ОД АДА ДО ВАЗНЕСЕЊА II Христос је на Маслинској гори заповедио ученицима да се не разилазе док им не пошаље Светог Духа који ће им улити силу да прошире Цркву на читав свет, затим се пред њиховим очима узнео на небо

Одлазак на небо

Вазнесење Христово, рељеф из првих векова хришћанства на Западу

Идем да вам припремим место. (Јн. 14, 2). Сишавши из Божјег вечног сада, Логос Божји се оваплотио и проживео један део људске историје заједно са људима, као један од њих. Обоживши људску природу, поднео је њена страдања до крајњих граница и тиме је избавио из туге коначности. Васкрсавши постао је првенац из мртвих, кога ће у последњи дан следити милијарде људи. Усвојивши заувек човека у себи, вазнео се на небо и тиме постао први човек који се вратио у своју истинску отаџбину - у Будуће царство у коме нема подвојености између Бога и Човека. Као Бог, али и као човек, "седи с десне стране оца", у слави Божјој коју ћемо и ми делити са њим, јер, како апостол каже, "наше живљење је на небесима" (Фил. 3, 20).

   Прву сам ти књигу написао о свему, о Теофиле, што поче Исус творити и учити до дана кад се вазнесе, пошто Духом Светим заповеди апостолима које изабра, пред којима и по страдању свом показа себе жива многим и истинитим знацима, и јавља им се четрдесет дана, и говори о Царству Божјем.

   И сабравши их заповеди им да не иду из Јерусалима, него да чекају обећање Очево, које чусте, рече, од мене; јер је Јован крстио водом, а ви ћете се крстити Духом Светим не дуго после ових дана.

   А они онда који заједно беху, питаху га говорећи:

   Господе! Хоћеш ли сад начинити царство Израиљево!

   А он им рече:

   Није ваше знати времена и лета које Отац задржа у својој власти; него ћете примити силу кад сиђе Дух Свети на вас; и бићете ми сведоци у Јерусалиму и по свој Јудеји и Самарији и све до краја земље.

   И ово рекавши видеше они где се подиже и однесе га облак из очију њихових.

Дела светих апостола 1, 1-9.

  

Царство Божје

 Христос, детаљ фреске Вазнесења у цркви Светих апостола, Пећка патријаршија, око 1260. године.

Да ли видиш колико је небо далеко од земље? Али боље је да одоздо почнемо. Не видиш ли колико је растојање од пакла до земље; па опет од земље до неба, и још од неба па до изнад неба; а од тога до анђела, арханђела, до горњих сила и чак до самог престола царског? Па кроз све те просторије и сву висину Христос је нашу природу узнео. Погледај, молим те, на каквом је ниском месту она била и где се успела? Нити ко могаше сићи ниже од тога камо човек беше сишао; нити пак више од тога уздићи се камо га је Христос са собом узнео. (Свети Јован Златоусти, Беседа на дан вазнесења Господа нашег Исуса Христа).

Одлазак на небо

Када хришћанство говори о Небу онда ту уопште није реч нити о каквом вангалактичком пространству, нити о каквом непознатом козмосу. Реч је о Небу које нам је вратио Христос. О Небу које смо изгубили у свом греху и гордости, у својим земаљским и искључиво земаљским наукама и идеологијама. Реч је о Небу које нам је Христос поново открио, даровао и вратио да буде наше. Небо - то је Царство вечнога живота, Царство истине, добра и лепоте. Небо - то је пуно одухотворење човека. Небо - то је Царство Божје, то је победа над смрћу, то је тријумф љубави и знања, то је она апсолутна чежња за коју је у Јеванђељу казано: "Што не виде око, и не чу ухо, и шта не дође у срце човеку, то је Бог припремио онима који га воле". (Отац Александар Шмеман, Тајне празника- Вазнесење Господње).

Ђакон Ненад и Анастасија Илић, ГОСПОД ИСУС ХРИСТОС, Београд, 2008.