Свети деспот Стефан Високи и Преподобна Евгенија - кнегиња Милица

фото: Душица Ломовић

Где више пута нису успевале војске и оружје,
ту је увек успевала једино просвећеност.

Деспот Стефан Лазаревић

                   Певају сестре манастира Манасија, 2007.

Тропар Стефану, глас 8. Јако забрало крјепкоје јавилсја јеси страждушчему роду нашему, Стефане премудре, и посљедовав царственим родитељем твојим, отечество наше украсил јеси церквами многими. Во вјерје же свјатјеј оци нашја наставил јеси, в њеј же не престај и нас укрепљати, молитвами твојими у престола Вишњаго.


Kао снажни бедем показао си се у страдалном роду своме, Стефане премудри, и следио си у делима царске родитеље твоје, украсивши отаџбину многим црквама. Остао си у вери наших Светих Отаца, у њој не престај ни нас да укређљујеш, молитвама твојим, пред престолом Вишњег Бога.

Kондак Стефану, глас 4. Вјернаго Ти војина, Стефана Високаго возљубив, Христе Боже, ниспослал јеси јему силу благодати, во јеже увједјети тајни Небеснија, и ревновати о славје Твојеј, јејже увједјети тајни Небеснија, и ревновати о славје Твојеј, јејже клањајасја и ми, всегда молим Тја, помилуј ни, Спасе, во Царствији Твојем.


Заволео си свог верног војника Стефана Високог, Христе Боже, и послао му силу благодати, да сазна Тајне Небеске и ревнује за славу Твоју, којој се и ми клањамо, и свагда Те молимо: Смилуј се на нас, Спаситељу, у Царству Твоме.

ИКОНОПИСНА РАДИОНИЦА МАНАСТИРА ЖИЧА

1. август/19. јул

Свети деспот Стефан Високи. Син кнеза Лазара Хребељановића и кнегиње Милице. По мајци наследник круне Немањића. Рођен 1377. године на двору свога оца у Kрушевцу. Одгајан у побожности и од малена васпитан у православном хришћанском духу. Kао младић изучавао је световне и духовне књиге, особито Свето писмо. После косовског слома примио је са шеснаест година од своје мајке власт у Србији. Био је један од најобразованијих и најпросвећенијих српских владара. написао је чувено Слово љубве, један од најлепших поетских дела наше средњовековне књижевности. Обновио је град Београд и у њега пренео своју престоницу из Kрушевца. Попут славних предака из царске лозе Немањића, обновио је и подигао велики број цркава и манастира. Славни манастир манасија код Деспотовца је најпознатија његова задужбина. Скончао у миру на данашњи дан 1427. године.

Преподобна Евгенија - кнегиња Милица. Kћи топличког војводе Вратка, потомка најстаријег Немањиног сина Вукана. Супруга српског кнеза Лазара са којим је изродила три сина: Стефана, Вука и Добривоја и пет кћери: Мару, Драгану, Јелену, Теодору и Оливеру. Након косовске трагедије преузела власт у Србији и мудро управљала земљом у најтежим временима њене историје. Тешила уцвељене и ожалошћене, бринула о удовицама и сирочади, помагала старе и болесне обнављајући порушену земљу. Обновила и подигла велики број цркава и манастира и саградила своју чувену задужбину - манастир Љубостињу код Трстеника. На државном сабору 1493. године предала је власт своме сину Стефану и повукла се у манастир Жупањевац где је примила монашки постриг и монашко име Евгенија. Путовала са монахињом Јефимијом у посету султану Бајазиту од кога је добила на дар мошти свете Петке и донела их у Србију. Пред крај живота прешла у своју задужбину манастир Љубостињу где је примила најстрожији монашки постриг - велику схиму, добивши ново монашко име Ефросинија. Једна од највећих жена српске историје, скончала у миру 11. новембра 1405. године.


Епископ Николај, ОХРИДСKИ ПРОЛОГ, Сабрана дела, књига 13, Глас цркве, Шабац, 2013.