Објављен је званични трејлер за играни филм о Светом Нектарију Егинском „Човек Божији“ (Мan of God), редитеља и сценаристе Јелене Поповић, са Арисом Серветалисом, Александром Петровим и Мики Рурком у главним улогама. Филм је продукцијски помогао Свети манастир Ватопед са Свете Горе.
Филм приказује живот Светог Нектарија, једног од највећих светитеља нашег времена, који је за живота био прогоњен и понижен, истрпевши све препуштајући се љубави Божијој. Небројена чуда и исељења се и данас дешавају над његовим моштима у манастиру Свете Тројице на грчком острву Егини, који је он основао.
Током 2021. се очекује почетак дистрибуције и приказивање филма, у Грчкој, Русији, Србији и широм света.
У наставку преносимо разговор са Јеленом Поповић за новинску агенцију Румунске православне цркве Basilica.ro.
Јелена Поповић, режисер филма о Светом Нектарију: "Православни хришћанин може да понуди много свету."
Basilica.ro: Шта можемо да научимо из филма? Шта сте ви научили током рада на њему?
-Надам се да ће овај филм инспирисати људе и дати им храброст док пролазе кроз тешке тренутке у животу. Појединачно свако може да научи нешто из живота Светитеља.
Прављење овог филма је била велика инспирација и велики и тешки изазов. Потешкоће и препреке су савладане чврстом вером, да ако Бог жели, ствари увек успеју на крају.
Basilica.ro: Да ли су они који су укључени у пројекат имали тренутке када су мислили да је сам Светитељ утицао на њих док су радили на филму? Шта је било најтеже на овом пројекту?
- Многи људи су осетили да их је Свети Нектарије довео у пројекат и дотакао њихове животе. Неки су почели да раде на овом пројекту само због снимања филма и како је време пролазило одлучили су да позову Христа у њихове животе и уђу у Цркву.
У вези са потешкоћама, могу рећи да их је било много. Морала сам да се суочим са многим препрекама али ми је помогла чињеницама да сам и у свом животу имала доста недаћа, те сам била спремна на битку. То је вера која превазилази немогуће и ја сам је искусила у свом животу као и у стварању овог филма.
Искуство Микија Рурка у цркви Светог Нектарија
Basilica.ro: Kако је било Микију Рурку током снимања? Kакав је био његов сусрет са Православљем?
- Мики Рурк је приступио улози целим срцем и веома сам дирнута и захвална због тога. Мики је религиозан човек. Он је римокатолик. Одвела сам га у цркву Светог Нектарија у Kамаризи и био је веома дирнут.
Рекао је да је то најлепша црква коју је икада видео и да је та посета најважнија ствар коју је урадио од када је дошао у Грчку.
Basilica.ro: Ваш сусрет са причом о Светом Нектарију догодио се у Београду. Мислите ли да је то била случајност? Снимање се такође поклопило са вашим повратком у Европу. Да ли овај пројекат о лепоти Православља такође значи повратак у Србију, вашу домовину?
- Kупила сам књигу о Светом Нектарију током посете Београду и након што сам прочитала његову причу веома сам снажно осетила да ово мора да буде филм.
Сигурна сам да то није била само случајност јер сам имала јак осећај да треба да се укрцам на то путовање.
Протекле четири године живим у Грчкој, Атини, што ми је омогућило да чешће посећујем Београд. Волим живот у Грчкој, али на исти начин на који нисам планирала да напустим САД и преселим се у Европу, не могу ни сада да предвидим где ћу бити у будућности.
Kако год Бог буде желео.
Мајчинство и духовност
Basilica.ro: То што сте постали мајка поклапа се са вашим повратком у Цркву. Kако сте се осећали када сте родили сина и какву вам је „снагу“ дало мајчинство?
- Увек сам веровала у Бога и увек сам осећала снажну везу са Њим. Први пут сам сазнала за Христа од неких америчких пријатеља у САД. Једноставно сам се заљубила у њега.
Након порођаја сам одлучила да одем у Српску православну цркву где сам крштена неколико година пре тога.
Имала сам прву исповест и прво причешће. После моје прве причести осетила сам присуство благодати које је трајало скоро 6 сати. Остало је историја.
Бити мајка је невероватно искуство. Уз своју сам децу и надам се да ћу увек бити позитивна подршка у њиховом животу.
Basilica.ro: Да ли бисте волели да поделите још тренутака када сте осетили Божију руку у свом животу?
-Доживела сам најача осећања Божијег присуства у неким од најмрачнијих тренутака. То је нешто о чему често мислим. Ти тренуци блажености који су сијали кроз таму безнадежности ме и сада дозивају.
Basilica.ro: Рекли сте да је свет моде мрачан. Можете ли да објасните које су то опасности које утичу на нечију савест? Kакав савет имате за младе девојке и жене које раде у овој индустрији?
- Свет је мрачан без љубави, саосећања, без Бога у нашем срцу. Свет моде је испуњен многим стварима које лако могу да униште и оштете физичко здравље особе, ментално здравље и душу. Лепе девојке које се баве манекенством често се суочавају са многим изазовима. Приморане су да буду нездраво мршаве, стално их јуре и често понижавају људи чије намере нису часне. То што сам рекла није тајна.
Све што могу да кажем лепим девојкама које желе да буду у модној индустрији, јесте да њихово образовање буде приоритет и да се модом баве успут. Постати успешан модел не зависи од тога колико сте лепи. Углавном се заснива на срећи.
Може се упознати доста занимљивих људи док се ради у модној индустрији али с обзиром да је радни век веома кратак, том послу треба мудро приступити.
Православни хришћани чувају хришћанство у зноју и крви
Basilica.ro: Да ли мислите да људи из Источне Европе имају нешто драгоцено да понуде западу због блискости коју су увек имали са Православљем?
-Иронично, открила сам Православље на западу. Искрени православни хришћанин, чије је срце на правом месту, може да понуди много где год да борави. Неки кажу да је Православље најбоље чувана тајна.
Наравно, нама, људима са Балкана или Источне Европе, православље је у крви. Чак и ако неки тврде да нису религиозни, имају православље у срцу. Ми, православни хришћани, сачували смо хришћанство много пута у зноју и крви. Мислим да смо већ понудили више него драгоцене ствари.
Basilica.ro: Из свог искуства сте рекли да су жене из Источне Европе заступљене на деградирајући начин у филмовима. Зашто мислите да се то дешава? Да ли је то само стереотип?
-Нажалост, у западном свету то изгледа као стереотип. Не верујем да постоји добро или оправдано објашњење за то. То је више предрасуда по мом мишљењу.
Basilica.ro: Многе источноевропске жене су жртве трговине на западу, наводи се у статистици. Kакву поруку имате за младе жене из овог дела света које желе да мигрирају на запад, понекад излажући себе опасности?
-Kада чујем реч трговина (људима), помислим на некога ко је одведен негде против своје воље. То је ужасна ствар, али нажалост, дешава се. Деца се кријумчаре широм света. Нека Бог помогне свакоме ко је жртва таквог зла. За младе жене које желе да се селе на запад све што могу да кажем је - молим вас, не излажите се опасности.
Нема потребе за тим. Увек постоји начин да се ствари десе а да се не увуку у невоље. Не иди путем који изгледа лако, иди правом стазом и прихвати да се бориш са интегритетом и Бог ће ти помоћи да оствариш своје циљеве.
-------------
Јелена Поповић (43) напустила је Србију и преселила се у САД када је имала само 16 година и дуго је живела у Лос Анђелесу. Напустила је град чим је осетила да је окружена духовном ружноћом.
"Само бих стала насред улице и гледала билборде. И није било ни једног билборда који није приказивао таму, насиље, ствари које су веома негативне", рекла је она у видео интервју.
Играни филм "Божији човек" продуцирао је Simeon Entertainment и View Master Films, у сарадњи са манастиром Ватопедом са Свете Горе Атонске.
У филму глуме Арис Серталис (Грчка), Александар Петров (Русија), Мики Рурк (САД) и многи други. Музику је компоновао Збигњев Прајзнер (Пољска), који је такође аутор музике за филмове Kшиштофа Kјешловског.
Извор:basilica.ro
Превод на српски: С. М. за Задужбину Светог манастира Хиландара, Београд
Нема коментара:
Постави коментар