27. август 2019.
26. август 2019.
У манастиру Високи Дечани Св. Литургију певао чувени Грчки византијски хор познат као хор "Ангелопулос" / Ελληνική Βυζαντινή χωροδία / Greek Byzantine Choir at Dečani Monastery, 25.8.2019.
Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа Рашко-призренског Теодосија данас су у манастиру Високи Дечани Свету Литургију певали чланови надалеко чувеног Грчког византијског хора (Ελληνική Βυζαντινή χωροδία) који је у нашој средини познат по свом оснивачу и дугогодишњем руководитељу хора покојном Ликургу Ангелопулосу. Хор је предводио садашњи хороначалник Јоргос Константину заједно са ковиљским јеромонахом и протопсалтисом оцем Јеротејем који је својевремено учио византијско појање у Атини од г. Ангелопулоса. Иначе, овај хор је дао огроман допринос обнови предањског православног појања не само у Грчкој већ и у целом свету и наступао је у многим земљама. Ове године хор је у организацији и на позив Фестивала средњовековне музике medimusfestival.com певао у атријуму Христа Спаса у Призрену, а данашњи дан издвојен је за учешће у Св. Литургији у манастиру Високи Дечани који је служио архимандрит Сава, игуман манастира уз саслужење, протојереја-ставрофора Радивоја Панића (привременог пароха бриселског), архимандрита Илариона и дечанских јеромонаха.
извор: www.eparhija-prizren.com
The Holy Liturgy today at Dečani Monastery today was chanted by the Greek Byzantine choir which was led for years by late Likourgos Angelopoulos. We had great honor and joy to enjoy the beauty of the traditional Orthodox chant.
 |
| Манастир Високи Дечани - Visoki Dečani Monastery |
Нови музички компакт-диск призренских богослова:ПЕСМЕ ИЗ СТАРЕ СРБИЈЕ
Надахнуће и труд призренских богослова изнедрили су још један, трећи у низу, музички компакт диск – Песме из Старе Србије. Своје најновије остварење, професори и ученици васкрсле богословије у Призрену, посветили су великим јубилејима: 800-годишњици Аутокефалности Српске Цркве, Жичке Архиепископије и Пећске Патријаршије, као и 1000-годишњици првог писаног спомена Епархија Рашке и Призренске.
Обједињујући музичко културно наслеђе са простора Старе Србије, овај музички компакт-диск представља још једно од настојања призренских професора и ученика у циљу очувања српске културне баштине и обнове здравог и слободарског духа у српском народу, посебно на страдалном Косову и Метохији.
Поред ученика Призренске богословије, учествовали су и пријатељи-гости: госпођа Даница Црногорчевић, ђаконица из братске Црне Горе, која се са љубављу одазвала и допринела овом подухвату својим раскошним вокалним способностима, као и младе чланице етно групе ”Божури царева града” из Крушевца, узрастом и духом блиске призренским богословима. Госпођа Наталија Михајловић, Рускиња из Краснодара, супруга призренског ђакона и професора Немање Михајловића, стекавши музичко образовање у Петрограду, након неколико година живота у Призрену заволела је српско изворно музичко наслеђе и несебично дала свој печат у инструменталима на клавиру.
За књижицу са текстовима песама, која прати овај музички диск, предговор је написала проф. др Валентина Питулић, која се, поред професуре на Философском Факултету у Косовској Митровици на катедри за српски језик и књижевност, прихватила наставе у Богословији у Призрену, те је и сама један од неимара у обнови духовне призренске богословске грађевине, онаквом каквом ју је хтео њен велики и свети ктитор Симеон Андрејевић Игуманов – чика Сима Призренац.
Препознатљиви по свом ведром духу, предвођени професором Дејаном Ристићем, богослови су у изворну музику Старе Србије уткали атмосферу призренског пролећа. Откако су се вратили у Призрен 2011. године, како рече проф. др Валентина Питулић: ”Између Свете Литургије и Вечерње службе, наставе и кратког одмора, телефонских разговора с родитељима, корака призренском калдрмом до Богородице Љевишке и стазом поред Бистрице до Светих Арханђела… настанила се песма. Да ојача посустале, развесели тужне, да улије веру, наду и љубав, да прогнане врати овде – одакле душом и срцем, никада нису ни одлазили.”
Богато искуство Срба са ових простора, њихове патње и страдања, радости и љубави, на јединствен начин су преточени у стихове и ноте ових песама, а богослови су, на себи својствен начин, дали немерљив допринос њиховом незабораву и очувању. Овај подухват представља такође и израз благодарности нашим прецима који су сачували живо предање и достојанство српског народа у тешким временима турског ропства, потоњих ослободилачких ратова и најновијих страдања.
Целокупно духовно и културно наслеђе, укључујући и дивне лирске песме сабране на овом компакт-диску, заправо су пројава и отисак племенитости духа нашег народа. Наши верни и храбри преци са простора Старе Србије призивају нас на учешће у том богатству, датом нам у наслеђе, које треба да сачувамо и умножимо. Призренски богослови су, овим стваралачким напором, желели да дају свој допринос, те нас таквим својим приступом и расположењем духа позивају да сви узмемо учешћа у очувању ових музичких бисера и исцељењу нашег идентитета, без којег сваки човек понаособ, а тиме и сваки народ, бледи и нестаје.
Придружимо се призренским богословима, послушајмо их и запевајмо са њима песме које ће нас обогатити и подстакнути да чувамо своје српско национално благо похрањено у Метохији, косовском поморављу, Куманову, у Душановим престоницама Скопљу и Призрену, и широм Старе Србије.
Бојан Радичевић
ђакон и професор у Богословији у Призрену
извор: www.eparhija-prizren.com
25. август 2019.
Архимандрит Тимотеј, Манастир Вазнесење, Недеља 10. по Духовдану, 25.8.2019.
Оно што је за сваку од уметности њена академија (учитељ и чувар чистоте језика те уметности), то је за Литургију православно монаштво, с његовим подвигом бестрашћа. И као што је заштитник и зачетник иконописа Св. Лука, тако је заштитница и зачетница монашког бестрашћа Богородица.
Жарко Видовић, Његош и литургијске анагнозе
 |
| Манастир Вазнесење |
ИЗ РУСИЈЕ СА ЉУБАВЉУ 2
ЛЕКСИКА
У богословији на часу Старог Завета:
- На Синајској гори Бог и Мојсије су се срели на највишем нивоу.
ВЕРОНАУКА
Деда се радује што му унук иде на веронауку, па га пита:
- Шта сте данас лепо учили?
- Ето, деко, да враћамо добро за зло. Је л то стварно тако треба?
- Наравно, синко.
- Е, па, дај ми паре за сладолед јер сам ти разбио наочаре.
УСЛОВ
Вероучитељ пита малог Серјожу:
- Реци нам, Серјоженка, који је први услов да се уђе у рај?
- Да се умре, учитељу.
ЖУРИ ЈОЈ СЕ
Бака на исповести моли да је пусте преко реда:
- Молим вас, могу ли, имам само два греха!
ИЗ БОГОСЛОВИЈЕ
Млади богослови треба да пишу семинарске радове из догматике. Уплашени, питају професора:
- А шта ако напишемо неку јерес?
- Не брините, дечице. Да бистепали у јерес, морате много да знате, као Арије или Несторије. Да бисте пали у прелест, морате много да се подвизавате. А ви нити шта знате, нити се подвизавате! Слободно пишите семинарски!
ШТА СЕ ПРОМЕНИЛО?
Као јеромонах, Антоније Блум је ручао у једној побожној кући. На крају, замолио је да опере судове, и опрао их је. Поставши митрополит сурошки, опет је обедовао код истих људи, и опет је тражио да опере судове. Домаћица се помела, и успротивила - зар митрополит да судове пере? А он је, крајње искрено, упита:
- А што? Јесам ли прошли пут лоше опрао?
Каже један монах другоме:
- Смиравао бих се ја пред тобом, али теби то не би било душекорисно.
СА ИСПОВЕСТИ
Јеси ли крао?
- Јесам.
- А комшијама, јеси ли пакостио?
- Па, бивало је.
- Бијеш ли жену?
- Па, деси се.
- Напијеш ли се?
- Ето, у друштву.
- А постиш ли?
- Нормално да постим. Ја сам православац.
ЖЕНСКИ СЛУЧАЈ
Исповеда се жена, па каже:
- Оче, грешна сам, јер ме гордост стално хвата. кад год се гледам у огледалу, све мислим: "Како сам лепа!".
- Сестро, то није грех, то је заблуда.
ПРАКТИЧНО
Што ти грдиш супругу пред исповест?
- Имам лоше памћење, а чим њу мало џарнем, она ми помене све моје грехе!
ПРАВОСЛАВАЦ
Деведесетих година прошлог века Москва је била преплављена секташима који су људе звали на своје скупове изразима типа: "Да ли бисте дошли на нашу закуску, у наш клуб, на наш концерт, итд?". Један студент православне теологије је већ навикао да, по аутоматизмз, одговара са: "Не!".
Приђе му секташки проповедник, и пита:
- Верујете ли Ви у Бога?
А овај, као из топа, по навици:
- Не, ја сам православац!
ОД ОСМЕХА ДО ПРЕМУДРОСТИ, Очев дом, Београд, 2015.
24. август 2019.
Пријавите се на:
Постови (Atom)