Доживели смо да нам руше цркве, да сламају крстове, да нам пале иконе, окружују наше цркве бодљикавом жицом… али чак и најсуровији непријатељи нашег народа нису покушали да сруше нашу цркву изнутра, и да јој поричу трајање. Овакав напад на наше светиње ансамбл Kосовски божури, доживео је као најболнији до сад. У души болније него и само бомбардовање 1999 године и 17 март 2004, јер многи од нас из Метохије смо црногорског порекла. Поручујемо «моћницима» Црне Горе да ми на Kосову и Метохији по својим селима најбоље знамо како су пролазили они који су се дрзнули да ударају на Цркву. Нажалост знамо и за судбине њихових породица. Зато молимо наше рођаке, наш род, оне који владају Црном Гором да се сете у овим најтежим тренутцима завета свих великих људи и владара Црне Горе – светог Петра Цетињског, Василија Острошког, П. П. Његоша, Марка Миљанова, Јанка Вукотића и химне Онамо, намо коју је написао последњи краљ Црне Горе.
Молимо се за храмове, али пре свега за вас Председниче Црне Горе и читаву Вашу владу. Молимо се Пресветој Богородици Kрасници Пећкој, светом Стефану Дечанском, Јоаникију Девичком, светом кнезу Лазару и косовским јунацима да спасете себе у последњем моменту, а тиме читаву нашу вољену Црну Гору.
Погледи свих нас са Kосмета уперени су сада у Вас са једном једином жељом, да најзад отворите очи. Ако не желите да се молите православном молитвом прочитајте енглеског писца Оскара Вајлда и његову пророчку књигу «Слика Доријана Греја». Све до самог краја имао је шансе да се покаје. Он је то желео, али није смогао снаге…А ми, ми Вам шаљемо наше молитве из Ораховца, Велике Хоче, Kосовске Митровице, Старог Грацког, Призрена, Штрпца, Врбовца, Приштине, Грачанице, Гораждевца, Kметовца да смогнете ту снагу…
Милица и Мирјана, Лепосава, Маја, Драгана, Јелена, Јован, Милош, Ивана, Милица, Јелена и Милан. Уз нас су као и увек наши уметнички руководиоци који нас воде већ 15 година Ивана Жигон и Гаврило Kујунџић.
извор: mitropolija.com
Нема коментара:
Постави коментар