Јустин Стефановић, више од три деценије, а од самих почетака свог монашког живота, попут низа претходника, посветио је изради дуборезбарених предмета. Најпре се, као сваки предани ученик, посветио ситној пластици. Панагија дуборезбарена у шимшировом дрвету и окована сребром и полудрагим камењем право је уметничко дело, а једноставност патерице израђене у дивљој крушки речито говори о занатском умећу дуборесца. Спознавши карактеристике материјала у коме дуборезбари (шимшир и крушка), господин Јустин приликом израде крстова подједнако успешно користи технике плитког дубореза, дубоког рељефа, линеарне преплете и тордиране пантљике. Под његовим вештим рукама невелики крстови украшени су композицијама распетог христа, Христовим монограмима, представама светитеља са обрисима храмова у позадини који употпуњују слике страдања које жели да прикаже.
Устваралаштву господина Јустина Стефановића, дрво има доминантну улогу. Оно није само необична подлога за његове крстове, већ много више од тога. Вешто комбинујући више врста дрвета (шимшир, тису, црвену врбу, крушку, тополу и храст) упушта се веома вешто у израду већих комада. Свесно или несвесно дрво је постало део Епископовог живота. Да није дрвета, не би било ни његовог стваралаштва, оно битно одређује његове стваралачке домете. Он вешто користи структуру дрвета остављајући да га оно само води у настанку слике коју жели да нам пренесе. Остајући и даље у препознатљивом и драгом духовном миљеу ствара скулптуре: Крајеугаони камен, Аскеза, Вратна, Анђео чувар или Стварање Еве. Композиција Црна Река – Колевка и Јерусалим, у којима исказује сво умеће пластике која пружа задати материјал, враћају га почецима његовог духовног живота.
|
Нема коментара:
Постави коментар