Христос воскресе, благочестиви свештеници!
Боже, покај народ!
Боже, прости народ!
Боже, помилуј народ!
Свештениче Христов, држи ову молитву непрестано час на језику, час на срцу. Не упуштај је никако. Та молитва спашће и државу и народ и цркву. То је најјаче оружје одбране које ти можеш сковати, наоштрити и употребити.
Бог је наше уточиште и сила. Бог је заштитник живота нашега. Ако нас Бог не заштити, појешће нас они који нас мрзе. А Бог љуби и штити смерне и покајане.
Но и за покајање потребна је помоћ Божја. За то се свештеник мора молити Богу: Боже, покај народ.
У једном манастиру исповедао се неки грешник. Саслушавши његову исповест духовник му рече: Покај се, брате! На то ће му онај човек.
-Духовниче, помоли се Богу да ми даде снаге да се могу покајати.
Како је ово дивно и поучно. И како се увек можемо нешто крупно научити од народа. Док Бог не помогне човек се не може сам од себе истински покајати.
Ово нас потсећа на онога човека који је молио Спаситеља да му исцели болесног сина падавичара. Упита га Спаситељ:
Верујеш ли да ја то могу учинити?
Верујем, одговори скрушени родитељ, помози, Господе, моме неверовању!
Исто је тако и са покајањем. И један покајник моеа скрушено завапити Богу:
-Кајем се, Господе, помози ми да се покајем.
Зато и кажемо, да је дужност свештеника да се моли Богу: Боже, покај народ!
А Бог, који може улити истинско покајање у срце човеково, може и простити и помиловати. А кад Бог прости и помилује један народ, нема те силе ни на земљи ни у паклу која би могла нашкодити томе народу.
Због тога, дакле, сматрамо да је у наше дане, пуно опасности, од пресудне важности за народ и државу, да Бог покаје, прости и помилује народ. И због тога је непрестана молитва свештеника за народ најпрешнија потреба. Та молитва свештеникова права је и истинска - народна одбрана.
Боже, покај народ!
Боже, прости народ!
Боже, помилуј, народ!
ЖИЧКИ БЛАГОВЕСНИК, 1939.
ЕПИСКОП НИКОЛАЈ, САБРАНА ДЕЛА, КЊИГА IX, Глас цркве, Шабац, 2013.
Нема коментара:
Постави коментар