О, када би свако од нас - који смо искусили ту васкршњу радост, који смо слушали о тој васкршњој победи над смрћу, који смо поверовали у то да је Христос ту победу извојевао далеко од очију света, али ради тог света и у том свету - заборавивши на све те бројеве, количине и масу, предао ту васкршњу веру и радост бар једном човеку, када би том вером и радошћу дирнуо бар једну људску душу! Јер, када би та вера и радост били тајно присутни у сваком нашем, макар и у најбезначајнијем разговору, када би та васкршња вера и радост били непрестано са нама у нашој рационалној свакодневици, онда би већ сада и овде почело то тајанствено авање света и живота. "Царство Божје неће доћи на видив начин...", говори Христос. Царство Божје долази сваки пут - у сили, светлости и победи - када ја, када сваки од нас верујућих износи то Царство из храма и њиме почиње да живи у свом животу. Тада све, у сваком часу и сваком тренутку "може букнути" светлошћу Царства Божјег. (Васкршња вера,Тајне празника).
 |
| АПОСТОЛ ТОМА КОЈИ ЈЕДИНИ НИЈЕ БИО ПРИСУТАН У ЈЕРУСАЛИМУ КАД СЕ ХРИСТОС ПОКАЗАО ОСТАЛИМ УЧЕНИЦИМА, НИЈЕ МОГАО ДА ПОВЕРУЈЕ У ХРИСТОВО ВАСКРСЕЊЕ ДОК СЕ НЕ УВЕРИ ТАКО ШТО ЋЕ ОПИПАТИ ЊЕГОВЕ РАНЕ СА КРСТА. ХРИСТОС МУ ЈЕ ИСПУНИО ЖЕЉУ. А Тома, који се зове Близанац, један од Дванаесторице, не беше онде са њима кад дође Исус. А други му ученици говораху: Видесмо Господа. А он им рече: Док не видим на рукама његовим ране од клина, и не метнем прста свог у ране од клина, и не метнем руке своје у ребра његова, нећу веровати. И после осам дана опет беху ученици његови унутра, и Тома с њима. Дође Исус кад беху врата затворена, и стаде међу њима и рече: Мир вам! Потом рече Томи: Пружи прст свој амо и види руке моје; и пружи руку своју и метни у ребра моја, и не буди неверан него веран. И одговори Тома и рече му: Господ мој и Бог мој. Исус му рече: Пошто ме виде веровао си; блажени који не видеше а вероваше. Јеванђеље по Јовану 20, 24-29. |
"Док не будем видео, нећу поверовати". Али, емпиријско искуство јесте само једно од људских искустава, и - при том - онај нејелементарнији и, стога, најнижи вид знања. Емпиријско искуство је корисно и неопходно, али сводити свеколико људско искуство искључиво на емпиријско искуство то је исто као покушати схватити лепоту уметничке слике помоћу хемијске анализе боја употребљених на слици. И оно што називамо вером јесте, у ствари, онај други и виши ниво људског знања. Може се рећи да човек без тог вишег знања, без вере, не би могао да живи ни један једини дан. Сваки човек верује у нешто и верује некоме. Питање је само у томе чија је вера, чије је виђење и познање света правилније, пуније и адекватније богатству и сложености људског живота (Неверни Тома,Тајне празника).
Ђакон Ненад и Анастасија Илић, ГОСПОД ИСУС ХРИСТОС, Београд, 2008.
Нема коментара:
Постави коментар