одакле је кренуо, до Запада где био крај пута, због Светог Игњатија постали Богоносци.
На икони је представљен са лавовима који су му донели крај живота, а да би заједно са својом жртвом приредили непојмљиво сурову забаву једном крволочном свету који је пропадао.
Свети Игњатије је своју жртву поднео мирно.
Свети Игњатије ипак није био без страха. Имао је један велики страх. Да престане да буде Богоносац, да изгуби Бога из срца. То му је заправо био и једини страх. Пошто је био осуђен, писао је хришћанима да никако из братске љубави не покушавају било шта за његово ослобађање, јер би га збунило и удаљило од Христа.
Да ли је и нама данас нападнутим невидљивим лавовима злоупотребљене природе то највећи страх?
Да не останемо без Бога у срцу? Да не престанемо да будемо Богоносци?
Да ли Христов позив да будемо као деца разумемо као позив на незлобивост или само на неодговорност?
Бити Богоносац значи чувати Христа у срцу, бити незлобив као дете али одговоран и према себи и према другима.
Свети Игњатије моли се за нас да и у овим млаким временима али не и мање опасним временима пада једне цивилизације сачувамо Бога у срцима.
отац Ненад Илић
www.facebook.com
Кажу да је он био оно дете које је Христос узео на руке кад је рекао: "Заиста вам кажем, ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство небеско".
У његовом житију пише да је он, кад га ја на суђењу у Антиохији цар Трајан питао шта значи тај његов надимак "Богоносац", одговорио: "Онај који у души својој носи Христа Бога јесте Богоносац".
Пресуђено му је да у Риму, као хришћанин, противник римских идола буде бачен лавовима у арену. На путу до Рима, у оковима које је прихватио "као драгоцени накит", проповедао је успут веру људима које је сретао. И Христос се уселио у многа срца. Многи су од Истока, одакле је кренуо, до Запада где био крај пута, због Светог Игњатија постали Богоносци.
На икони је представљен са лавовима који су му донели крај живота, а да би заједно са својом жртвом приредили непојмљиво сурову забаву једном крволочном свету који је пропадао.
Свети Игњатије је своју жртву поднео мирно.
Свети Игњатије ипак није био без страха. Имао је један велики страх. Да престане да буде Богоносац, да изгуби Бога из срца. То му је заправо био и једини страх. Пошто је био осуђен, писао је хришћанима да никако из братске љубави не покушавају било шта за његово ослобађање, јер би га збунило и удаљило од Христа.
Да ли је и нама данас нападнутим невидљивим лавовима злоупотребљене природе то највећи страх?
Да не останемо без Бога у срцу? Да не престанемо да будемо Богоносци?
Да ли Христов позив да будемо као деца разумемо као позив на незлобивост или само на неодговорност?
Бити Богоносац значи чувати Христа у срцу, бити незлобив као дете али одговоран и према себи и према другима.
Свети Игњатије моли се за нас да и у овим млаким временима али не и мање опасним временима пада једне цивилизације сачувамо Бога у срцима.
www.facebook.com
Нема коментара:
Постави коментар