Окружени животним тешкоћама, морамо пронаћи неко мирно место, миран кутак - мирно и тихо време током којег можемо посетити сами себе. Ако успемо да сваримо сву храну коју нам живот нуди, доспећемо до стања - "Слава Богу за све". Старечник садржи доста прича о монасима који су због своје љубави и понизности постали светитељи, али и о другима који су због своје гордости и егоизма пропали. Када неко стекне православни поглед на ствари, цели живот и цели свет постају као отворене странице Старечника. Слично, живот православног хришћанина у овом свету је као истинско изучавање правих стараца из Старечника. Кроз све оно што сусреће током живота, њему се откривају љубав Божија и моћ понизности, као и пропаст која долази човеку кроз гордост, егоизам и преузношење.
 |
| Милоје Марковић, Прозор келије монаха у Хиландару |
Дакле, сви заједно смо у истом положају: монаси који се боре на планини и мирјани који се боре у свету. Сви смо заједно; сви смо једно. Прекрстимо се и кренимо напред кроз живот. И велики је онај који је смирен. Сетимо се шта је Господ рекао: Хвалим те, Оче, Господе неба и земље, што си ово сакрио од мудрих и разборитих, а открио то безазленима (Лк. 10, 21). Да - простима, нишчим духом. Заволимо, дакле, смирење и кротост, да бисмо примили благодат Божију, да бисмо се радовали у животу и у смрти непомућеном радошћу, и да би то постао благослов за све нас. Хвала.
ИЗ ПРЕДАВАЊА СТАРЦА ВАСИЛИЈА, КОЈЕ ЈЕ ОДРЖАНО У СРПСКОЈ ПРАВОСЛАВНОЈ ЦРКВИ СВЕТОГА СТЕФАНА У АЛХАМБРИ У КАЛИФОРНИЈИ, 4. септембра 2011. године, свештенству и верном народу Западноамеричке епархије Српске Православне Цркве
Преузето из часописа "Православна реч" (The Ortodox Word), бр. 297, 2011, Братство Св. Германа Аљаског, превод: сестринство манастира Свете Матроне
Светигора, Ваведење, 2012.
Нема коментара:
Постави коментар