НА БОГОЧОВЕЧАНСКОМ ПУТУ

Сајам књига, Београд, 2014.

   Друго, допуњено издање књиге На Богочовечанском путу ће обрадовати како читаоце који су читали првобитну верзију књиге, тако и оне који ће је по први пут читати у новом руху. У време када је штампано прво издање, (не тако) давне 1980. године, била је потребна велика храброст да се оно објави, будући да је било посвећено богословском лику и делу о. Јустина Поповића који је одмах после Другог светског рата проглашен за непријатеља режима (уз то, у књизи су постојали и критички осврти приређивача који су се од тадашње политичке врхушке лако могли протумачити као „реакционарни“ и „субверзивни“ (в. нпр. стр. 82–85 у 1. изд).Тада је, по први пут широј јавности, откривена задивљујућа хришћанска ширина и дубина личности Аве Јустина Ћелијског у условима који су били веома тешки за црквено издаваштво. Првобитни животопис Аве Јустина (који је саставио јеромонах Атанасије (Јевтић) је задржан и у новом издању књиге, при чему је местимично допуњен релевантним подацима, углавном у критичком апарату. Неке од допуна се тичу навођења личности и догађаја који се „во времја оно“ нису могли објавити јер би то значило дефинитивну забрану дистрибуције књиге (в. нпр. фус. 79), док се друге углавном тичу података у вези са до сада објављеним књигама Преподобног Јустина Ћелијског и делима планираним за издавање (в. нпр. фус. 43–47). У главном тексту овог одраније написаног житија на неколико места смо у допуњеном издању пронашли и нове, кратке, али важне богословске осврте, попут додатног нагласка на утицају Апостола Павла у формирању Јустиновог богословског лика (в. стр. 26 и одн. фус. 17).
   Оно што ће посебно обрадовати читаоце другог издања књиге јесте наставак првобитног Житија у виду посве новог текста који је по први пут доступан јавности и тиче се највећим делом периода боравка Аве Јустина у манастиру Ћелије. Овај део књиге се буквално чита у једном даху и он је највећа новина допуњеног издања. У њему се износе широј јавности мање познати увиди и чињенице, нешто из периода Авиног живота током рата, но пре свега из послератног периода, односно времена у коме је посебно просијао као непролазна христолика личност Српске Цркве. На пуних 75 страна текста читалац ће пронаћи толико занимљивих епизода, веома живо описаних, које додатно откривају лик Аве Јустина, догађаје везане за њега и окружење у коме је живео и радио. Епископ Атанасије (као аутор и овог дела житија) је успео да нам пружи аутентичан доживљај Јустина из периода када га је и сам упознао. Лични, синовски доживљај Ћелијског Старца обилује топлином сведочанства које о другом човеку може дати само онај ко га је добро познавао. Тај део житија је такође поткрепљен великим бројем података који пружају историографски допринос у проучавању лика и дела Аве Јустина. Посебно је дирљива завршница Житија, у којој се наводе појединачни благослови које је Ава изговарао својим духовним чедима пред саму кончину, док је лежао окружен њима на самртном одру – та сцена нас је неодољиво подсетила на Јаковљево благосиљање синова пред своје уснуће (ср. 1. Мојс. 49, 1–28). Навешћемо само неке изводе: „Ти си, чедо, учинио много јер си пошао путем исповедничким, путем Владике Варнаве. Из гимназије си отишао у богослове...“ (из благослова датог јеромонаху Иринеју); „Бог нека благослови твој дар за подвиге...“ (из благослова датог јеромонаху Амфилохију); „Ти имаш да водиш сестринство. Све решавај саборно...“ (из благослова датог мати Гликерији) (в. стр. 158–159).
   У ово издање су унете и белешке о чудесним исцељењима по молитвама Аве Јустина. Сведочанства су кратка, убедљива и код већине постоји јасан податак о којој је особи конкретно реч и у којој прилици се чудесни догађај десио. Један део тих сведочанстава је пре двадесетак година објављен у неким другим књигама (из изворног текста који је писала ћелијска мати Олимпијада), но овде су она употпуњена и односе се на шири временски период. Из првог издања је пренет део са беседама и речима о Ави Јустину, при чему је значајно проширен: сада садржи и чувену беседу јеромонаха (данас Митрополита) Амфилохија (Радовића) на Авином опелу, затим беседу још једног духовног сина, Епископа Иринеја (Буловића), изречену на двадесетпетогодишњици од упокојења о. Јустина, као и друге квалитетне беседе и слова.

Манастир Ћелије, 2014.

                                                        
    Неке читаоце ће, могуће, збунити чињеница да у другом издању нема неких Јустинових текстова који су објављени у првом, али то је разумљиво због другачијег распореда грађе у оквиру целине Сабраних дела која су у припреми (читавих 40 књига). Тако су у овом издању од Авиних списа пренета његова Писма и Молитвени дневник, а од нових текстова се појављују два из рукописног наслеђа (За душом цвећа и Плава птица). Приређивач је друго издање књиге завршио са Записима о екуменизму, потеклим из рукописне заоставштине Преподобног Јустина. Тај део књиге је пре неколико година штампан засебно, а сада га прати и верзија на енглеском језику. Епископ Атанасије (у критичком апарату и у засебним белешкама) коментаришући текст примећује да је Ава Јустин „критикујући западни папско-протестантски екуменизам“ („римски и женевски“, како га приређивач додатно карактерише) не само оповргавао плитке приступе који у потрази за заједништвом граде недопустиве компромисе у истини, већ је и понудио „Еванђелски Богочовечански Екуменизам“ односно „Православни Саборни Икуменизам“ (в. нап. стр. 350, 380). Приређивач на тај начин указује читаоцу да Ава Јустин није тежио просто да негира, већ да преобрази сам појам екуменизма и да је то чинио по угледу на светоотачку традицију, усмеравајући термин на „Христа у Цркви, у Јединству и Саборности Цркве Православне“. На основу тога се може закључити да је Преподобни Јустин Ћелијски, оштро и беспоштедно критикујући човекоцентричне видове екуменизма у исто време имао христоцентричну идеју у дијалогу са неправославнима, што је приступ који суштински произилази из његовог богословља у коме централно место заузима Тајна Христа Богочовека онако како је бескомпромисно у истинитим догматима сведочи Православна Црква.
   Преподобни Јустин Ћелијски је непроцењиво значајан за нас због својих дела, али далеко више због себе самог – тачније, због своје непролазне христолике личности која је светионик времену у коме постоји доста истинитих речи о Христу, али је мало истинитих људи Христових. Због тога друго издање књиге На Богочовечанском путу има велику вредност – оно сведочи о истинитом светачком лику, о истинитим светачким речима и о истинитим светачким делима. На тај начин нас изнова подсећа да светитељство није мера давно прохујалих векова, већ мера свагдашња којом ће се свако промерити.

  Презвитер Оливер Суботић, Православље, бр.1142, 15.10.2014.