ЕПИСКОП ФОТИЈЕ: СРПСКА ГЕРНИКА / Bishop Photios, Serbian Guernica

Од прогона до прогона
и селидбе до селидбе,
од битке и битака
од гробова и вапаја,
до победе и пораза
као косовка девојка ране заливајући

Све путеви српски то су,
наша косова и гернике,
голготе и васкрсења,
од морске обале на стења
и кречњачких јама безданки,
до Јасеновца
уместо камења костима нашим озиданог

Докле ће Господе
непријатељи наши устајати на нас,
да наша историја Ћеле-кула поста
и никад доста...
Ево нам и нове крстове спремају,
само нека друга места траже

У Kрајини нам широк пут
за одлазак начинише,
да би сви чак и преко Дрине отишли,
а за повратак нам
иглене уши оставише
у којима су сва наша права
до заборава

Ево нам и у Црној Гори
вратове ломе,
да би се свету додворили,
али ће нас ћивоти свети сачувати,
док Ловћен поново не заблиста
и све српске земље осветли

А Kосово равно божурима мирише
и сећањима из сна нас буди,
да смо заиста некада били људи
који су Лазаревим заветом живели
Небеско Царство
земаљском претпостављајући

О Боже помози да се Срби сложе,
помозите свети наши,
Свети Николаје и Јустине
и Василије Острошки свети,
да нам наша Црква светионик буде
и учини од нас људе

Свугде нам ропство
као решење нуде,
да будемо бивши, а не будући,
да устане брат на брата
и тако себи затворимо врата
која нас у Живот вечни воде,
Светом Сави - до слободе

Епископ Фотије

П.С.
Герника је слика чувеног шпанског сликара Пабла Пикаса. То је мурал димензија 349.3 цм × 776.6 цм, рађен техником уље на платну. Једна је од најпознатијих слика Пабла Пикаса и једна од најпознатијих слика на свету са антиратном поруком.

From exile to exile,
from migration to migration,
from battle and battles,
from graves and cries,
to triumph and defeat,
drenching the wounds like Кosovo maiden.

All of them being Serbian routes,
our Кosovos and Guernicas,
Golgothas and Resurrections,
from the seacoast 
to barren mountain rocks
and dayless limestone pits,
to Jasenovac - walled up not with stone,
but with our bones.

O Lord, how long our enemies
will be rising up against us,
turning our history into the Skull Tower, 
never having enough…
Now new crosses they are making,
only searching for a new setting.

They made a wide road in Кrajina 
for our departure,
so that we all could leave
all the way across the Drina,
but for our return
they left an eye of a needle,
holding all our rights in oblivion.

In Montenegro, too, 
they are breaking our necks,
trying to ingratiate themselves to the world,
but our safeguards rest in holy shrines
until Lovcen restores its shine,
illuminating all Serbian lands.

And Кosovo field spreads the peonies` scent
and memories, waking us from sleep,
memories of us truly being people
who lived by Lazar`s pledge,
favouring Heavenly Кingdom over
the earthly one.

O God, help Serbs unite!
Help us, our holy ones,
Saint Nikolai and Justin,
and Saint Basil of Ostrog!
May our Church be our lighthouse
and make us all human.

Slavery we are offered everywhere
as a solution,
to become the former, not the future,
to have brother rising up against brother,
thus closing the door
that leads us to the Life eternal,

to Saint Sava - to freedom.

   извор: www.eparhijazt.com