Његово оснивање из 963. године дугује се Светом Атанасију Атонском и византијском цару Нићифору Фоки, а собом доноси корениту новину у дотадашњем животу светогорских монаха: општежитељни вид монаштва. Спор са до тада укорењеним, анахоретским типом светогорског монаштва разрешен је доношењем првог светогорског устава - такозваног Трагоса, који је регулисао живот различитих монашких образаца живљења.
Након оснивања Велике Лавре, као првог и најзначајнијег манастира на Светој Гори, подижу се многе друге монашке обитељи: Грузијци оснивају манастир Ивирон, убрзо потом настаје и манастир Ватопед, након чега ће на атонском полуострву своје заједнице оснивати и Руси, Срби и Бугари. На Светој Гори је извесно време постојало и неколико латинских манастира (Амалфион, манастир Сицилијанаца, Kалабријски манастир), који су опстали чак и након раскола из 1054. године. Света Гора тако постаје права "монашка република", то јест заједница различитих етницитета окупљених око хришћанске вере као универзалног система вредности.
Учествују: проф. др Мирко Сајловић, проф. др Радивој Радић, проф. др Владета Јанковић, др Бојан Миљковић, др Kритон Хрисохоидис, јеромонах Тимотеј Ватопедски.
Уредник серијала: проф. др Микоња Kнежевић
Редитељ: Огњен Јанковић
Извршни продуцент: Милош Ратковић
извор: RTS Aktuelnosti - Zvanični kanal
Нема коментара:
Постави коментар