Закључна разматрања
Време у коме су се појављивале ове књиге је, без сваке сумње, време буђења интересовања за литургијски живот Цркве и опште обнове богословља код нас. Литургијски текстови и друго богослужбено штиво које је објављивао Епископ Хризостом пратили су, подржавали и једним делом, омогућавали литургијски препород који смо доживели и у коме се и даље, хвала Богу, налазимо.
Богатство литургијског живота Православне Цркве које нам је он приближио створило је здраву климу у којој су се слободно могли формирати и неговати литургијски укус и стил, стварати богослужбени афинитети и развијати једна богословска ширина и дубина која карактерише аутентично живљење и разумевање молитвеног предања Цркве.
Овом је такође допринео други ток његовог издавачког подухвата - објављивање студија и расправа из различитих аспеката литургијске теологије домаћих и страних аутора. Ова дела се хармонично наслањају на раније помињане богослужбене текстове, тумачећи њихов настанак, развој, садржај, смисао и значење.
И ово Хризостомово дело, као и свако друго дело људских руку, нису заобишли критички осврти. Све озбиљније, а нама познате, поменули смо и коментарисали у овом раду. Са жаљењем констатујемо да ови осврти - као и други аспекти издавачког подухвата Преосвећеног Владике - нису изазвали озбиљну и јавну богословску расправу, што је уосталом тужна судбина скоро сваког богословског труда у нашој средини. Расправе, међутим, нису изостале. Оне су, нажалост, вођене по различитим интернрт сајтовима и њиховим форумима, од стране ређе потписаних а чешће непотписаних учесника, у највећем броју случајева без елементарног знања и разумевања феномена о којима се говори. Овом опскурном позорницом богословских сучељавања нашега доба у претходних пар година почеле су да се шуњају групе полуквалификованих или неквалификованих "теолога" чији заједничи, мото, гле чуда, покадкад и експлицитно исказан - Avanti ignoranti! је управо оно што најдубље и најтачније описује и изражава и њихово мишљење и њихово писање. Њихови малициозни, демагошки, испразни и симплификовани натписи и осврти, препуни грешака свих врста, од оних логичких, преко историјских па све до богословских, не завређују никакву озбиљнију анализу или коментар. Међутим, истине и правде ради, заслужују да на овај начин буду споменути.
 |
| Епископ Хризостом за време Литургије у манастиру Хиландару |
Преводилачки, приређивачки и редакторски рад Епископа Хризостома Столића, започет током његовог боравка на Светој Гори, у каснијим годинама ће се, након примања епископског чина, још више увећати, поставши технички лакши и организационо једноставнији.
Светогорско искуство, мислимо, у томе има пресудну улогу. Са њим се десио исти процес као и са Епископом пакрачким Кирилом Живковићем који је такође био хиландарски монах. Обојици је живо молитвено искуство не само манастира Хиландара него и целе Свете Горе, у свем богатству њене богослужбене традиционалности али и литургијских слобода деце Божије, помогло да превазиђу уске теолошке оквире свога доба и да постану благовесници аутентичног богословља, израженог како у теолошком слову тако и у литургијском чину.
И да завршимо. Један од централних покретачких мотива свега труда на издавачком пољу Владике Хризостома, без сваке сумње је тај да он објављује богослужбене књиге, не да би оне користиле у какву другу сврху (мада је њихова сврховитост вишедимензионална) него да би се из њих, на првом месту, и он сам и сви који их буду узели у руке Господу молили. То проистиче из чињенице да је бављење овом врстом издаваштва Епископа Жичког природни наставак његове литургијске визије Цркве и архипастирског евхаристијског етоса тих основних карактеристика које га одликују као архијереја и богослова.
ПРОТОПРЕЗВИТЕР-СТАВРОФОР ВЛАДИМИР ВУКАШИНОВИЋ: ИСУСЕ, ДАЈ МИ СВЕ ШТО МИ ТРЕБА-Литургијско прегалаштво Хризостома Столића Епископа Жичког, ЕПАРХИЈСКИ УПРАВНИ ОДБОР ЕПАРХИЈЕ ЖИЧКЕ, Краљево, 2013.
Нема коментара:
Постави коментар