Где више пута нису успевале војске и оружје,
ту је увек успевала једино просвећеност.
Деспот Стефан Лазаревић
Сваки историјски јубилеј указује
на историјско трајање нечега или некога;
шестогодишњица манастира манасије
указује на свештену историју спасења
једног конкретног народа и земље у којој се налази;
указује, дакле, на спасење од смрти
кроз сједињење с богом у христу;
то спасење се остваривало и данас се остварује
кроз литургију и у литургији;
зато је сва манасија у том знаку и облику;
кроз монашки подвиг,
кроз служење другом,
кроз архитектуру, сликарство, књижевност,
кроз бригу за Божју творевину;
у том знаку она треба и даље да пребива
до другог доласка христовог и васкрсења мртвих
када ће литургијска заједница
постати истинско царство божије.
епископ браничевски игњатије, 2007.
1. август/19. јул
СВЕТИ деспот Стефан Високи. Син кнеза Лазара Хребељановића и кнегиње Милице. По мајци наследник круне Немањића. Рођен 1377. године на двору свога оца у Крушевцу. Одгајан у побожности и од малена васпитан у православном хришћанском духу. Као младић изучавао је световне и духовне књиге, особито Свето писмо. После косовског слома примио је са шеснаест година од своје мајке власт у Србији. Био је један од најобразованијих и најпросвећенијих српских владара. написао је чувено Слово љубве, један од најлепших поетских дела наше средњовековне књижевности. Обновио је град Београд и у њега пренео своју престоницу из Крушевца. Попут славних предака из царске лозе Немањића, обновио је и подигао велики број цркава и манастира. Славни манастир манасија код Деспотовца је најпознатија његова задужбина. Скончао у миру на данашњи дан 1427. године.
Преподобна Евгенија - кнегиња Милица. Кћи топличког војводе Вратка, потомка најстаријег Немањиног сина Вукана. Супруга српског кнеза Лазара са којим је изродила три сина: Стефана, Вука и Добривоја и пет кћери: Мару, Драгану, Јелену, Теодору и Оливеру. Након косовске трагедије преузела власт у Србији и мудро управљала земљом у најтежим временима њене историје. Тешила уцвељене и ожалошћене, бринула о удовицама и сирочади, помагала старе и болесне обнављајући порушену земљу. Обновила и подигла велики број цркава и манастира и саградила своју чувену задужбину - манастир Љубостињу код Трстеника. На државном сабору 1493. године предала је власт своме сину Стефану и повукла се у манастир Жупањевац где је примила монашки постриг и монашко име Евгенија. Путовала са монахињом Јефимијом у посету султану Бајазиту од кога је добила на дар мошти свете Петке и донела их у Србију. Пред крај живота прешла у своју задужбину манастир Љубостињу где је примила најстрожији монашки постриг - велику схиму, добивши ново монашко име Ефросинија. Једна од највећих жена српске историје, скончала у миру 11. новембра 1405. године.
Епископ Николај, ОХРИДСКИ ПРОЛОГ, Сабрана дела, књига 13, Глас цркве, Шабац, 2013.
Певају сестре манастира Манасије, 2007.
Нема коментара:
Постави коментар