ЛЕКСИКА
У богословији на часу Старог Завета:
- На Синајској гори Бог и Мојсије су се срели на највишем нивоу.
ВЕРОНАУКА
Деда се радује што му унук иде на веронауку, па га пита:
- Шта сте данас лепо учили?
- Ето, деко, да враћамо добро за зло. Је л то стварно тако треба?
- Наравно, синко.
- Е, па, дај ми паре за сладолед јер сам ти разбио наочаре.
УСЛОВ
Вероучитељ пита малог Серјожу:
- Реци нам, Серјоженка, који је први услов да се уђе у рај?
- Да се умре, учитељу.
ЖУРИ ЈОЈ СЕ
Бака на исповести моли да је пусте преко реда:
- Молим вас, могу ли, имам само два греха!
ИЗ БОГОСЛОВИЈЕ
Млади богослови треба да пишу семинарске радове из догматике. Уплашени, питају професора:
- А шта ако напишемо неку јерес?
- Не брините, дечице. Да бистепали у јерес, морате много да знате, као Арије или Несторије. Да бисте пали у прелест, морате много да се подвизавате. А ви нити шта знате, нити се подвизавате! Слободно пишите семинарски!
ШТА СЕ ПРОМЕНИЛО?
Као јеромонах, Антоније Блум је ручао у једној побожној кући. На крају, замолио је да опере судове, и опрао их је. Поставши митрополит сурошки, опет је обедовао код истих људи, и опет је тражио да опере судове. Домаћица се помела, и успротивила - зар митрополит да судове пере? А он је, крајње искрено, упита:
- А што? Јесам ли прошли пут лоше опрао?
НЕКОРИСНО
Каже један монах другоме:
- Смиравао бих се ја пред тобом, али теби то не би било душекорисно.
СА ИСПОВЕСТИ
Јеси ли крао?
- Јесам.
- А комшијама, јеси ли пакостио?
- Па, бивало је.
- Бијеш ли жену?
- Па, деси се.
- Напијеш ли се?
- Ето, у друштву.
- А постиш ли?
- Нормално да постим. Ја сам православац.
ЖЕНСКИ СЛУЧАЈ
Исповеда се жена, па каже:
- Оче, грешна сам, јер ме гордост стално хвата. кад год се гледам у огледалу, све мислим: "Како сам лепа!".
- Сестро, то није грех, то је заблуда.
ПРАКТИЧНО
Што ти грдиш супругу пред исповест?
- Имам лоше памћење, а чим њу мало џарнем, она ми помене све моје грехе!
ПРАВОСЛАВАЦ
Деведесетих година прошлог века Москва је била преплављена секташима који су људе звали на своје скупове изразима типа: "Да ли бисте дошли на нашу закуску, у наш клуб, на наш концерт, итд?". Један студент православне теологије је већ навикао да, по аутоматизмз, одговара са: "Не!".
Приђе му секташки проповедник, и пита:
- Верујете ли Ви у Бога?
А овај, као из топа, по навици:
- Не, ја сам православац!
ОД ОСМЕХА ДО ПРЕМУДРОСТИ, Очев дом, Београд, 2015.
Нема коментара:
Постави коментар