Археолошка открића и друга истраживања Манасије, изложена су у Завичајном музеју у Јагодини, а изложба је отворена до септембра.
Вођа археолога и један од аутора изложбе Марин Брмболић истиче да је место деспотове сахране представљало вековну дилему.
Од 16. века изнето је мноштво претпоставки. Недоумице о месту деспотове сахране често су продубљивале и грешке које су се поткрадале у преписима, а и преносом народних предања.
„На основу резултата до којих се дошло археолошким ископавањима у манастирском храму и чињенице да су они у апсолутном сагласју са историјским подацима, те према нашим сазнањима о ктиторским гробницама у средњовековној Србији, можемо недвосмислено закључити да је у западном травеју цркве манастира, у гробној конструкцији уз јужни зид откривена гробница са земним остацима ктитора – деспота Стефана Лазаревића“, истиче Брмболић.
Ово мишљење потврђују и резултати обављене антрополошке, и у нашој науци први пут примењене ДНК анализе. Тиме без сваке сумње можемо констатовати да је разрешена вишевековна недоумица о месту деспотове сахране, тврди Брмболић.
Прва систематска археолошка истраживања манастира Манасије почела су 2005. године, а гробница са моштима деспота Стефана откривена је у јесен 2006. године. Археолози тврде да је гробно место у југоисточном углу цркве последњих деценија уносило велику забуну у настојању да се дефинише где је деспот сахрањен.
Откривене су и истражене две зидане гробнице из 15. и 18. века. Према историјским изворима, реално је претпоставити да је у старијој сахрањен Колојан Русота, личност са значајним утицајем на двору деспота Стефана али и Ђурђа Бранковића, истичу археолози Завода за заштиту споменика.
„Енигма гроба деспота Стефана Лазаревића је дефинитивно решена“, рекла је раније Танјугу Гордана Симић, која је испред Завода више од 20 година била ангажована на обнови Манасије.
„Деспот Стефан је сахрањен у Цркви Свете Тројице у манастиру Манасији и то је црква признала“, рекла је Симић.
„Ми смо и очекивали да је деспот овде сахрањен. Истраживања су вршена у унутрашњости цркве и када се дошло до првобитног пода откривена је гробница деспота Стефана, управо на месту које је описао Константин Филозоф“, рекла је Симићева.
И када су нађене мошти у манастиру Копорин, црква је и тада рекла: „Нека се то сматра да је можда деспот Стефан Лазаревић, док се не буде показало друкчије“, додала је Симићева.
Место у Цркви Свете Тројице манастира Манасије, где су откривене мошти деспота Стефана, прекривено је мермерном плочом, на којој је аранжиран букет цвећа, на зиду цркве постављена је плочица, израђена највероватније од неке легуре, на којој је ћирилицом и латиницом исписано име деспота Стефана.
Уз цркву, за девет година, археолози су истражили и здање средњовековне трпезарије, већи део манастирског дворишта и започели радове на откривању скривеног пута.
radiosvetigora.wordpres.com, 27.7.2014.
Нема коментара:
Постави коментар